AnaM

Pitaju me da li verujem u najavljen smak sveta 21.12.
Da li verujem??
Ja ga jedva čekam.

Bila sam u dilemi kako da se pripremim. Priznajem, padale su mi na pamet blesave ideje, kupiti gomilu hrane, pića,obavezno koju litricu Graševine i pršute, može i paški sir, debelih pulovera šalova i sličnih tandrmoljaka, zavuči se u neku pećinu i sačekati grickajući svoje rezerve.
Druga opcija je bila vinuti se u Svemir dok sve ne prodje. Mahala sam mahala rukama, ali nikako da se odlepim od zemlje. U tom mahanju sam razbila baksuznu plavu vaznu koja mi skače po živcima godinama, a dar je nezgodne rodice koja stalno kontroliše da li je vazna na stolu. Dobro delo smaka sveta je počelo.
Postojala je opcija i da se pravim da to mene ne interesuje, ali to samo odmah odbacila jer šta god me ne interesuje to me klepi po glavi.
Rešila sam da dočekam smak sveta sa osmehom.
Neki su počeli da troše sve svoje pare.
Ja sam to uradila i bez smaka sveta.
Planirala sam da uradim sve što sam želela, ali nisam, jer nije bilo vremena ili ono, šta će reći ljudi.
Vremena imam još dvadesetak dana...dosta, a ljudi će i onako nestati sem onih baba ispred moje kuće na klupi. One će preživeti sve smakove sveta i nastaviti sa onim šaputanjem i značajnim pogledima kad neko prodje.
Neću otići ni zubaru, ne isplati se gnjavaža za dvadesetak dana.Rećiću onom susedu sa sedmog kata da može da doći na kavicu i da ne mora više da me štipa po liftu. Čekam ga 22.12
Kupila sam čizmice od para predvidjenih za infostan, uplatila termine kod onog razbacanka u teretani od para za telefon, a na plac ne idem. Sve naručujem da mi donesu iz obližnjeg restorana u kome su cene kao da za svaku narudjbu kuvar dolazi iz Pariza privatnim avionom. Račune naplaćuju jednom mesečno, pa ne brinem.
Jedva čekam smak sveta jer ako ne dodje ostalima, meni će u svakom slučaju.