AnaM

Medju nama žive čudni ljudi.
Postali su jako nestrpljivi. Ne razumem zašto, ali neki su baš gnjavatori, stalno negde jure i jako jako su sebični.
Sinoć sam došla kasno kući, pa mi se nije dalo parkirati u garažu. Ostavim auto pod svetlom da ga neko ne ukrade…naravno, pred garažom. Jutros deset njih nervozno trubi, i dere se se da ne može van. Gde žure, pitam se, tako nervozni.

Malo kasnije kupujem potrepštine u nekoj radnji i na kasi se setim da bih mogla kupiti i neki narezak. Ljubazno kažem kasirki, kad je pola stvari otkucala, da malo pričeka i krenem na odeljenje sa suhomesnatim. Vidim i imaju novi sladoled pa bih mogla i to probati. Naravno, proveravam datum, sitno, tražim naočale na dnu torbe, ali one se negde zavukle, jedva sam ih našla, celu torbu sam morla prekopati, a one u džepu. Brzo sam došla natrag, a tamo red se otegao kao gladna godina i svi urlaju. Ne znam šta im je, kao da sam ja kriva što je samoposluga velika i treba mi vremena proći sa jednog kraja na drugi. Možda misle da će mi se sladoled otopiti do kuće. Da, biće da je to, brinu zbog vrućine.

Kolica sa kupljenim stvarima sam ostavila na vratima lifta dok pitam susjedu kako se provela u Grčkoj. Ako je ne pitam misliće da sam ljubomorna što je ona otišla na more, a ja nisam. Razgovor se malo otegao, ali ne duže od dvadesetak minuta. Kad mi je pričala nešto najzanimljivije sa odmora došla neka histerija i dere se da ne može u lift. Lepo joj objasnim da ne može pozvati lift kad ga moja kolica drže, ali mislim da je glupa, nije shvatila…samo se viče. Kakvog sveta ima da ne veruješ.
Verovatno su svi tako nervozni jer im je vruće. Mogli su komotno otići na neko krstarenje onim lepim kruzerom. Tamo pirka vetrić i verujem da je ugodno… Hm…trebalo se samo setititi…
Ne, nervoze opet gundjaju.
Kažu svi su im brodovi potonuli u borbi za opstanak u svakidašnjici.
Evo jedan lepi brodić, skenirajte ga i nalepite iznad kreveta…

Dosta te nervoze… Smirite se ljudi, sunce sija, vetrić duvka, a postovi neka skakuću blogom…
Ko voli može si i zapevušiti