Domoljubna

Volija san ovo nebo
O budalo,
Bog te jebo!

Šparoge i ljubav

Moj moto zadnjih deset godina je: „Ne pitaj kako država krade tebe, već kako ti možeš ukrast državi“

Kako imam momka superjunaka ekstremnog planinara, moran priznat, malo sam se opustila, zaboravila san se koncentrirat na preživljavanje u Hrvatskoj i posvetila se ljubavi. Kako mi se to dogodilo?

Moj momčić je znao ubrat i po trideset kila bukovača ili četiri kila šparoga ili dvadeset kila maginja u jedno popodne. Moram spomenit da je moj momak volija otić i u spuže, da je bra ljekovite trave, šipurike, šipke, mandarine, smokve u tuđem vrtlu, a jednom je čak i divljega gudana zdimija s leđa dok mu je ovaj okopava krumpire pa smo čitavu zimu imali šta jest. Za ne falit, on se još i hvalio time te dijelio svoj ulov sumještanima, ne bi li bija faca i ispred drugih, a ne samo mene. I kako sad da se uputi u šparoge kriomice, kad ga inspektor namjenski čeka iza za to namijenjenog grma?

Povijest se ponavlja, govorila je moja baba.

Moj bivši muž je tako lovija ciple na Matejušci. Svaki dan bi imali kakvi mršavi ručak, bacili bi koju ribu na tavu i eto. Nije bilo neke velike ljubavi tute, tj. želudac nije nikad bija pun, ali guralo se.
I šta se onda dogodilo?
Došla inspekcija na Matejušku, legitimiralo bivšeg: Tribali ste platit dozvolu za lovit ribe oko 350 kuna i plus taksene marke, ovako morate platit kaznu šta ste izlovili pola Jadranskoga mora, kazna van je oko 2000 kuna, ili pet dana zatvora, odma zaboravite zatvor puno ih je a nema se, tribate još platiti i dozvolu i kaznu i takse, to će vas izać još oko 1500 kuna, e, i za danas van je dosta, momentalno i ova tri cipla pripadaju državi.

Bivši nije ima ni račun ni žiro račun, ni žive love ni ikakve imovine, pa su mu oteli i tunju, šćap i udicu te sve crve govnjare pa čak i jupolovu kantu za držat pribor.

Srce mi je puklo, rastali smo se.

Išla sam na književne večeri neko vrime nakon toga. Ali se pokazalo tute još veći gladnuši bili. Onda san neko vrime lovila tiće na baketinu, ali slabo mi je išlo. Tako san počela planinarit.
I sad opet sve ispočetka, di tu ima pravde?

Oznake: šparoge, maginje, spuži