morska iz dubina
subota, 24.04.2021.
Vrtlarica
Foto: Otočka
Ka solarni panel sam. Šta više svitla i topline to san više svoja. Ništa mi teško. Ništa puno. Vrtovi u epicentru radova. Stari sadi. Sve mu predivno. Geometrično. Dalje ja preuzimam i vrt je moja briga. Smokva pušta lišće. U sedmi misec ćemo brat. Mandarine, naranča i jabuka cukarinka u cvatu. Kapare zazelenile i bacaju prve plodove. Raštiku već berem. Bob se dao u visinu. Pome, kukumari, balancane, kaul, tikvice, paprike i salata kristalka zauzeli svoje koordinate. Jedan limun se rekuperaje od sniga i mraza. Drugog ćemo pokušat reanimirat. Još ću ubacit gredicu blitve i špinata. I to bi bilo to. Gradsko dite se preobrazilo u vrtlaricu. Beton i asfalt zaminilo poljodjelstvon.
Ka da san se probudila iz zimskog sna. Krv mi kola jer mu sunce utire put. Srce mi treperi jer se olovno nebo prepustilo velikon plavetnilu. Bura šara u svin smjerovima. Mreška i ježuri more. A dupin, isprid kuće, izvodi vragolije. I ka da mi govori, ovo je teatar i premijera samo za tebe.
Bože, kako volin proliće. I ovo bujanje života oko mene.
Stari se jučer cijepio Astrom. ON će u sridu u Spaladiuma. Ja čekan poziv. Nestrpljiva ka šta jesan. Neka sve ide svojin tokon. I neka meni sunca i topline. Na taj pogon san temperana.
