AnaM

Ptičice cvrkuću, sunašce izašlo, travica se povija pod milovanjem povetarca.
Budim se sa osmehom, protežem…i juriš po kući, kavica, kupatilo i naravno, buka TV ekran.
Krasan je ovaj svet…
I onda je počelo, vesti… Toliko i toliko oboleleih u gradu, zemlji, svetu, toliko umrlih na respiratoru, pa slike. Da sam htela gledati bolnice, umiruće ljude, užase bolesti, otišla bih u doktore. Osmeh na licu mi nestao.
Sledeća vest, katastrofa poplave, orkani, vulkani, klizišta… Na licu već grč.
On je otišao tamo, vamo, a došli su mu ovi, oni… Za vreme tih katastrofa zakuvavam kavu, ali On čeka da se vratim da mi objasni kako mi je mnogo dobro i kako brine za mene. Ne brini više, molim te, i ovo mi je previše…
Ne čuje, vidi samo sebe.
Idi k vragu TV idem ja na blog da odmorim mozak.
Na blogu uobičajeno, većina piše u svom stilu, neki pokušavaju objasniti kako je XY WR-ov ljubimac, a ona M-lonica sve zna i gde je ko spavao i da li je spavao, i zašto je mogao, kad je mogao.
Branioci X-ća se povukli čekaju razvoj situacije, a mlađahni ZR pokušava objasniti da je glavni krivac neki TZ koji je tu iako ga nigde nema. Čini se da prste u svemu ima YGRS, ali to već ide u teoriju zavere.