AnaM

Sveće…
Romantični su mi filmovi gde se glumica kupa u kadi punoj pene, a oko nje gore sveće. Ona trepće i uživa. Mora da je to divan osećaj.
Kod mene majušno kupatilo u koje uletim, upalim neromantično svetlo, frrrrr, voda, tuš i gotovo. Ne znam gde bi te sveće i stavila, možda na police umesto bočica za svašta i ništa.
Posle kupanja ide u sobu gde je ogroman kamin ispred koga je beli medved, vino u visokim čašama, i naravno sveće. Imam plišanog medveda i novog od neke neindentifikovane materije, ali nešto mi nije da na to sednem pa ispred radijatora stavim vino na pod. Garant bi se one čaše prevrnule i po medvedu, i meni, i ko posle to da čisti.
E, nećeš ima da budem romantična i tačka.

Oni koji me ne poznaju, poklanjaju mi mirišljave sveće svih boja i veličina. Ima da udarim romantiku. Nezgodan mi stan, nema gde da natakarim sveće, ali na filmu se ne oseća miris.
Tu sam u prednosti.
Imam mirisne štapiće.
Što izabrati, sandalovo drvo, miris orjenta, borovu šumu, lavandulu ili nešto što se ime zabrljalo pa će biti miris iznenađenja.
Lepo sam sve to poređala (nema uputstva za upotrebu).
I… naravno, zapalila.
Prvo nije htelo da gori, a kad je buknulo, dobro soliter nisam zapalila. Jedva sam sve ugasila, ali deka je stradala načaisto. Ne da je smrdilo, pa dim, da se ugušiš. Jedva sam izluftirala sobu.
Očito je miris iznenađenja bio iznenađenje.
Kasnije, mnogo kasnije, objasnili su mi da se štapići ne pale, nego sami isparavaju. Možda, ja ništa nisam osetila dok su sami radili svoj posao pa da im pomognem malo…
Sve u svemu, izgleda da nisam romantična, bar ne filmski.
Romantika, baš kao i lepota žene, promenljiva je…