samo tako...

Mislim da moram pisati o njemu. Zaslužio je puno više od jednog posta na blogu ali.....toliko smijem.
Ušao je u moj život samo tako,nit se najavio,nit prije pokucao ili pozvonio...samo je ušetao. Prekrasan topli osmijeh,divne smeđe iskrene oke,mašuči rukama ko da tjera sve oko sebe. I da....tjerao je,nije želio nikakve kontakte dok nije ugledao mene. Mislim da smo isti tren ,nesvjesno bili zaljubljeni.Toliko da se ubrzo vidjelo iz aviona. Ležali smo na travi,ljubili se po klupicama,parkovima,haustorima.......ma di god smo stigli :-). Plesali na kiši,valjali se po snijegu. Bili smo djeca nad djecom.....veseli,razigrani,sretni
Ali kako to već biva život učini svoje. Ukrademo mi još neki trenutak za sebe ali sada sve što je bilo naše on daje drugoj. Sve što smo bili MI sada su oni. Još ponekad vidim onaj stari sjaj u njegovim očima,ponekad mi se nasmiješi onim svojim neodoljivim osmjehom,ponekad me treba.
A ja? Ja se osjećam još zaljubljenije. Ja ga volim najviše,ja ga trebam! Ali naučila sam se živjeti sa tim "ponekad".
Samo da znate...on je moj Anđeo, moja Smisao života,moja Snaga. I rijetko,vrlo rijetko se sretnu tako dva bića koja se nadopunjavaju.
Ovo je samo mali post posvećen Njemu. Zaslužio je puno više ali...sad mi jako fali!

I da ne bi prošao sasvim uobičajeno naravno da je bila policija. "Jake snage"!
Jednostavno više se niti čuditi ne mogu koliko tu ima paradoksa. Bivši napravi sr.....,dijete kaže mama je vikala i oni se primili toga ko pijani plota
.E sad...ja govorim -ali nisam vikala,stvarno nisam- kao da se u vrtiću nekome opravdavam. A najbolja stvar ja sam ih zvala zbog bivšeg muža i njegovog maltretiranja. Ali oni se primili toga da šta ja vičem na dijete. Pa Majku mu,šta da pustim da radi šta hoće i vrijeđa me i ima podršku oca i......isssss!!!!!
Na kraju "Gospon policajac" digne ruku,raširi svih pet prstiju i onak ,s visoka reče- evo ovak sam vam debelo progledao kroz prste inače bi sada išli s nama u stanicu.-
-Tko? Ja?Zašto?-
- Zato što vičete na dijete.-
-Ali nisam ja vas zbog toga zvala!-
-Nema veze,imate sreće-
Koje sreće,majku ti ljubim. Koji zakon? Koja prava? koja zaštita? Kakvi novi zakoni i kampanje za zaštitu žena? Uzmi pravdu u svoje ruke i skrati mrcinu za glavu, Odguliš ga ali si ostatak života slobodna..
E to bi onda bio pravi posao!!!!

Sjedile su na klupici i čekale tramvaj. Nastavila je priču od jutros. Pričala joj je o novim prilikama. Rekla joj je -znaš,mjesecima nigdje nikoga onda odjednom možeš birati-
Ona joj je odgovorila-pa to ti je super. Biraj i uživaj-
-Ne mogu -reće-Znaš koliko ga volim.
-Znam. Ali i ti znaš šta ja mislim o njemu. I o Vama. Uzmi život u svoje ruke i živi ga. Pa ti si slobodna žena i možeš si to dozvoliti.-
Došavši kući,zavukla se u krevet slomljena od posla,zime,čekanja,nadanja. Razmišljala je o ponudi koju je jutros dobila,poruci koja je stigla na face. O tim svim muškarcima koji se isprepliču u njenom životu a ona mašta,čezne i čeka samo njega.
Telefon zazvoni i ona na zaslonu ugleda njegovu sliku. Osmijeh joj se pojavi na licu i sva sretna se javi -halo-
-Malena- Kao si ?- U te tri riječi je stala sva ljubav ovoga svijeta. Osjećala se blaženo i ispunjeno. Odmah mu je rekla o čemu razmišlja,šta ju mući. Ta bio joj je i najbolji prijatelj i ljubavnik i ....njen smisao života. Bila je iskrena prema njemu...skoro u svemu.
Naravno da je imao svoje mišljenje o tome svemu ali je rekao da je dovoljno pametna da zna šta će učiniti. Ostala je ležati u krevetu,željna odmora ali san nije dolazio na oči.
Kada je u kasni sat dobila poziv da izađe na "prijateljsko piće" lagano je pristala. Obukla se,našminkala i odlučno krenula prekinuti jedno poznanstvo koje je krenulo u krivom smjeru. Ipak je ona Njemu vjerna.
Nakon nekoliko pića i dobre zabave poznanik joj je nježno stavio ruku na vrat,privukao je sebi i počeo ljubiti.Izgubila se u njegovim poljupcima,rukama....izgubila je sebe. Ali samo na tren. Odgurnula ga je od sebe i rekla-vozi me doma-
Iduće jutro je ,sjedeči na kavi,rekla prijateljici- Mogu ja uzeti život u svoje ruke ali ne želim. Stavila sam ga u njegove i on s njime upravlja-
Ona joj je odgovorila- Uništi će te,povrijediti. Opet ćeš patiti.-
-Znam. Ali to je sada moj odabir. Bolje nesretna pored njega nego negdje,s nekim životariti. MOJ ODABIR!

I tako......sjedimo ona i ja i pričamo o njima. Ona o svom ja o svom (pametne li rečenice :-) )
Inače ju jako volim. Draga je,neiskvarena,uvijek nasmijana. Voli sve što vole mladi :-) Ali eto...zaljubila se a nije smjela. Desilo se i sad bi trebalo spriječiti daljnu katarstrofu. Ali kao? I kao ja? Pa sama sam hodajuča katastrofa!
Uglavnom,prepričava Ona meni njegove poruke i kaže kao joj je odlazeči od nje napisao da se "mali Pero "probudio.
-Ko?- pitam začuđeno. Kaj je i mali bio s njim?
- Ma ne-odgovara. Znaš...njegov mali.
-A misliš na?.....-upitah
-Pa da....odgovori uz širok osmijeh-
-Ček malo-kaj on svoga zove mali Pero??????
-Ahaaaaa-reće
Skoro sam opala sa stolice od smijeha. Počela sam se smijati ko malo svinjče ostajuči bez zraka.
-Ma daj me ne zezaj.....mislim,ok ak mu da ime ali pridjev "mali"!?!?!? Pa zar te u startu hoće pokolebat? Ili možda želi da se iznenadiš? Mislimmmmmm...
Ona je samo slegnula ramenima i nastavila se smješkati i gledati u mene onim svojim velikim okama ne znajući šta je meni tak smiješno. Nisam ni ja više znala ali mi je bilo jasno da svaki put kad ga vidim bum pomislila dal Perica spi il se zbudil :-)
Kada sam se malo smirila pitala me za njega.Rekla sam joj da smo mu dali ime ali bez nekih pridjeva jer (budimo iskreni) mali ne dolazi u obzir a veliki ne zvuči baš pristojno.
No ,nastavile smo dalje o svojim ljubavima i svojim doživljajim. U jednom trenutku spomenem ja 69 kad će ona opet-A kaj ti to je?-
-Jel ti mene sada zezaš?-pitam
-Ne,ozbiljno! kaj ti to je?-
-Pa dobro ženo kaj je s tobom? Kaj muž i ti nikad niste.......?
-Ahaaaaa...a to se tak zove!-
I tako......nasmijah se do suza,načudih se ko nikad u životu i zapitah se
...jel ima još koji "Mali Pero" ????

On: -Znaš šta mi je napisala u poruci?
Ona: -Ne,Šta?
On:- Molim te ko Boga nemoj me nikada ostaviti.
Ona zastane,ostavi posao koji je do tada radila i znatiželjno ga pogleda. Oči su mu bile pune suza. Njemu......muškarčini koji ima ljubavnicu i stalno se time "hvalio".
-Zbog čega ti je to napisala? -
On:- Posvađali smo se sinoć i rekao sam joj da mi je dosta i da mislim da mi nešto mulja.
Ona:-A šta bi te mogla muljati? Pa vi ste ljubavnici.Imate s jedne strane svoje obaveze a s druge jedno drugo.
On: -Mislim da mi je nešto prešutjela pa smo se zakačili.
Ona:- Iiiiiiiii?
ON: -Ja nisam Bog,ne može pisati takve poruke i ja..........Suza mu krene niz obraz......Ja ne znam kako da joj kažem da nemam hrabrosti ostaviti svoju ženu.
Ona: -A zašto bi to učinio?
On: - ona ostavlja muža čim mala završi srednju,za par mjeseci. I misli da ćemo poći zajedno.
Ona: -A ti?
On:- Ne znam ,ipak je to moja žena,proveo sam s njom više od 20g braka. I sve opet ispočetka.....ne znam!
Ona: -Ali 8g joj govoriš takve stvari i naravno da nešto očekuje.
On:-Ali ne usudim se. Ne znam još.......
Ona okrene očima,nastavi raditi svoj posao i promrmlja u bradu...muškarci.....svi ste vi isti.....baš svi!

Terapeutkinja: - Tko se brine o Vama?
Ona:- Molim!!!!!
T: -Pitam,tko se brine o Vama?
O:- Ne razumijem!
T:-Zašto me tako začuđeno gledate? Netko se treba i o Vama brinuti.
O:- Ne treba,ja sam odrasla. Brinem se o drugima.
T:-E da....tu sam Vas čekala. Vrlo lako se počnete brinuti o drugima i njihove probleme preuzmete na sebe. Uvijek ste svima dostupni. Trebate nekoga tko će se brinuti o Vama.
O:-Ne,ne trebam. Imam njega!
T:-Ne!!!! Nema ga u ključnim situacijama. Nema ga da sada obriše te suze.
O:- Bio bi da može,znam da bi. Ali ,ja sam tako odabrala i meni je dobro.
T:- Ako Vi kažete da je dobro onda ok. Ali do kada tako? I s kakvim posljedicama?
O:- Ma bit će sve u redu. Znate, pišem blog.....otkrivam nešto novo,sviđa mi se to,osjećam olakšanje. I često se nasmijem čitajući druge priće.
T:- Super! Drago mi je. Hoćete li mi dati adresu bloga?
O: -NEEE!
T:- U redu :-) Sviđa mi se da ste napokon rekli "ne". Ipak ima nade za Vas :-)

Ona izađe tiho iz prostorije jedva čekajući da uzme mobitel u ruke.Pogleda ekran,nema poruke :-( .Hm,nije sam,ne može sad. A tako mu je željela prepričati razgovor i reći da će sve biti ok,da će ona biti ok i da ne diže ruke od nje.

....zaista toliko naivna i slijepa pored zdravih očiju?
Zar doista ništa ne može biti u redu i jednostavno? Čemu toliko komplicirati?
Eto...i ovu riječ"komplicirati" nisam mogla od prve napisati.Uuuuuuuf.........ni dobro! Nešto ne štima....netko ne štima....opet su se bube probudile.
Mislim da bum zbrisala van i utopila bube u glavi i vriti. Nema mi druge.
Samo mi fali...........zagrljaj i mislim da bi bilo sve ok!

Kroz jedno uho mi uđe a kroz drugo izađe.....to se zove protok informacija!
Razmišljam tako danas zbog čega toliko zanimanje za neki tuđi život,kopanje po njemu i izvrtanje istine? Zar to nekome čini zadovoljstvo? Čisto sumnjam!. Na svojoj sam koži osjetila koliko laži i ružne priće mogu ocrniti čovjeka i kako može izgubiti sve. A opet nisam niti u jednom trenutku osjetila potrebu da vratim istom mjerom.
Ja se zbog toga dobro osjećam ali ne znam kako takve osobe mogu same sa sobom živjeti i pogledati se u ogledalo. Onak....čisto me baš zanima zakaj su takvi????
E a sad nešto Moje!
Dragi moji blogeri,toliki ste nesretno zaljubljeni ili odljubljeni..kako već tko. Kakva su vam iskustva sa vremenom? Da li vam je lakše ili ne kako vrijeme prolazi? Meni osobno nije. Istina,bube su se utišale, razum malčice proradio ali duša......e ona boli i boli i boli za po......(biiiip)
Kaže on meni da bi me volio vidjeti sretnu pored nekog drugog muškoga jer me voli i moja sreća značila bi i njegovu. Ma moš misliti,mislim si ja. Sam ti meni davaj sebe na kapaljku i bit će sve ok kažem.
Kažu...VRIJEME LIJEČI SVE! Ja kažem...LAŽU! A Vi???

Danas je poseban dan! Meni! Ne dan,datum mislim . Jooj,kad napišem mislim sama se sebi nasmijem No da......dan kada je jednom sve započelo. Milijarda (tako moje dijete kaže )sjećanja. Mnoštvo lijepih i pokoje manje lijepo.Nema veze, ja se sjećam samo lijepih. Tako sam odlučila i tako sam zadovoljnija.
Dobila sam pidžamu. Od kolegice. Ničim izazvana. Pitam -zbog čega-? Kaže mi da je to zbog toga sto nam svaki dan počinje smijehom i da bez mene ne bi bilo ništa isto. Da im uljepšam ova hladna i maglovita jutra svojim glupostima. Heh srce ko kuća!
Samo nam je malo dovoljno za osmijeh-trunćica osjećaja,malo volje,šačica razuma i jedno srce- Možete tu dodati i pokoju bedastoču i pošalicu i osmijeh je tu.U svom svome sjaju! A svi sastojci su potpuno besplatni.
I kada ste umorni,nezadovoljni,nesretni sjetite se da ste danas nekome svojim osmjehom uljepšali dan. Odmah bude lakše. Znate da ste čovjek sa srcem.
Volim svoj posao,volim ljude s kojima dijelim taj prostor. Čak i one koji zabadaju nos tam di mu nije mjesto. Volim vidjeti njihova nasmijana lica,njihove brige,suze jer i oni gledaju i moje.
Danas......na poseban dan......posebno se dobro osjećam. I volim što sam došla tu družiti se s Vama.
Eto......baš sam danas sva happy

Kasna većera.hrpa suđa,glupost na tv-u.......klasika,rutina.
No,eto blogam pa se imam čemu veseliti.
Današnje druženje s jednom grupom ljudi mi je otvorilo širom oči. Ima nas tamo dosta i prićamo o jednoj temi i svi imamo različita mišljenja. Svatko ima drugačije viđenje i drugačije riješenje. Ali u jednom su se složili. Zaključili su da još nisu sreli sanjara kao ja. Nekoga ko iz svega lošeg izvuče mrvicu dobroga. I u čudu su me gledali i promatrali.Samo sam spustila glavu dole,ne želeči se opravdavati ili objašnjavati .
Nisam ni sigurna da li bi oni shvatili da je samo jedan njegov pogled bio dovoljan da počnem sanjati....ponovo sanjati kao dijete. Samo jedan naš razgovor je bio dovoljan da shvatim da postoji savršenstvo i da ga gledam u oći.
Nakon njegovog odlaska trebalo mi je dugo da se dignem,da funkcioniram. Sada ponovo sanjam jer jedino ga tako mogu imati pored sebe,jedino tako se po noći mogu stisnuti uz njega i reći mu "Moje"! Sanjajući lakše prolazim kroz život. I tražim dobro....u svemu i svakom. Ponekad bezuspješno ali se ne predajem. Sve ima svoje razloge i ja znam da ćemo jednom stajati na livadi o kojoj smo pričali i da ćemo učiniti ono sto smo si obečali.
Jer u mojim snovima ne postoji nemoguče. Postoje samo njegove riječi "Nikad se ne zna" i "Sve će biti Ok"!
Sanjam i želim....koga i što?!?!
Ma tko će to shvatiti ili razumjeti....Samo Ja!!

Prokleta ljubomora!!!! Kak je se riješiti? Ćime se to izazove i zašto napada nenajavljena?
Razmišljam,mislim,okrečem,vračam.....ma,nema šanse. Ta se spodoba ne odvaja od mene.Ono.....daj me se okani pa nisam ja klinka da ne kužim život. Ili jesam???? Da,ja jesam još uvijek jedno veliko dijete koje glumi odraslu osobu,ozbiljnu,radišnu,svima na usluzi.Ali sve mi teže ide ta gluma. Želim da smijem plesati na kiši bosa,valjati se u suhom lišću,baciti se u hrpu snijega. Želim da se smijem s njim ljubiti na sred ceste,na kiši,na snijegu.Ma daj živote....uspori malo. Bube su u glavi i ja ne znam kak dalje. Neću ljubomoru,neću,neću,neću.......
E sad,još da mi je znat reč Vama svima zakaj sam ljubomorna kad on i ovak nije moj.
Fakat su bube u glavi!!! ak niš drugo imat ću noćas društvo

E tako......napokon sam se ohrabrila i napravila blog. Rekoše mi "moraš to izbaciti iz sebe.Piši,pričaj....učini nešto". I učinih. Samo ne znam kako naći početak u svojoj zbrčkanoj glavi i od kud početi. Uvijek sam imala nekoga pored sebe tko mi je sugerirao i davao savjete ili bar bio moralna podrška.Sada krečem sama u nove izazove.Hmmmmmm.......ovako napisano mi čak i dobro zvuči
No ovak......za prvi put meni ( pametnome) dosta. Umorih svoje sive vijuge(ak je koja i ostala čitava) od silnog razmišljanja pa se idem malko odmoriti.