Izgubiti se u svom gradu i nije baš neka fora. Jučer popodne Jin me vukao iznad Lidla, stazica koja nekamo vodi i koju nisam pohodio, nisam imao nekih boljih ideja za šetnju, a tu je već bio i hlad pa smo krenuli iako sam imao samo natikače na golim nogama, a okolo staze je priroda izgledala divlje. Prvo iznenađenje u polumraku divljine, tip uživa pijuckajući u potpunoj hladovini, raskrčio i ogradio prostor, očito nisu mu dragi prolaznici. Strah me za Jina, on svako malo skreće u grmlje i njuška, trava ga daleko nadvisila. Idemo mi tako, idemo, ja se nešto zamislio i op, odjednom shvatim da sam se krivo orijentirao i da se baš ne mogu spustiti tamo kamo sam zamislio. Istovremeno čujemo jasno neki razgovor, nikog ne vidimo, penjemo se na uzvisinu, okruženi smo gradom, prepoznajem kvart za koji nikad ne bih rekao da je s te strane. Jin ubrzano njuška, dolje ispod nas, iz pravca glasova, slijedi oštar lavež. Raskršće stazica, zaključujem da je najpametnije pokušati se vratiti. Zapetljasmo se u draču, srećom više ja nego on, al na kraju smo ipak uspjeli i još se dodatno istrčali na standardnom mjestu. |
< | lipanj, 2014 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 |