Nisan najbolje!

U udruzi SS svi su doznali za moj neuspjeh prije mene.
Dobila sam toliko negativnih bodova pa su me izvijestili da:
- imam priko 30 godina
- volin jist i pit, i zato imam i koje kilo viška
- ne volin radit kućne poslove
- ne smijem se tipovima na glupe baze, i još gore, pokušavan provalit iste
- općenito seruckan di stignen

Na to ću ja: "A dobro jutro cure! A ko to voli radit a ne voli jist? Ako volin muške zašto to mora isključivat još i spizuuuu? Kmeee! Malo van je bilo šta ste mi zabranili beljit se frajerima iz top liste nadre... veloga mista, još bi mi i brnjicu stavili!"

Zaprijetili su mi ako nastavim bit neozbiljna da će me izbacit iz udruge.
Rekli su mi, o rekli su mi, da zbog svega navedenoga, MORAM SMANJIT KRITERIJE.

Tipa, tip ne mora imat sve ruke, sve noge ili sve oči. Dozvoljena je i kombinacija. Kao može bit bez ruke i još bez jednoga oka, ka admiral Nelson.
Onda su mi rekli da koji kua inzistiram na tome da mi frajer bude mentalno zdrav kad dobro znamo da se neću uspit sa dvoje dice preselit iz Hrvatske. Kao, samo 1% ljudi u Hrvatskoj ima nekretninu, a samo 0,5% je mentalno zdravih i te dvije skupine se uglavnom ne preklapaju. Opet su mi ponovili da moran izabrat prioritete, i da će bit dobro ako nađen nekoga sa stanom i eventualno ptsp-om. To je ionako modni trend.

Malo san se promeškoljila i rastužila nad situacijom.

Pa su me onda još stali zajebavat: "A šta bi ti, Slavena Bilića?"
Ja san skromno rekla. "Pa, eto, on mi je baš simpa zadnjih deset godina i vodimo dicu ljuljat se u isti park, pa možda..."
Tup! Presjednica me tako tupnila po glavi da je zazvonila cila udruga.
To je bio signal ostalima da me pometu i bace kroz prozor.

Sad mi je baš jebeno. Ne samo da nemam tipa, nego ni logističku podršku.