AnaM

Čudna je ta statistika. Sve je u stilu, ja jedem meso, ti kupus, u proseku 90% jedu kupus sa mesom, a onih 10% se negde izgube.
Naišla sam na jedan zgodan članak.
Govori o mjestu gde bi se volili roditi da možemo birati.
Zamislila sam se nad brojevima. Promiču razne države pred mojim očima, mislim koja bi bila zgodna za rodno mjesto. Mislim...mislim...Svakoj zemlji sam našla neku zamjerku. Ili je mnogo hladno, ili vruće, ili nema dušu ili joj je priroda jednolična, ili živi samo neki mjesec u godini, ili se prebrzo živi, ili je presporo.
Odbacujem jednu po jednu zemlju... I naravno, ostade zemlja u kojoj sam se rodila i najlepši grad na svetu. Nema mane, to je moj rodni kraj, grad u kome sam prvi put zaplakala, nasmijala , pružila ručicu mami, poigrala se u Maksimiru, naljutila se što mi je sladoled pao na pod, izgubila se u Ilici i tulila dok me nisu odveli u slastičarnu.
Sad znam da je i to jedan od gradova koga neko voli, neko ne, neko i ne zna gde se nalazi.
Neka se ne naljute statističari, ali ko je dao podatke za omiljen grad?? Zar ima čovjeka kome srce ne zaigra kad čuje nešto o svom rodnom mjestu?? Kad bih se ponovo rodila, opet bih izabrala Trešnjevku sa svim njenim manama.
Kod nas je bilo sasvim obično.Nisi ništa birali.

Prvo je naišla mama



Onda je došao i tata.



I evo je AnaM