morska iz dubina
utorak, 04.05.2021.
Olakšanje
Foto: Otočka
Jedna lasta ne čini proljeće. Tako ni jedan moj loš dan, zbog neuspješne prodaje kuće, nije zima.
Presložena i posložena razveselila sam se sunčanom jutru. Na noge lagane već u šest. Pa u vrt. Rastegla gumu, pustila kišnicu i zalila. Sve moje povrćke divno napreduju. Svih sam dotakla dlanom. Izlila kapljice iskrene ljubavi prema njima. I zaželila im da budu plodonosne.
Još sam u fragmentima ljuta na sebe. Ljuta jer sam jučer bila ljuta na dan i okolnosti. Bespotrebno. Želje su jedno, okolnosti drugo. Miks oboje će izrodit novo. Ili neće. Nema zaustavljanja života i glođanja jer ne ide po planu. Prekinula sam niz ljutih misli prema sebi. Duboko udahnula. Sama si udijelila ukor zbog nedoličnog ponašanja. I pogledom sveobuhvatila Valu. Koja me u ovo praskozorje dočekala s puno više ljubavi nego li sam joj je ja uputila samo dan ranije.
Moj Fliper je i jutros prošao blizu obale. Dva galeba se već danima smucaju po krovu i dimnjaku. Pa se sve mislim je li to neka nova priča o Malenoj i Klepetanu. Mace su došle na svoju jutarnju porciju iz pučke kuhinje. I zapravo, sve teče kako treba.
Mir se ponovno vratio unutar mojih gabarita. Dišem punim plućima. Razmišljam razborito. I radujem se. Šta god da nebo planira, prihvaćam. Na puno toga mogu utjecat. Ipak ne na sve. Ne bi ni bilo dobro da sam svemoguća.
