Obični ljudi vide ćup.
Ako su ga dobili na dar i još imaju mali stan, najradje bi ga darodavcu tresnuli o glavu, ali oni bolje odgojeni, pristojini, bolje reći glupavi, će se zahvaljivati i staviti ćup u neki ugao gde će ovaj kupiti prašinu.
Romantičari će reći da ga život puni ljubavlju, srećom, nadom, dobrim namerama. Možda može, ali ja ne znam kako bih to izvela.
Oni sa neta će napisati odu o životu ćupa i onog što taj ćup sve sadrži.
Realniji će zamišljati kako u ćup odlažu stvari koje su za baciti, ali šteta, možda zatrebaju. Kako ih u tom slučaju izvaditi iz ćupa ne razmišljaju.
Dobila sam na dar takav ćup. Smeškala sam se, što sam drugo mogla??
Gvirnula sam unutra, možda je napunjen evrićima… Nije, samo je šuplje odzvonilo sudar moje glave i njegove unutrašnjosti.
Sad ga treba puniti.
Kako evrići se ne zadržavaju kod mene, ulje koje je nekad bilo u amforama, nekako mi ne paše u taj ćup, a već je i u bocama. Cveće?? Onako buket cveća ili neku ikebanu?? Odmah sam odustala. Za tu ćupetinu, metar i malo više visoku, treba pokidati celi park.
Molim za savet.
Što da stavim unutra??
Darodavac ostaje tu kao nadzorni organ dvadesetak dana, a posle znam šta ću.
Gledam prognozu vremena na TV.
Oblačići i sunce...
Neka vrc vrc cura smeškom od uha do uha blistavo lažnim zubićima trepće kao svraka na jugovini i oduševljeno javlja
-Sutra lepo vreme, iskoristite dan u prirodi.
Što da je ne poslušam.
Krenem u tu prirodu da iskoristim lep dan. Negde već oko deset sati sunce ucvrčalo, nema oblaka, ali neka sumaglica kao poklopac. I vrapci se ućutali. Travice davno nema ni veštačke, i ona prirodna posustala. Isplazih jezik do poda, dovukoh se do prvog kafića i dahćem uz neku mlaku limunadu odbijajući pokušaje vlasnika kafane da probam nešto sa roštilja. Pre mene su to probali rojevi muha, i nije im se dopalo…otišli.
Ona namiguša sa TV ekrana i ja očito imamo različita mišljenja o lepom.
Dovučem se u raj kuće, poljubim klimu i otvorim opet TV ekran. (Tako ja vikendom. Ko je mislio da pišem doktorsku disertaciju ili peglam veš, prevario se)
Ona namiguša nova, ne ona od jučer,ali isto se blesavo cereka.
-Sutra osveženje, moguća povremena kiša u višim predelima.
Google kaže mogućnost padavine 16%, vlažnost 100%. Prevodim na svoj jezik, možda kapne mala kišica, a ako skočiš u vodu 100% ćeš biti mokar.
Dobro je, sva blažena premeštam se sa kauča na fotelju. Nisam u višim predelima, biće to ugodno osveženje.
Piljim u zabavan program na TV i zaspim od silne zabave snom pravednika. Tras-bum, probudi me iz najlepšeg sna. Sanjam kako me vetrić miluje dok jedrim. Ono jedro iz sna bila je zavesa koja me je pljusnula po licu, a tras bum udar groma. Kad poče levati kao iz kabla, pa tutnji, treska, seva. Auuuu što je osveženje. Brzo zamandalim sve da mi osveženje ne porazbija celu kuću i kao u bunkeru čekam šta će biti.
Du du du du. Ko to igra tenis po ovakvom vremenu? Nije tenis, nego tuča koja se modifikovala pa svaki komadić leda kao omanja lubenica…
Niz ulicu juri bujica. Začepili se posle rekonstrukcije ulice svi kanali, pa sad svaka ulica ima vlastitu reku, a neki nezadovoljnici gundjaju i psuju gradjevinare, vlast i one gore. Šta si umišljaju, malo li je reka, hteli bi more.
Ona namiguša sa ekrana javlja da je pao sneg, i da je to normalno za ovo doba godine.
Okreni, obrni, nikad čoveku ugoditi.
Lepo su dali one oblačiće i sunce, pa biraj koje ti se dopada…
Kad te neko voli, od ljubavi ne možeš pobeći.
Noć.
Mesec… zvezde…serenada…
Mesec je negde otišao, zvezde se ne vide od neromantične sumaglice, ali noć je tu. Nedostaje samo „serenador“ Aha, evo ga stiže. Nema gitaru, ali zato pevuši zzzzzzzzzz i to na samo uvce. Ne pita koja je moja pesma. E, nećeš, dreknuh i tableta u aparat, neka vodica u drugi i klima na duvanje. Kožu ću sačuvati, a prehlada može doći samo kao kolateralna šteta.
Preživeh noć.
Jutro
Senka smokve,ljuljaška, cvrkut ptice, zelena travica, doručak, pa kavica.
Smokva je tu, i ljuljaška, doduše sa nekim tragovima noćnih posetilaca koje treba oprati. Cvrkut ptice je borbeni poklič goluba i vrabaca u borbi za opstanak i otimanje hrane kokama. Za sada su uspešnije leteće vrste. Za doručak nema svežih jaja, koke štrajkuju zbog vrućine, a i ako snesu jaje uklopile su se u sadašnjost pa je to oko 15 sati kad svojom drekom izveštavaju uspeh kao da su dobile Nobelovu nagradu, a ne radile svoj posao.
Zelena travica je neka žućkasto smedja izraslina izmedju plemenite veštačke trave koja je poklekla pred domaćom prirodnom travom i korova koji ponosno se trudi da pokaže korisnost belog sleza, kamilice i nekog trnja. Čičak je bitku izgubio davno.
Ljuljuškam se pijuckam kavicu i romantično blenem u daljinu. Jutarnji trubaduri se javljaju. Moja politika ne diram te, ne diraj me, možda i prodje.
Aaaaaaaaaaaa, kavica se prosipa, skačem na noge lagane kao da sam na nekom atrletskom prvenstvu. Ništa od miroljubive politike. Osa je sa neukusne, bez šećera kave, gracilno skočila na mene, slatku, i zarila svoju žaoku…Stoji na nozi i bode li bode. Drečem kao da me kolju, mašem joj da ode. Ništa. Prekidam ubedjivanje i tresnem je svom snagom nekim štapom. Pogrešna taktika. Štap klepio mene, osa odletela veselo mašući krilima na smokvu. Da sam na moru sad bih skočila u vodu i sve bi prošlo, ovako oblozi hladni, kremice i patnja bar tri dana.
Šta da radim, slatka sam i bube me obožavaju.
Što bi rekli, ljubav je ljubav, daj što daš…
Pismo nekom koga bih volela da dodje na kavicu.
Mir jutra letnjega.
Sedim u zamračenoj sobi koja više potseća na pećinu. Sve sam zamračila, klima na najjače I dišem na škrge…
Sa TV ekrana utešna vest, da nas leto napušta , za dvadesetak dana biće oko trideset stepeni, I žalićemo za ovom lepotom.
Albi I Sivi pojeli 30 deka jetre, mačije brikete I gledaju tužno kao da tri dana nisu jeli.Susjed dobacuje
-Što mučiš te životinje, daj im nešto za pojesti.
U kokošinjcu glavni petao se dere, gladan. Ne odgovara mu novo vreme restorana. Ćurkica zaljubljena u petla vrišti da ih sastavim. Ne shvata da nije kokoška. Ljubav je nekad blesava.
Sve u svemu obično jutro. Da,glavna vest, na moj poziv stigli gosti…mravi na prozor, a krtica iznedju dva bokora ruža.
Moja kavica stigla… Ko je za društvo??
party:
Medju nama žive čudni ljudi.
Postali su jako nestrpljivi. Ne razumem zašto, ali neki su baš gnjavatori, stalno negde jure i jako jako su sebični.
Sinoć sam došla kasno kući, pa mi se nije dalo parkirati u garažu. Ostavim auto pod svetlom da ga neko ne ukrade…naravno, pred garažom. Jutros deset njih nervozno trubi, i dere se se da ne može van. Gde žure, pitam se, tako nervozni.
Malo kasnije kupujem potrepštine u nekoj radnji i na kasi se setim da bih mogla kupiti i neki narezak. Ljubazno kažem kasirki, kad je pola stvari otkucala, da malo pričeka i krenem na odeljenje sa suhomesnatim. Vidim i imaju novi sladoled pa bih mogla i to probati. Naravno, proveravam datum, sitno, tražim naočale na dnu torbe, ali one se negde zavukle, jedva sam ih našla, celu torbu sam morla prekopati, a one u džepu. Brzo sam došla natrag, a tamo red se otegao kao gladna godina i svi urlaju. Ne znam šta im je, kao da sam ja kriva što je samoposluga velika i treba mi vremena proći sa jednog kraja na drugi. Možda misle da će mi se sladoled otopiti do kuće. Da, biće da je to, brinu zbog vrućine.
Kolica sa kupljenim stvarima sam ostavila na vratima lifta dok pitam susjedu kako se provela u Grčkoj. Ako je ne pitam misliće da sam ljubomorna što je ona otišla na more, a ja nisam. Razgovor se malo otegao, ali ne duže od dvadesetak minuta. Kad mi je pričala nešto najzanimljivije sa odmora došla neka histerija i dere se da ne može u lift. Lepo joj objasnim da ne može pozvati lift kad ga moja kolica drže, ali mislim da je glupa, nije shvatila…samo se viče. Kakvog sveta ima da ne veruješ.
Verovatno su svi tako nervozni jer im je vruće. Mogli su komotno otići na neko krstarenje onim lepim kruzerom. Tamo pirka vetrić i verujem da je ugodno… Hm…trebalo se samo setititi…
Ne, nervoze opet gundjaju.
Kažu svi su im brodovi potonuli u borbi za opstanak u svakidašnjici.
Evo jedan lepi brodić, skenirajte ga i nalepite iznad kreveta…
Dosta te nervoze… Smirite se ljudi, sunce sija, vetrić duvka, a postovi neka skakuću blogom…
Ko voli može si i zapevušiti
Meteorološki uređaji ili meteorološki instrumenti služe za opažanje, mjerenje i bilježenje atmosferskih pojava. Atmosfera je vrlo složen fluid kojemu se stanje ...
Tako kažu stručnjaci, i još, danas ugodan lep letnji dan…
Veruj da bi ti verovali…
