AnaM

Pre mnogo, mnogo godina ljudi su slali čestitke za Božić i Novu Godinu.
Bile su to slike nasmešene dece, sneg, konji i kočije, Božić Bata sa irvasima.

U svaku kuću je stigla jedna, dve čestitke. Stavljale su se na vidno mesto i sa ponosom pokazivale čestitarima.
Onda su došla neka druga vremena kad se čestitala Nova godina, Božić samo usmeno. Nova godina je preuzela bor pretvarajući ga u jelku, i poklone i kočije, Božić Batu pretvorila u Deda Mraza, Sveti Nikola je otišao u nepoznatom pravcu.



U kuću su dolazile čestitke u sve većem broju. Na njima je bilo svašta, od nasmešenog deke u kočijama, do šampanjca, sveća, kalendara. Bila je obaveza poslati najmanje deset, a primiti bar dvadeset.



Sledeća faza je bila čestitka koja je zadržala obeležja svojih predhodnica, ali čestitali su se „ predstojeći blagdani“ Svi su znali o čemu se radi, a nikoga nisu gledali popreko. Broj čestitka je išao do stotine, poštari su dobijali pomagače studente koji su nosili torbetine prepune pošte.



Momentalno su na poslu i Sveti Nikola i Božić Bata, i deda Mraz. Slavi se i Božić i Nova godina. Bor se kiti Mesec dana pre tih famoznih blagdana, i stoji dok se neko od ukućana ne seti da spakuje plastičnu jelku u kutiju za drugu godinu. Svetlucavi plamen svećica zamenile su sijalice sa kineskog buvljaka, miris bora zelena plastika (kod nekih crvena ili bela jelka) Kugle koje su bile od laganog stakla kao dašak vetrića dobile su plastičnu kopiju Svega tu ima, i jaslica, i andjela i samo fali slika aktuelne vladajuće stranke sa predsednikom. Čestitke koje su se nekad ponosno pokazivale su nestale. Ko će još da pokazuje svoje mejlove ili SMS poruke...



Ne znam, mora da sam staromodna, čeznem za zvončićima i lancima koji zveckaju najvljujući Svetog Nikolu sa šibama i darovima, maštam o pravom boru okićenom na Badnjak ispod koga su darovi i snežnoj noći kad smo držeći se za ruke išli u crkvu ponosni što smo tako veliki da i nas vode na polnoćku i pjevanju božičnih pjesama.

Čudna je ta statistika. Sve je u stilu, ja jedem meso, ti kupus, u proseku 90% jedu kupus sa mesom, a onih 10% se negde izgube.
Naišla sam na jedan zgodan članak.
Govori o mjestu gde bi se volili roditi da možemo birati.
Zamislila sam se nad brojevima. Promiču razne države pred mojim očima, mislim koja bi bila zgodna za rodno mjesto. Mislim...mislim...Svakoj zemlji sam našla neku zamjerku. Ili je mnogo hladno, ili vruće, ili nema dušu ili joj je priroda jednolična, ili živi samo neki mjesec u godini, ili se prebrzo živi, ili je presporo.
Odbacujem jednu po jednu zemlju... I naravno, ostade zemlja u kojoj sam se rodila i najlepši grad na svetu. Nema mane, to je moj rodni kraj, grad u kome sam prvi put zaplakala, nasmijala , pružila ručicu mami, poigrala se u Maksimiru, naljutila se što mi je sladoled pao na pod, izgubila se u Ilici i tulila dok me nisu odveli u slastičarnu.
Sad znam da je i to jedan od gradova koga neko voli, neko ne, neko i ne zna gde se nalazi.
Neka se ne naljute statističari, ali ko je dao podatke za omiljen grad?? Zar ima čovjeka kome srce ne zaigra kad čuje nešto o svom rodnom mjestu?? Kad bih se ponovo rodila, opet bih izabrala Trešnjevku sa svim njenim manama.
Kod nas je bilo sasvim obično.Nisi ništa birali.

Prvo je naišla mama



Onda je došao i tata.



I evo je AnaM

Da li u životu imamo neki izbor, ili je sve zapisano u nekoj debeloj knjizi Sudbine??

Znam samo, kad bi postojala knjiga mog života, ne bih čitala unapred, pogotovo ne zadnju stranicu. Hm... možda bih samo malkice gvirnula...

Kad nam ide dobro u životu, tvrdimo da smo odlično uradili što smo pošli tim putem. Kad je naopako krivimo sudbinu...

Svi planiramo autostradu po kojoj jurimo ka sreći i uspehu

Ja dobih nešto ovako



Mnogi samo



I ko zna ko je sretniji,kome je lakše bilo.
Važno je stići do svog cilja.

Neću ti napisati dragi, da ne kažeš da se ulizujem. Ako misliš da kao onaj tvoj brat Sveti Nikola, doneseš samo šibe i ostaviš praznu čarapu, ne moraš ni da dolaziš.

Prošle godine sam se smrzla čekajući te pored neke peći koja je pucketala, jer mi četiri godine nisi doneo ništa, vadiš se da u soliteru nema dimljaka. Dobar izgovor para vredi.

Neću ono što se podrazumeva da svaki čovek hoće i mora da ima, zdravlje i standard normalan, a ne da samo preživi. Možeš li ti da mi doneseš nešto konkretno, materjalno, da ga ja opipam??

Da li sam bila dobra, pitaš. Kakav si ti deda Mraz kad to ne znaš. I gde si, molim te našao nekog da misli da nije idealan??

Sveti Nikola se nije iskazao, Božić Bata sve manje svraća u ove krajeve, kaže mnogo jaka demokratija pa se boji da ga ne zadrže. Ostao si mi još ti, kao zadnja nada.

Možeš li ti da stisneš mesece,da budu kraći, a proširiš primanja. Možeš li da vidiš tamo negde šta je sa onim famoznim datumom koji sam čekala kao ozeblo sunce, a ne vidi mu se ni kraj ni početak.Mada ne vidim da su se svi mnogo usrećili tim putem u Evropu. Drugačije sam ja to zamišljala. Oni nama prijem, a sa granica poteče med i mleko.

Najbolje da ti meni napišeš šta možeš pa da ja štikliram šta mi odgovara.

I nemoj da se vadiš da nismo očistili ulice od snega pa ti sanke otklizale na pogrešnu stranu.

Čekam te.

Euforija je počela. Svetlucaju zvezdice, lampioni i slični tandrmoljci. Užurbano jurimo zavejanim ulicama jer nas je i ove godine iznenadio sneg. Planovi su gotovi i kako će se dočekati i gde će se ići i šta obući. Ostaje samo još sitnica, šta kupiti Njemu.

1. Nekad je bilo lakše, kravata i miran si. On se smeška, prevrće oči čudeći se kako ste tako nešto uspeli pronaći, ali ni u snu ne sme to da prizna. Sad, ili muškarci više nemaju vratove, ili misle da su mladji nego što su, tek kravate se samo premeštaju po ormaru.

2. Knjiga! Ura, to svaki kulturan, šarmantan, zgodan mlad čovek voli. Uvek u društvu priča o nekoj nagradjenoj knjizi, autoru, muvanju pri dodeli književnih nagrada. Oprez! Nijedan neće priznati ni za živu glavu da u najboljem slučaju čita samo novine i to sportsku stranu.Knjiga ima još jednu manu, ako je pročita, nadrljali ste. Indentifikovaće se sa nekom ličnošću i smatraće da ste tom knjigom hteli da mu kažete nešto mnogo strašno... kao na primer posle deset godina zabavljanja, brak. Knjiga nikako.

3. Pribor za pecanje. Svi muškarci pecaju, ako imate sreće, vaš peca samo na moru ili u reci. Pribor za pecanje sa milion onih zgodnih stvarčica, svetlucavih, je primamljiv poklon. Udice, mamci, one dugačke motke za koje se nešto zakači, pa se to baca u vodu, pa se onda satima bulji u vodu,mreže sa većim ili manjim ramom, ili one kilometarske. Ima i zgodnih stoličica na kojima se sedi nepomično satima, sigurno imaju neki lepak. Ima i noževa, osti, i još svašta šiljato, okruglo i tako to. Iako je jako zgodno jer je veliki izbor ne savetujem takav poklon. Ako ne razlikujete udicu za soma od varalice za kita, a ribu morsku i rečnu znate samo iz restorana, bolje odustanite. Znam, šteta, ali su mnogo nezgodni kad se pojavite sa takvim poklonom.

4. Možete im kupiti dezodorans, muški, pravi. On ga ionako neće koristiti nego će ga gurnuti na policu medju onih deset što ima. Pa šta, ako ima deset, može i jedanesti. Možete i nešto drugo od kozmetike. Ne morate se previše truditi, važno samo da je plava bočica i da se na polici ceri neki preplanuli razbacanko. To su oni u njihovim očima.
5. Savetujem vam da sebi kupite one predivne cipele koje već dugo obilazite. Muškarac vašeg života sigurno želi da vi izgledate najlepše, to stalno tvrdi.

Ako ste romantični, pre nego što stavite kilogram, dva šminke, nalakirate kosu i podignete je u stilu Ajfelova kula, a pramen koji treba da dražesno, nestašno viori, (pazite da mu ne izbijete oko), nežno ga zagrlite, poljubite i kažite da ga volite. Ako mu to nije dovoljan dar, pitajte ga šta je on vama kupio... još ima vremena, uzmite mobitel, ovaj očito nije za vas.

SRETNO!

Sunce je večeras obojilo nebo crveno

Kažu, biće hladno, spavaće miš i mačka zajedno...
Moji se već smestili...

Pitaju me da li verujem u najavljen smak sveta 21.12.
Da li verujem??
Ja ga jedva čekam.

Bila sam u dilemi kako da se pripremim. Priznajem, padale su mi na pamet blesave ideje, kupiti gomilu hrane, pića,obavezno koju litricu Graševine i pršute, može i paški sir, debelih pulovera šalova i sličnih tandrmoljaka, zavuči se u neku pećinu i sačekati grickajući svoje rezerve.
Druga opcija je bila vinuti se u Svemir dok sve ne prodje. Mahala sam mahala rukama, ali nikako da se odlepim od zemlje. U tom mahanju sam razbila baksuznu plavu vaznu koja mi skače po živcima godinama, a dar je nezgodne rodice koja stalno kontroliše da li je vazna na stolu. Dobro delo smaka sveta je počelo.
Postojala je opcija i da se pravim da to mene ne interesuje, ali to samo odmah odbacila jer šta god me ne interesuje to me klepi po glavi.
Rešila sam da dočekam smak sveta sa osmehom.
Neki su počeli da troše sve svoje pare.
Ja sam to uradila i bez smaka sveta.
Planirala sam da uradim sve što sam želela, ali nisam, jer nije bilo vremena ili ono, šta će reći ljudi.
Vremena imam još dvadesetak dana...dosta, a ljudi će i onako nestati sem onih baba ispred moje kuće na klupi. One će preživeti sve smakove sveta i nastaviti sa onim šaputanjem i značajnim pogledima kad neko prodje.
Neću otići ni zubaru, ne isplati se gnjavaža za dvadesetak dana.Rećiću onom susedu sa sedmog kata da može da doći na kavicu i da ne mora više da me štipa po liftu. Čekam ga 22.12
Kupila sam čizmice od para predvidjenih za infostan, uplatila termine kod onog razbacanka u teretani od para za telefon, a na plac ne idem. Sve naručujem da mi donesu iz obližnjeg restorana u kome su cene kao da za svaku narudjbu kuvar dolazi iz Pariza privatnim avionom. Račune naplaćuju jednom mesečno, pa ne brinem.
Jedva čekam smak sveta jer ako ne dodje ostalima, meni će u svakom slučaju.

Bio je umoran, tako umoran, danima nije mogao da se opusti.
Nikad nema vremena za sebe, za ona sitna mala zadovoljstva.
Penjao se polako tavanskim stepenicama.
Znao je samo jedan način da sve zaboravi i bude svoj. Želeo je da udara, da osetionaj zvuk udarca kako odjekuje u njemu.
On je gore, čeka ga… da li da ode?…
Umornim korakom krenuo je ka njemu, da li će mu danas doneti zadovoljstvo?
Osmehnuo se u sebi.
Kad samo pomisli na njega srećan je, voleo je da ga dodirne, prvo malo pomiluje, a onda udari.
Neki put je bio nežan, ponekad, surovo grub, udarao ga je divljački, jače i jače, brže, sve brže, dok mu se znoj nagomilavao na čelu i curio niz grudi, snažne mišice su se napinjale,snaga je izbijala iz njega i zadovoljstvo mu je ispunilo celo telo.


Udarao ga je, to nisu bili šamari, to je bio udarac za za udarcem, čitava serija, započeo bi levom rukom, pa nastavio desnom, udarao ga je u ritmu tam tama , iskonskog zova prašume…
I njegov umor je nestajao, a zadovoljstvo se razlivalo telom… opuštao se udarajući svoj bubanj,muzika se razlivala i ispunjavala ga, i osećao se tako dobro…

Jutro…
Stajala je i nemo gledala.
Plamen ju je obuzeo, oči su se žarile, osećala je vatru u svakoj pori svog tela. Srce joj je divlje kucalo.
Osećala je njegovu vrelinu. Tu je na nekoliko koraka od nje... samo da pruži ruku dotačiće se.
Zar je moguće da ne sme da pruži tu ruku?
Njegova toplota bila je jača od njene.
Osećala je njegov miris, zanosan, opijajući. Nije to bio miris nekog prostog losiona, ili sladunjave toaletne vode... ne... miris je bio neodoljiv. Širio je njene nozdrve, osećala ga je kao životinja koja oseća plen. Pružila je ruku, pa ju je naglo povukla natrag. Ne, ne usudjuje se...
Drhtala je...osećala je sve jaču želju da ga dotakne.
Gledala je na sat. Koliko još ? Minut, dva, deset, koliko treba da čeka? A ako pogreši? Ona je najobičnija trapulja, sigurno će da pogreši i... i... i ...
Ne, e, baš neće ovaj put. Nagla se malo prema njemu, pogledala ga je kroz trepavice. Baš dobro izgleda.
I tako je mlad, sočan.... ne... mora, mora… brzo, brzo da ga dotakne....
Ma, gricnuće ga, pa šta bilo da bilo.
Pomisli na trenutak, a šta ako joj se ne dopadne?...
Ako je bila u pravu što je bežala uvek od njega???
Izvodila je... bilo joj je najvažnije njegovo poreklo, kao da će se udavati za njega, a ne samo jedan dan u njemu uživati. Uvek je pitala , sa koje je planine... i pravila se važna podignuta nosa samo frknula, nije sa ostrva???
Obliznula je usne, dotakla rukom vrat, srce se umirilo.... nagla se.
Energično je otvorila rernu i izvadila to lepo, reš pečeno, baš kako treba... jagnje....