AnaM

Kažu stiglo proleće.
Ptičice cvrkuću, travica se zeleni, visibake, visideke i ostali viseći, davno gvirnuli, raduju se suncu.
Kod mene nešto sve naopako.
Sused noćas popio svoju dozu pića, pa dozu jednog, drugog prijatelja… nisam mu brojala. Zabranjeni restorani, što će čovek, mora piti sam. Svakih pola sata tresne o zajednički zid i viče
-Susjeda, dobro sam, samo mi papuča ispala.
Kako mu je ispala u zrak, ne objašnjava, a nešto i nisam bila zabrinuta do pola noći, a onda sam pobegla kad je zapevao
Sam sam nigde nikoga nema…
Sam, u soliteru?? I ostali susedi ga ubeđuju da nije sam, i da spava. Gde ćeš ti nešto pijanom objasniti.
Mesec srebrno blista sa grančica rose, (zar rosa nije ujutro??). Ja ne vidim, oblačno, ali nisam ništa pila ko mi je kriv.
Ujutro sunce se proteže rumenilom izazivajući sećanje… ne, ne na galebov krik iznad blistavog mora, nego sećanje da sam zaboravila kupiti kavu.
Juriš pešadija.
Navlačim brzinske cipele, jaknu, grabim novce i u radnju po kavicu dok ne provri voda. U radnji samo jedan čovek na mesnici, ali nedelja, pa samo jedna radnica, svaštara, što bi kazali. Brzo će, hej samo jedan čovek. Cupkam nestrpljivo, provrijaće voda.
–Dajte mi jedan batak.
-Nemamo.
-Kako nemate, ja vidim da ima.
-Nema, hoćete li nešto drugo?
-Ne, hoću jedan batak.
Uhvatio se za taj batak kao da o njemu život mu ovisi, a možda i ovisi, batak je to.
-Gospodine, malo višim tonom, obraća se prodavačica, pa opet spusti glas, lepo vam kažem nema.
-Eno ga.
-Gde??
-Na kokoški. Pokazuje prstom spakovanu koku sa nadevom.
-Možete samo celu kokošku da kupite.
-Ja hoću jedan batak.
Kosa mi se već polako diže na glavi, ptičice možda cvrkuću na zelenoj grani, čujem samo BATAK… BATAK… BATAK… U daljini prodavačica
-I ko će da kupi koku bez jedne noge??
Čovek slegnu ramenima, to nije njegov problem. Okrete se meni, traži saučesnika, ali videći moj bledo teleći pogled, samo kavaljerski reče
-Daj njoj, preko reda. Pala sam u iskušenje da zatražim batak, ali…
Zgrabih kavu, jurim sve po dve stepenice, upadam u stan zadihana kao da sam skakala sa Triglava u Sredozemno more . Dobro je nije se kuća zapalila…i … nisam ni uključila kavu.
Gledam kroz prozor, šljiva počela da otvara bele cvetove, žuti žbun se smeši suncu, trava se zazelenila…
Izgleda da je stiglo proleće…
U meni je, nije do prirode…

Slabi nervi, ili??
U mom okruženju najveći broj vakcinisanih, ali i najveći broj pozitivnih… Ko je tu kriv, a ko nije, nije još izdefinisano.
Budite odgovorni svakog trenutka, propagiraju. Ako si odgovoran, budi to u svemu. Ne jedite vitamine iz apoteke, nego sveže voće i povrće. Gde ga naći u ovo doba, a ako i nađeš pošto li je, ne piše…
Rešila sam da budem odgovorna u svakom pogledu, dobro, skoro u svakom.
Krenem u snabdevanje.
Kupujem banane u najlon vrećici, ulje u plastičnoj boci, smrznut španać u nekoj plastično-kartonskoj kesi, radič u poliviniskoj kutiji, ribu u jednoj vrećici, pa u drugoj kad se meri, i na kasi u trećoj da ne procuri. Sve plastikaner.
Prodavačica mi ljubazno ponudi
-Zaštitimo svoju okolinu, budite odgovorni, kupite papirnatu vrećicu.
Greh na moju dušu, ali došlo mi da joj sve one plastike izručim na kasu.
Nije ona kriva, naredili joj, a i ja verovatno popustila sa nervima, kad reagujem na jednu običnu papirnatu kesu…
Nervček...

Doputovao sam iz Belgije pod nekim zvučnim imenom. Mora da sam ilegalno došao jer nisam imao ni putovnicu ni ovo sad moderno PRC…

Ne znam šta sam čekao tri godine pod zemljom, ali sad sam gvirnuo… I ne dopada mi se ono što vidim…
Da li sam šafran, ili moj jesenji brat Crocus biflorus?? Možda sam samo pobrkao lončiće…

Zdravi vi meni bili...
Macama ističe pomalo njihova jurnjava, pa će i drugi moći malo mirno spavati…

Živimo u svetu gde su uvek aktuelne podele.
Tako je i sad.
Postoje ljudi koji su za vaccinaciju i oni koji su protiv. Svaki ima milijun razloga i objašnjenja…sve stručnjak do stručnjaka. Naučnici mudro šute i samo se ponekad tiho oglase i naprave novi kaos.
Neka ovih protiv.

Ovi za, se oglasili svojim teorijama.
Problem je jer postoji pfeizer, ruska, kineska. Izbor je na čoveku koju će izabrati. To mu dođe kao izbor za navijačku strast nogometnom klubu. Izabereš jednog, za koga se kasnije svom snagom boriš, a oni drugi postaju ti žestoki protivnici. Neću reći da ih mrziš, ali tu negde.
Elita se opredeljuje za feizera, za rusofile zna se, ali za Kineze malo nezgodno, probala sam njihov alat za vrt, garderobu…
Pod hitno objasniti pučanstvu da li onaj feizerovac može imati kontakt sa rusofilom. Da li se mogu sklapati brakovi, poslovi, druženje sa razno-vaccinisanim.
Što sa onima koji su primili samo jednu dozu?? Da li smeju popiti kavu sa onima koji imaju antitela, ili se moraju malo strpiti.

Kontrolori vaccinisanih, nevaccinisanih, jednovacinicanih na čekanju, onih sa antitelima i bez njih, idealnih prenosioca koji ne obolevaju, treba biti žestoka. Najbolje svima istetovirati stanje na čelu. Kad se promeni, precrtaš tatu i napišeš drugi.
Mnoge zemlje se natječu da naprave što više vaccine u stilu nije zbog prodaje i zarade, nego sve sami humanisti.
Ako primite rusku vakcinu kažu primili ste Putina...
Ako primite pfizerovu...primili ste Bajdena.
Ako Austrija napravi vakcinu dobićemo Kurca.
Ko je šta primio do sada, primio.
Molim ženskice i neke muškiće da se na vreme prijave za turistička putovanja i obilazak Beča.
Za što god se opredelili ili neopredelili jedno kajanje vam ne gine…
Budite vi meni zdravi i veseli i U boj, u boj toreador…

Kolega, ne čuje se jutros tvoje kukurikanje??

Nešto sam zabrljao izugleda. Kupio sam svima kokama poklone, ali izgleda da sam neku zaboravio

Gde je moj poklon, neverniče, otišao si u drugo jato

Nikad kokama ugoditi.
Izgleda da sam pobrkao datume, to se za 8.3 daje svim kokama poklon, a ne za 14.2

Ni macma nije lako...

Debeli minus vani
Debeli poplun na meni
Debela knjiga u rukama
Debeli sendvič na stolu…
I ja vitka, gracilna za klavirom…
Nađite uljeza...

Po prirodi sam jako uvredljiva, pa ne volim uvredljivce.
Celi život nosim naočale. Ujutro ih natakarim kad se probudim, navečer pred spavanje skinem. Pre 20-30 godina sam kupila neke koji su koštale kao pola moje plate i dobro su se pokazale.
ALI
Nešto mi se pokvarilo i sad vidim bolje bez naočala. Za čitanje ih stavim, televizor uzela sa malo većim ekranom.
Zbog vozačke sam morala kod doktora, onog što je ljut na pacijente jer se jedino kod njega ženskice ne skidaju.
-Čitajte, uze neku štapinu i pokazuje brojeve.
Ako pogrešim sigurno će me tući štapom, pa pazim. Čitam, a on menja stakliće na aparatu koji mi je natakario na nos
-Govorite brojeve-stalno zapoveda, i ja govorim. On se nervira
-Kako možete da vidite, -pa nešto nerazumljivo kaže.
-Ne vidim, nego sam zapamtila brojeve, nisam idiot da ne mogu zapamtiti 6 brojeva.-Nećeš ti mene tući, mislim si.
On poludio ne znam zašto. Sede ispred aparata, mene gurnu do svog nosa, ništa od socijalne distance. Nisam ga zadovoljila očito, i baš me briga.
To što se pokvarilo u meni, dobro mi došlo, ali i nije. One vražije naočale se uvredile što nisu na počasnom mestu moga nosa, osetile konkurenciju maske, i večito negde nestanu. Svaki dan ih tražim u proseku pola sata. Pre neki dan su prešle svaku meru. Planirala sam put. Kod mene je to juriš pešadija. Sve strpam u torbu za deset minuta, i krenem. Stižem na cilj, ali malih baksuza nigde kad su mi najpotrebnije
. Tražim , preturam torbu, nema.
Zovem vozača auta koji me je dovezao, nema.
Odem do banke gde sam zadnji put bila, nema.
Vratim se u stan koji je velik za spremanje, a mali za stanovanje, i počnem od početka.

Naravno vragolanke se sakrile sa sve futrolom iza vrata
Ima da ih vežem lancem, pa da ih nosim kao lornjon. One će da mi se vređaju i sakrivaju…


Muškići moraju biti jako oprezni kad nešto obećavaju...

Sad neko misli meca piše stihove...
Nije, naredba, bolje reći savet.

Noćas u 2.30 gledaj kroz prozor,
a onda se vrati u krevet,
jer u to doba normalan svet spava...

Slušam, narednih dana oscilacije u vremenu, svi će se osećati dobro, osim onih koji neće.
Pa ređa sve moguće boleštine čijim nosiocima neće biti dobro. To kao da čitam bolnički izveštaj , a ne prognozu vremena.
Udari i ono čuveno ALI
To ALI su srčani i asmatičari, njima će biti dobro, ali i neće, zato poseban oprez.
Eto ti ga sad, ti srčani hteli da preplivaju Savu, trče maraton ili se spuštaju niz Himelaje, a asmatičari da krenu biciklom oko sveta. ALI kaže neka se ipak jave svom doktoru. Taj, „svoj doktor“ neće da te primi ni kad umireš, zar ne znaš da sad corona ima priorit, a ove druge boleštine same će nestati.
Ono sunce, magla, vetar, preskačem, pazi sad ovo.
Nagle promene vremena dovešće do suženja krvnih sudova, topljenja santa leda, glečera, snega, poplava, odrona, a evo ga doktor, teško si ga svima koji imaju tlak (ne znam kako nekima uspeva da nemaju taj tlak, ali kad metereolog kaže…)
Oni sa niskim imaće visoki, a oni sa visokim imaće niski. Neki i osciliraju pri ovakvom vremenu, tek da zbune protivnika, to jest potencijalnog pacijenta.
Treba biti uvek optimista. Sused na +18 C jutros, prodaje sanke.

Ne znam kako ko, ali ja više ne slušam prognoze, nego pogledam kroz prozor. Ako pada kiša, ponesem kišobran, a ako je vetar kapu i šal…
Odoh ja u život, pa šta bude…

Sveće…
Romantični su mi filmovi gde se glumica kupa u kadi punoj pene, a oko nje gore sveće. Ona trepće i uživa. Mora da je to divan osećaj.
Kod mene majušno kupatilo u koje uletim, upalim neromantično svetlo, frrrrr, voda, tuš i gotovo. Ne znam gde bi te sveće i stavila, možda na police umesto bočica za svašta i ništa.
Posle kupanja ide u sobu gde je ogroman kamin ispred koga je beli medved, vino u visokim čašama, i naravno sveće. Imam plišanog medveda i novog od neke neindentifikovane materije, ali nešto mi nije da na to sednem pa ispred radijatora stavim vino na pod. Garant bi se one čaše prevrnule i po medvedu, i meni, i ko posle to da čisti.
E, nećeš ima da budem romantična i tačka.

Oni koji me ne poznaju, poklanjaju mi mirišljave sveće svih boja i veličina. Ima da udarim romantiku. Nezgodan mi stan, nema gde da natakarim sveće, ali na filmu se ne oseća miris.
Tu sam u prednosti.
Imam mirisne štapiće.
Što izabrati, sandalovo drvo, miris orjenta, borovu šumu, lavandulu ili nešto što se ime zabrljalo pa će biti miris iznenađenja.
Lepo sam sve to poređala (nema uputstva za upotrebu).
I… naravno, zapalila.
Prvo nije htelo da gori, a kad je buknulo, dobro soliter nisam zapalila. Jedva sam sve ugasila, ali deka je stradala načaisto. Ne da je smrdilo, pa dim, da se ugušiš. Jedva sam izluftirala sobu.
Očito je miris iznenađenja bio iznenađenje.
Kasnije, mnogo kasnije, objasnili su mi da se štapići ne pale, nego sami isparavaju. Možda, ja ništa nisam osetila dok su sami radili svoj posao pa da im pomognem malo…
Sve u svemu, izgleda da nisam romantična, bar ne filmski.
Romantika, baš kao i lepota žene, promenljiva je…

Samo da obavestim cenjeno pučanstvo da ovaj mesec ne računa na moje postove.
Ako stignem, javim se, ali evo nekoliko sličica, tek da me ne zaboravite, a mi mačori odosmo u život...
Nekoliko saveta za neiskusne, ako ih ima...

Za izlaske treba dobra obuća

Kupanje obavezno...

Ženskice su slabe na Rafaela

Mala, što kažeš, jesam li opasan??

Prvo ponuditi ručak, ili večeru, to pali i kod jednog i drugog pola

Mijauuu, ovo je greška

Važno je zainteresirati ženskicu

Čuvajte se nezgodnih pitanja

Pokažite na kraju da nemate temperaturu, coronu, antitela, ne pominjite PRC test

Ako je sve bilo uspešno, ugodno spavanje

Čuvajte se posledica burnog meseca

I na kraju, veliki pozdrav blogeri, pazite što radite, nemoj posle, nisam znala
Vidimo se