AnaM

Stojim u vrtu i diskutujem sa zelenim drvećem
-Znate li vi kako se zove ovaj mesec?
Neki odgovaraju da je novembar, neki ćute, oni mudriji, što ne jure pred rudu. Misle si, ova je nešto htela sa tim pitanjem. Posle dužeg razmišljanja, javi se marelica
-Listopad??
Smokva joj se pridruži držeći za ruku mladu trešnju
-List pada?
To vam pričam. Nemoj da ste natandrmoljile to lišće i svaki dan bacate po list dva, kao sramežljiva striptizeta. Ne mogu više da vitlam metlom.
Sve odbacite jedan dan.

Jabuka se zazelenila kao da je proleće, ne sluša… sve ona zna najbolje.
Šljiva me ne šljivi, sprema rakiju za svatove, a ne zna da će sva u pekmez jer su okupljanja zabranjena. Nema pijače.
Kruškica se uplašila, pa počela da baca grančice, očito spada u one pokorne koji slušaju sve što im se kaže. Ako ovako nastavi, na proleće će na njeno mesto doći druga sadnica.
Za sad jedino smokva i lipa shvatile situaciju, pa izbacuju svoje mladice na sve strane. One će preživeti i listopad, i druge užase koje im zima priprema.
Za ostale, ne zna se.
Nego, bili vi meni zdravi, veseli i debeliškasti
i sami odaberite koje drvo najviše na vas liči.