Sewen

Potrosija sam godine, potrosija i briga me,
Za moju sricu, za moju bol,
Baci sam karte sve na stol.
Otpustilo je srce zlo, ni dobro nije ostalo,
Pitam se kuda ce glava luda,
Kome ce kruv,ko bit ce suv...

Na grudi stavija sam piz,grija je predugacak niz,
I tesko dise, vise ne stizem,
Ne zurim ja put svitanja.
Zivot okovan makijom, smokvama i rakijom,
Svaka je molitva, ka ric mi poslidnja,
I svaka je ka svetinja...

Pod ovom kozom, svice plam,ja znam da umirat cu sam,
Vatra me opec more,a more bit i gore,
Kad dodje red, ja bit cu led.
Potrosija sam godine, sad nemam nista za tebe,
Ka bunar bez sica,a voda srica,
Zedan sam ja od cekanja...

I sta cu ti sad, kad sve sam ispuca u trenu,
Za jednu drugu dusu, izgubljenu, prevarenu,
Ti ako odes, patit ce jedno tilo,
Ovako pate dva, to nije Bozje dilo,
Ovako pate dva,a kriv sam vise ja...
Ti ako odes, malo ce isto bolit,
A vrime ce zaborava dolit,
Al' volit cu te ja, zauvik u mislima...