Jutros sam se diga ranije jerbo gren u Zagreb a prije toga moram bacit šjoru Filu do na Pazar do njezine kume Ivke koja joj svakega utorka iz Zagore donosi po dvi domaće kokoši.
Za ucinit lipi tingul oli niki drugi toc....a ako je kokor bolestan pravu juvu su domacon manistron.
Lipo san skuva pravi pravcijati irski čaj ča su mi ga drito sa Otoka donili na dar Asija i Joppa i uzeja san u ruke za prolistat tri friske knjige ča san ji dobavija iz Španjloske: "Conquistador" od Buddy-ja Lavy-a o H. Cortesu, "Francisco Pizarro (Cronica de una locura)" od Jose Luisa Olaizola i "Francisco Franco" od Antonia Sancheza.
Jušto san se bija lipo namistija pijuckajući čaj kad Li-Lu počme lajat i mavat repicon isprid vrata.
Za Boga miloga ma di je ovako uranila ? Dogovorili smo se u devet uri a sad je osam i kvarat !
Maaarinko ! Maaaarinko ! Oglasi se iza vrata šjora File.
Ajde otvaraj vrata, oli još spavaš ?
Ma, evo marendajen šjora File. A koja je priša ? Di su još devet uri ?
Moran te nešto pitat...Ajde digni tu linu gujicu sa katrige...Diš ovako rano poć jist ?! Doćeš ka baril ! Ionako si se vas zaokruzija.Otvaraj, kad ti kažen !
Li-Lu se počela vrtit ukrug ka trotul vatajući svoj rep i lajući a ja mislin da se i oni zanji stanar ča je dotle bija spava sad probudija od ove puste cike i vike.
Otvorin vrata a šjora File ulize u kužinu ka vitar i omar side.
Daj mi vode i cukra, sva san se infotala, reče ona nekako stenjući i mavajući rukon oko glave - ka da tira mušice.
Evo, evo.....brzo se skočin - da mi se još ne bi ovod afanala i pala po tleju o debulece oli uzbuđenja.
A ča je, dobra moja šjora File ? Ča Vas je trefilo ?
Ma ne govori ništa...jedva uvati malo zraka moja susida između dva gutljaja vode su cukron. I nekako ka da polako dojde sebi....
Uto na vrata neko zazvoni.
Ko je sad ?
Evooo ! Dolaziin....i skočin se otvorit vrata a Li-Lu se, dobro sakrivena ispod kauča - opet razlaje.
A ti da su kuco ! Vikne na nju šjora File i osine je pogledom pa Li-Lu odma ferma lajat - Samo su joj ispod kauča virila dva crna oka čekajući kad će moja susida otić
Ajme ča ste joj utirali straj u kosti...rečen ja otvarajući vrata.
Ne...vengo ću je pustit da ovod zavija ka lav - a strasljiva je ka miš iz ulja !
Otvorin vrata - kad ono, iza njih.... pošćer.
Zdravi bili !
Zdravi !A ča oće reć da ste ovako uranili ? Oli ča gori ?
Je, goridu meni tabani od pusta odanja. Evo san zamalo opet poljubija ova vrata. Fala ti Gospe moja da san te napokon uvatija . Nikad nisi doma. Evo ti na poziv za sud pa guštaj - završi on značajno klimajući glavom.
Za sud ?
A da šta nego za sud. Sve bi ja vas plitičare, da skužaš - na sud...pa tamo objasnite ko je kriv da na je ovako i da smo svi skupa, nečete mi zamirit šjora File - do vrata u govnima !
Ma ča se skužaješ...Ka da ja to ne zna i sama. Aj sidi ! Daj mali čoviku bićeerin rakije.
More, more - ionako me vata nika žgaravica i čipa me nešto za trbuj, onako iznutra - ka da mi mačka grebe po želucu.
Ala, ala ! Sad će mo mi to izličit...veselo će šjora File. Ova rakija od rogača sve liči. Ja san je donila sa Šolte malemu Marinku.
A je dobra. Jemate prav - ozari se pošćer sasuvši od kolpa bićerin u svoje suvo grlo.
Može li još jedan bićerin ?
Još pitaš ! Samo ti guštaj lipi moj - ozari se moja susida ča joj ovako iskusan čovik, koji se itekako razumi u bibite svih vrsta, fali njezinu rakiju.
A onda se okrene prima meni i znacajno doda....A tebe zovedu zaraj skvera ! Pa ti samo opet bali. Ko te vuka za jezik !
Neka samo zovedu koliko ji je god volja....sad i meni skoci tlak !
Nego Marinko...ma mali mi je jutros donija Slobodnu i pročita mi je da kako su u oti tvoj Zagreb u utorak jemali neku šedutu o Splitu. Pa da je na njoj oni Dražen Lalić govorija i da je reka kako bi on prin da mu pucadu iz rivolvera drito u glavu - vengo ca bi glasa za tebe.... Duju Marasovića oli za Keruma ! U lipu te je klapu smistija....an. Za njega ste svi vi isti !
A je, reka je bas tako !
A ča mu se desilo bidnemu ? Oli je skroz na skroz rebambija ? A da ni poša u one japaneške samuraje pa bi i trbuj nožen raspara i čriva izvrnija po tleju - samo da ne glasa za te ? Ili je možda otiša na kvasinu ?
Ka prvo oti Vaši samuraji trbuj su rizali mačon a njiov pomočnik osika bi jin poza tin glavu. To se zove sepuku oli harakiri !
Je, puka je on puka...Marinko moj...omar san ja rekla !
Ma ne puka nego sepuku !
Molaj me se sa tin tvojin filozofiranjen i velikin ricima...Bidni se čovik oče ubit a ti ovod mirno piješ irski čaj i čitaš libre. Ma kako samo moreš ? Kako ti ga ni milo ?
Ma ni baš tako. Meni ga je puno zaj ! Eto ja Dražena znan puno godin. I sićan se kako se bija doša ispisat iz SDP-a jerbo da se on nama ka divi ča moremo javno branit livicu ma da je njemu to nezgodno i opasno zaraj posla.
A kad je to bilo ?
Pa devedesetih. Kad će bit ? Kad je ono bila opca bižanija junaka iz SDP - a !
Annn! Tako.
E, tako.
Ma je, za istinu kazat, bij obeca kako će nas onako potajice podržavat i navijat za nas !
Pa vidiš da čovik jema muda ! Da jema kurađa i da ga ništa ni moglo pristrašit. Oto je on bija ka niki prikriveni esdepejac. Vaš tajni agenat ! Esdepejski Zorge oli oni 007.
Asti ga miša - tada je bilo na stotine tajnih esdepejaca. Svaki dan mi ji dojde po dva tri u stranku pofalit se svojin ilegalnin radom...A zna se da su takvi najopasniji i da je najteze bit u ilegali ! Lako je tada bilo bit javni esdepeovac - ka sta sam to onda bija ja i moji splitski clanovi rukovodstva...Ovakvi tajni esdepeovci miritaju svake pohvale i najvece ordenje !
Je, je. To je bilo ono vrime kad su na nas u tri noći dva puta bacili dinamit.
Ma di to ?
Paa na Bačvice. Na sjedište SDP -a.
A biće vas nije bilo puno ?
Ma ča puno ! Na psrste smo se mogli izbrojit. Svi skupa smo mogli stat u jednu sobu !
Ali Dražen se posli opet upisa u SDP, pa je, kad smo u Splitu dosli na vlast, radija u Općinu i bija je zadužen za organiziranje maškara i krnjevala !
Odgovoran je to posal bija, Marinko moj, nema sta - jerbo su u Splitu maškare oduvik bile o velike važnosti ! Najvece !
Naravski ! Zato mi je bija i reka da je za taj posal zaslužija da mu se usrid Splita digne spomenik.
Ma vidi ti našega sociologa ! Dobro mu ni palo na pamet da se splitska Riva nazove Riva Dražena Lalića !
E, ali ništa ni bilo od tega. Ali najgore je ča je bija infiša kako san mu bas ja kriv ča nije dobija zasluženi gradski stan.....A bome, ako ga je iko zaslužija - onda je to bija on.
A je li se u to vrime bavija politikon ?
Je, kako nije ! Ali tek kad su se stvari smirile. Omar je, cim se ponovo učlanija, otiša u našu Centralu u Zagreb na Iblerov trg kod tadašnje tajnice Stranke Gordane Sobol - trazeći da ga namisti za županijeskog šefa od esdepeja.
Pa ča čoviku niste učinili tu jubav ?
A zato jerbo je tribalo pobjedit na Konvenciji na tajnome glasanju. Prošla su ta vrimena kad su se ljudi samo imenovali na nike funkcije - onako, ozgor. Kvragu i ta demokracija....Bila su bolja ona vrimena kad ni bilo tih formalnosti.
Pa je li ča posta ?
Je - potpredsjednik županijskega esdepeja.
A ja se toga ne sičan Marinko moj. A znaš ti da se ja razumin u politiku i da znan ko je ča bija i ča će bit ! Eeee !
A ne sičate se zato jerbo se nikad nije oglasija niti je održa kakvu konferenciju za novinare.
Ko bi ga to razumija...čudila se moja susida a pošćer je već krepava od dosade čekajući da se kokod siti njega i njegova praznega bićerina.
Kad je počeja lupkat nervozno i sve jače po stolu šjora File ga primjeti......Oš još malo moje likarije od rogača ?
Ajde more - triban i ja zagrijat motore prije nego gren dalje. Moran obać još dvi kuće a poslin još i nać svoju !
I ča je onda bilo - okrene se šjora Fila meni ?
A ništa - Skupija je tunju i otiša iz esdepeja pa sad okolo piva kako ga politika nikad ni zanimala niti da se tija su njome bavit jerbo da je on iznad tega.
Ma vidi ti funcuta jednega !
E moja šjora File....A zna me, u ona vrimena, gnjavit da mu iz Zagreba dojden na promociju...Da mu gren doma na nike zakuske, ča bi danas rekli .....domjenke...
Domjenke ? Jeli to zato ča se organiziradu doma ?
Ma ke ! Djava bi ga zna odakle su izvukli tu rič. To je kad se gre ono ništo čalabrcnit u sitno s nogu !
Fala in lipa ! Ja ako ne sidnen za stol ka da nisan ni jila !
Dobro, dobro...Eto to Van je ukratko ta štorija o Draženu....ako još zanemarin da je infiša kako je baš on izumislija niku parolu oli slogan - zaraj kojega smo bili odnili pobididu u Makarsku...i sve tako po redu....
Onda ni njemu ni laka, sunce moje !
Nije, šjora File ! Meni ga je bidnega žaj ! On je u nikome svome svitu....koji niko ne more razumit osim njega. Zbilja mu ni laka....
On se jidi na mene jerbo san mu ja odavno reka kako on višje ni problem politike vengo medicine. A po njemu to je staljinizam jerbo da bi ga ja metnija u ludnicu .
Taman posla....pa da nesriknjin bolesnicima navali predavat sociologiju .... pa in umisto o gradivu stane buncat o meni, ka ča je to bija radija na fakultetu u Splitu. I to po cilu uru ! Četrdeset i pet minuti.... pa bidni studenti ne bidu znali jesu li oni falili predavaonicu oli je pistolero Drazen falija cilu zgradu !
Ali najbliža zgrada je bolnica.
Znan. šjora File moja, znan !
|
