Kasna većera.hrpa suđa,glupost na tv-u.......klasika,rutina.
No,eto blogam pa se imam čemu veseliti.
Današnje druženje s jednom grupom ljudi mi je otvorilo širom oči. Ima nas tamo dosta i prićamo o jednoj temi i svi imamo različita mišljenja. Svatko ima drugačije viđenje i drugačije riješenje. Ali u jednom su se složili. Zaključili su da još nisu sreli sanjara kao ja. Nekoga ko iz svega lošeg izvuče mrvicu dobroga. I u čudu su me gledali i promatrali.Samo sam spustila glavu dole,ne želeči se opravdavati ili objašnjavati .
Nisam ni sigurna da li bi oni shvatili da je samo jedan njegov pogled bio dovoljan da počnem sanjati....ponovo sanjati kao dijete. Samo jedan naš razgovor je bio dovoljan da shvatim da postoji savršenstvo i da ga gledam u oći.
Nakon njegovog odlaska trebalo mi je dugo da se dignem,da funkcioniram. Sada ponovo sanjam jer jedino ga tako mogu imati pored sebe,jedino tako se po noći mogu stisnuti uz njega i reći mu "Moje"! Sanjajući lakše prolazim kroz život. I tražim dobro....u svemu i svakom. Ponekad bezuspješno ali se ne predajem. Sve ima svoje razloge i ja znam da ćemo jednom stajati na livadi o kojoj smo pričali i da ćemo učiniti ono sto smo si obečali.
Jer u mojim snovima ne postoji nemoguče. Postoje samo njegove riječi "Nikad se ne zna" i "Sve će biti Ok"!
Sanjam i želim....koga i što?!?!
Ma tko će to shvatiti ili razumjeti....Samo Ja!!
Post je objavljen 11.11.2014. u 22:05 sati.