AnaM

utorak, 28.08.2018.

Ćup…amfora...vazna...


Obični ljudi vide ćup.
Ako su ga dobili na dar i još imaju mali stan, najradje bi ga darodavcu tresnuli o glavu, ali oni bolje odgojeni, pristojini, bolje reći glupavi, će se zahvaljivati i staviti ćup u neki ugao gde će ovaj kupiti prašinu.
Romantičari će reći da ga život puni ljubavlju, srećom, nadom, dobrim namerama. Možda može, ali ja ne znam kako bih to izvela.
Oni sa neta će napisati odu o životu ćupa i onog što taj ćup sve sadrži.


Realniji će zamišljati kako u ćup odlažu stvari koje su za baciti, ali šteta, možda zatrebaju. Kako ih u tom slučaju izvaditi iz ćupa ne razmišljaju.
Dobila sam na dar takav ćup. Smeškala sam se, što sam drugo mogla??
Gvirnula sam unutra, možda je napunjen evrićima… Nije, samo je šuplje odzvonilo sudar moje glave i njegove unutrašnjosti.
Sad ga treba puniti.
Kako evrići se ne zadržavaju kod mene, ulje koje je nekad bilo u amforama, nekako mi ne paše u taj ćup, a već je i u bocama. Cveće?? Onako buket cveća ili neku ikebanu?? Odmah sam odustala. Za tu ćupetinu, metar i malo više visoku, treba pokidati celi park.
Molim za savet.
Što da stavim unutra??
Darodavac ostaje tu kao nadzorni organ dvadesetak dana, a posle znam šta ću.
- 07:21 - Komentari (38) - Isprintaj - #