Sewen

U poslidnjoj molitvi nije izrecen kraj,
I ka da san tija rec, vise me ne pustaj.
Al' nisan reka ni ric...
Samo me vitar udari ka bic,
I pretvori mi lice u jesen...
A ja ka list, odnesen,
Na mokroj cesti, u blatu,
A misli ka lanac na vratu...

I tumaram bez cilja, bez plana,
Ne pripadam jatu, ka bila san vrana,
I sad mi je za'
Sta nisan za tobon otisa.

Ka stina san, leden prid blagdansku noc,
I niko mi nece doc...
A kad sve prodje, ostat ce prah,
Toga me je jedino strah.
Oces li znati kad zaspim tim snom,
Da sam plakao za tobom...