AnaM

Božično-Novogodišnje prinove…
Coronče je došetalo na Balkan, zvanično, u proleće, mart, ožujak.
Svaka zemlja je pokušala zaštititi svoje stanovništvo na najpametniji način.
Samoizolacija ili prinudna izolacija daje rezultate već za devet meseci. Imena koja se sigurno visoko rangiraju na listi novorođenih su

Problemčić je u onim zemljama koje su u izolaciju stavili mlađahno pučanstvo, to jest, one preko 65…
Ne možeš se svega setiti na brzinu ako si vlast.
Budite vi meni zdravi veseli i debeliškasti…

Mi izgubile kalendar pa smo malo zbunjene jutarnjim mrazom
I ko kaže da je vreme ruža u vrtu proleće??
Svašta, a što smo mi tulipani??
Dobro, nismo najlepše, ali pogledajte sebe u ogledalu, zadovoljni??

Mi nismo ukusne, ali smo šarmantne, i još se dobro držimo.

Ne znam što se ove guraju, ovo je mesec moga cveta...

Uspešan tjedan i budite mi zdravi veseli i debeliškasti.

Idem skidati svećice i nakit za bor dok i kićenje bora ne proglase simptomom corone...

Black Friday…
Ne patim nešto od firmirane robe, posebno ne na rasprodajama.
Ili imaš novaca, ili nemaš. Ne može i jare i pare.
Pogrešan odgoj, verovatno. Mojima je bilo važnije da mi nešto uđe u glavu, nego na glavu. Gnjavili su da učim, a ne da menjam zvučne krpice. Dobro, tako je kako je. Bolje bih prošla u životu sa manje pameti, a više „zvučnih“ krpica.
Nije to bitno za post.

Klupa iz grada klupi na moru morska…
Klupa je klupa, bilo da je u seni čempresa, pod planinskim borom, ili u parku nekog maglovitog grada.
Svaka ima više priča nego Priče iz tisućujedne noći.
Jedna priča se nadovezuje na drugu u nedogled.
Neću reći vandali, ali neka se i polmi… od preterane upotrebe.
Kad razmislim, klupa je kao blog, mora istrpiti svačije priče, slušati o nedaćama, i snovima, propalim ili izmišljenim ljubavima.

Dobila sam kritiku da nisam aktuelna sa horoskopom, pa je ovo ispravka jučerašnjeg posta.
Dole je tabela kako se izračuna pod kojim je ko znakom, samo uzmite u obzir da kineska nova počinje u veljači.
Ove godine 12.2

Kako se ljudi ponašaju za vreme korone pandemije pitate se.
Svi u skladu sa svojim znakom.
Naravno, počinjem sa vodenjakom slučajno, nije zato što sam ja vodenjak (spremate li darove, još malo i 21.1)


1.Vodenjak bi najrađe celu pandemiju prespavao

2.Riba se dobro uplašila prvog talasa, ali ovo valovito svaki čas, dosadilo joj.

3.Ovan gleda TV

4.Bik što je sigurno, sigurno je.

5.Blizanci uvek spremni za akciju i nisu jedini.

6.Rak savetuje, polako, svi ćete doći na red, ne žuri nigde coronče.

7.Lav Riknuće ili corona ili ja

8. Devica, ja to od cigareta kašljem, ne bežite.

9.Vaga izbor je na nama i u doba pandemije

10. Škorpija, Odakle vam ideja da mi je žena ljubomorna?

11.Strelac, moj izbor, moj doktor

12.Jarac ruku pod ruku sa odojkom, ovu Novu godinu dočekaćemo veselo. samo da ova corona potraje i do Uskrsa bar.

13. Za kraj
Ostani doma.
Izviđač javlja da se kraj približava, ali nikako da stigne.
Ko je kriv, coronče ili mi , za sada još nije utvrđeno.

Ljubomora…
Kažu da je ljubomora zelena guja koja uništi ljubav.
Prvo je crvić koji vrti, vrti dok ne izvrti nešto. Ako nema što, onda izmisli.
Na svašta se može biti ljubomoran, na tuđi uspeh, pamet, lepotu, ali najgore je kad si ljubomoran na partnera.
Kod mene je to malo iskrivljeno.
Biram lepe prijateljice koje su pametne. Teško je to naći, ali nije nemoguće. Problem je jer i one biraju lepe pa pametne.
Što se tiče uspeha, to je diskutabilno. Volimo uspešne koji nas primećuju, oni neuspešni biraju nas, ali ih mi ne primećujemo.
Jedino gde nema ljubomore to je blog.
Nema, ni slučajno, a kako bi i mogla tu da se uvuče ??
Neka ljubomore, budite mi zdravi veseli i debeliškasti

Tepih…
Vrednost tepiha se računa brojem čvorova po kvadratnom centimetru.
Postoje skupoceni, i manje vredni, lepi i manje lepi.
Smije se priroda, pojma vi nemate što je lep tepih.
Svake jeseni bacim vam tisuću tepiha pod noge prekrasnih boja.
Nikad nisu dva ista.

Nisam ljubitelj tepiha, ali ih imam u stanu u gradu, a na selu dajem prednost prirodi.
Vrt je lepši sa njim, menja se u kaleodskopu boja na najmanji povetarac. Šum lišća lepši je od bilo koje glazbe…
i nije klizavo pa komotno tapkam po tom tepihu…
Dobar izgovor para vredi… Ne palim lišće, čuvam prirodu

Budite mi zdravi,veseli i debeliškasti...i na prvom mestu razumni

Raspoloženje…
Kako se danas osećate?

Dvoumim se da li da iskoristim sunčan dan i održim kondiciju (lenost bolest najgora)
Ili… opcija 10??

Ne tako davno planetu su okupirale platične vrećice, zagađivači prostora.
Borili smo se protiv njih, odbijali da ih kupimo. Na kraju je donet zakon da se ne smeju koristiti.
Moderne su postale platnene i biorazgradive vrećice.
Navika od pre godinu dana, ostala mi. Ne uzimam vrećice, a ako nemam svoju krpenastu, kupim razgradivu.
I kupila ja tu biorazgradivu, jučer. Nije bio rok upotrebe na njoj i uputstvo.
Strpala sam u nju grožđe, kruh, mleko, puter, šećer i nekoliko sitnica.

Fotosolista.
Ne volim da šetam sama, ne volim i tačka. Verovatno što sam brbljuša.
Kako sad moram da hvatam trenutak kad iskoči sunce, a coronče ode na spavanje, izletila sam na ulicu sa prvim zrakom sunca.
Četvorotočkaši pet para ne daju za vladine mere, ne poštuju dvometarsko rastojanje.

Ona gleda njega, on gleda nju.
Mrko me je pogledala kad sam slikala.
Ne plaši se, nije moj tip samo si ga uzmi, htedoh reći, ali nisam.

Ova lepotica se raširila, pa samo pljucka svoje lišće na retke prolaznike.
Drvo a narcis, svašta na ovom svetu

Ko voli, nek’ izvoli, nisam probala ne jedem na splavovima jer se uvek pitam gde peru tanjure?? Nadam se da mi jedna blogerka neće tresnuti tanjur na glavu zbog ove izjave, ali nigde se ne vidi cev koja bi dovodila i odvodila vodu sa splava.

Na kraju bila sam gecrkt, pa ću biti u stilu Marije Antoanete, jer slastičarna sa kolačima je bila blizu, a nisam imala snage još i po kruh ići.
Budi te mi zdarvi, veseli i debeliškasti.
Čuvajte se, ne kockajte se sa corončetom.

Rukovanje…

Rukuju se rukuju oni koji putuju.
Šipak.
Nema ni rukovanja ni putovanja.
Davno, davno, ako nije izmišljeno, praistoriski čovek pružio je ruku drugom da pokaže da nema oružje. Dlan o dlan, ne misli mu zlo.
Sportisti su si dodirivali ruku pre početka utakmica da razmene pozitivnu energiju. Sad se samo mrko gledaju, ali to niko ne vidi, nema publike.
Gledam pozdrave, pipaju se laktovima ili pesnicu o pesnicu. Hm…zar se pesnice ne ukrštaju samo u boks meču??
Dokle će tako biti, ne zna se.

Budite mi zdravi veseli i debeliškasti

Hormoni…

Ljubav, ah ta ljubav mesečina zvezde, povetarac koji gvirka ili nosi pramenove kose. Taj pramen bode oči i načisto poludiš jer ti na nos padnu ružičaste naočale. Cvetići cvetaju, gusenice ne znam kako su do tog trenutka čučale negde u želucu, ili malo niže pretvaraju se u leptire. Kako lete tamo, pravo je čudo. Ti si sretan cvrkućeš i lupetaš svakakve gluposti.
Tragedija nastane kad se objekat tvoje sreće ne ponaša prema tvojoj zamisli. I sad kao patiš. Boli te srce jer si ga dala tamo nekom i to bez operacije, čak nisi ni znala da si donator. Kad ga ne vidiš ili ne dobiješ SMS stupaju na snagu metereološke promene. Sunčani dan postane kišan, zahladi i ne samo da si najnesretniji na svetu, nego ti se ni ne opstaje na planeti. I gle čuda stiže mejl planeta počne da se okreće. Haos.

Matorci imaju objašnjenje, kažu samo hormoni.
Gugluješ i vidiš da su to neke minijature, ne možeš ih ni videti.
Kasnije mnogo kasnije doznaš da postoje i drugi hormoni koji prave karambole, puno ozbiljnije, ali njima ne pomaže SMS, cvrkutanje i povetarac. Dapače.
Kasnije, mnogo kasnije shvatiš da problema ima svakakvih, a tek bola i patnji. Neki su lakše, neki teže rešivi.
Kasnije, mnogo kasnije poželiš da ti najveći problem u životu postane neposlat SMS, ali šipak, kad jednom odlete leptirići, obrao si zelen bostan, oni drugi hormoni preuzimaju inicijativu.
Zato dragi moji, ma kako šašavo zvučilo, pustite leptiriće što duže da vam budu razlog bola i patnje…

Budete mi zdravi veseli debeliškasti.
Šaljem svima ČUVAJTE SE ne budite tvrdoglavi magarci
Ako neko nema mejl adresu poslaću poruku u boci

/>

Najnovija istraživanja naučnika iz Kine, Madagaskara i ostalih laboratorija dovela su do epohalnog otkrića.
Ne možeš se zaraziti od jednog prenosioca virusa, ma on bio i superprenosioc. Svi kontakti se sabiraju.
Ubih se računajući koliko sam imala tih kontakata.
To mu dođe kao one recke što muškići udaraju na zidu iznad kreveta.
Drage blogerke, čuvajte se ženskica jer

Prvi je bio taxista sa potvrdom da je negativan. Kako je vozio ne samo da nije imao virus, nego ni vozačku, garnt.
Drugi je bio prijatelj koji se zarazio, ali nije, kašlje, ali ostavio cigarete, navodno. Sumnjiv slučaj.
Treći, ustvari, drugi nekoliko puta, sa odamh dve tri recke je kasirica u radnji. Lepo nisam htela da platim uzetu robu, ali ona insistirala na kontaktu roba-kasa-novčanik.
Nema više brojanja, ja sam fina ženska, a zna se posle drugog, dođe drugi…
Bili vi meni zdravi veseli i debeliškasti
Čuvajte se, jer nije tačno da samo neko drugi oboljeva, neko nepoznat, neka brojka na vestima, ova coronetina ide cik cak linijom.
Teška srca, ali preporučujem, ako mora kod doktora, mora.

Vikend…
U petak kasno navečer sam bila na aerodromu da dočekam prijateljice Marijetu iz Ljubljane i Zdenku iz Zagreba. Avion iz Zagreba kasni jer je iz Pule svraćao u Ljubljanu, pa u Zagreb. Na aerodromu neopisiva gužva. Dolaze sportske ekipe iz celog sveta na takmičenje, pa su se nakupili navijači. Navijači luduju. Izmešale se zastavice svih boja, poklici navijača. Ludnica. Pila sam kavicu u restoranu gde sam jedva našla mesto, kao da su svi imali iste namere kao ja. Uobičajena gužva na takvom mestu. Sa jednog kraja se začula pesma
Da te mogu pismom zvati
Ja bih piva život celi…
Prihvatili su je mnogi pevajući poznate stihove omiljene klape. Kao da je avion čuo, najavljeno je njegovo spuštanje.
Masline, Masline, odjekovalo je
Mogu li se kupiti masline, pitala se neka vremešna gospođa puna paketa koja je iz Nemačke došla za vikend posetiti unuke.
Moje prijateljice su se među prvima iskrcale. Zagrlile smo se i izljubile, ne ono pusica pusica u zrak, zagrljaj je bio pravi.

Samo smo ostavile stvari u hotelu, pa smo krenule u provod.
Obišle smo Delta Siti i iako je bila užasna gužva, Slavili su neku godišnjicu. Jedva smo se probijale kroz veselu masu, kupile smo nekoliko zgodnih stvarčica.
Stigle smo i u kazalište, prepuno, nabavila sam ranije karte za premijeru. Sutra idemo na koncert.
Subota je ostala za izlete, naravno grupne, što je više ljudi, to je lepše. Zdenka je htela da se provoza busom gradskog saobraćaja, a Marijeta je insistirala na nogometnoj utakmici. Uzbuđivale ih je masa glasova navijača. Desetine hiljada ljudi, navijalo je kao jedan. Urnebes od doživljaja.

Obišle smo celi grad. Zna se navečer splavovi.
Nismo mogli ući zbog gužve, striptizete, pevaljke, i ostali „krem“ zauzeo je mesta. Pustili su nas tek kad sam objasnila da su Marijeta i Zdenka doputovale iz Ljubljane i Zagreba.
Bilo mi je žao što su došle samo na vikend. Marijeta je žurila jer je imala rezervisano krstarenje Sredozemljem, a Zdenka je išla na neku specijalizaciju u Nemačku, Francusku, pa Austriju.
Provele smo se predivno, i jedva čekam da se ponovo sretnemo. Doćiće sigurno, obećale su na svetsko prvenstvo u već nečemu…

I onda sam se probudila…
Stavila sam masku na lice i izašla da prošetam pustim ulicama. Došlo mi da vičem
-Ljudi, ljudi, gde ste??
Zapevala bih
Da te Kovidu mogu pismom oterati,
Ja bih piva život cili
Da se barem opet vreme vrati
vreme kad smo sritni bili
Da te mogu pismo oterati
ja bih piva ne bih staja
da se staro vrime vrati
ne bi pismi bilo kraja
Nisam, mogao bi me čuti Kovid, pa skočiti na mene…

Stojim u vrtu i diskutujem sa zelenim drvećem
-Znate li vi kako se zove ovaj mesec?
Neki odgovaraju da je novembar, neki ćute, oni mudriji, što ne jure pred rudu. Misle si, ova je nešto htela sa tim pitanjem. Posle dužeg razmišljanja, javi se marelica
-Listopad??
Smokva joj se pridruži držeći za ruku mladu trešnju
-List pada?
To vam pričam. Nemoj da ste natandrmoljile to lišće i svaki dan bacate po list dva, kao sramežljiva striptizeta. Ne mogu više da vitlam metlom.
Sve odbacite jedan dan.

Jabuka se zazelenila kao da je proleće, ne sluša… sve ona zna najbolje.
Šljiva me ne šljivi, sprema rakiju za svatove, a ne zna da će sva u pekmez jer su okupljanja zabranjena. Nema pijače.
Kruškica se uplašila, pa počela da baca grančice, očito spada u one pokorne koji slušaju sve što im se kaže. Ako ovako nastavi, na proleće će na njeno mesto doći druga sadnica.
Za sad jedino smokva i lipa shvatile situaciju, pa izbacuju svoje mladice na sve strane. One će preživeti i listopad, i druge užase koje im zima priprema.
Za ostale, ne zna se.
Nego, bili vi meni zdravi, veseli i debeliškasti
i sami odaberite koje drvo najviše na vas liči.