AnaM

Slavim...
Svake godine dobiješ više
pameti, osmeha, duhovitosti, sreće,
a ponešto i izgubiš.
Slaviti ili ne, pitanje je sad??
Google poslao virtuelnu tortu,
(ima za svakog blogera komadić)

Stigle mirisne ruže iz cvećare

Slavim...

Čudna je ta igra. Ima svoja pravila, a opet mnogi misle da ih mogu nekako zaobići.
U samom početku deli nas na crne i bele, na pione i laufere, kraljice i topove.
Najjača figura,dama, skakuće gde hoće i kako hoće, komanduje svima i svi se boje da im se približi.
Ona vlada dok vlada, a onaj tunjavi kralj, kao cupka u mestu, tamo vamo.
Svi mogu da padnu, ali kralj je jedan.
Kad on capne sa table, možeš samo ponovo zaigrati, ako imaš snage.
Svi ga kao čuvaju, dive mu se, ali bi rado zauzeli njegovo mesto.

Gde je tu ravnopravnost, demokratija pitam se ja.
Zašto ne bi svi bili isti, ili zašto kraljica ne bi bila u nekoj partiji glavnija, važnija od svih??
Svi se nje boje, a ona sva važna misli da je još važnija i da bi partija bila izgubljena da nje nema.
I to pravilo da i pion može biti bilo koja figura.
Idite, molim vas, da li je to pošteno??
Zna se ko je za što naučen i čemu služi.
Ako si laufer, ne možeš biti konj. Ako postaneš konj, gubiš osobine laufera.
Ne može i konj i laufer.
Neke figure to nikad ne shvate ili shvate prekasno, pa nije ni čudo šta budu izbačene sa table.

Rokada nije ni roken rol, ni roknem te, ali zna doneti glavobolje učesnicima igre.
Sve u svemu, gadan je taj šah i ko ne zna pravila, bolje i da ne počne igrati.
Govorimo još uvek o šahu, zar ne…

Zimska idila



Ide doručak



Pronađite uljeza



Pojeli smo sve
Baci još...



Poverenje...

Kažu ljudi da će ti se ono čega se bojiš i dogoditi.
Bojim se ljubavi i novca...

Majušni, beli, trapavi... Trčao je nespretno, sapleo se o svoju šapicu, prevrnuo, zabezeknuto pogledao. isplazio crveni jezičak i seo.
Devojčica je zatapšala rukama
-Mali bespomoćni švrća.
Oko njega su bile rešetke, visoke, debele, do samog neba, i još više, struja je sevala kroz njih. Zašto je u tako potpunoj izolaciji? Deluje usamljeno, bespomoćno, ostavljen sam sebi.
Životinjica u zatvoru. Što li je zgrešila?
Ipak, to je samo slika koja se vidi, koju neki hoće da vide... mala životinjica, potpuno izolovana od sveta, zavisna od čoveka, propašće ako joj ne pomognu.
Zaboravljaju da kroz njega teče krv predaka. Divljina je njegova domovina, borba za opstanak njegov život, njegova sloboda je sloboda svih životinja u ZOO
Rika prošlosti, snaga I mudrost, kola njegovim venama.
Varka je da je malo bespomoćno mače.
Jednom lav, uvek lav!
Lav nikad ne može da bude pokoren, zatočen, nesposoban, video to ko ili ne.Trenutak nepažnje čuvara I vani je. Trči brzo, brzo, ne osvrće se. Zov prirode, zov slobode budi se.
Mali, beli, lavić, ubrzo će postati snažan, veliki, car svih životinja, pa makar za sada samo u ZOO. Njegovo vreme dolazi.

Pokazali smo im zube.
Oni su to shvatili kao reklamu za pastu.
Greška...