Dragi moj Gorane!
Skoro će jedna ura iza ponoći...Split spava ulazeći polako u veljaču a ja ti, evo, pišem u praznu vlažnu noć...negdi "iza svega". Sutra je petak. Vrime od naših marendi. Nema toga šta ne bi da..... a da možemo sutra sist skupa, onako - u malo nas, skužinat štogod dobroga s našeg "repertoara"...čakulat o svemu i svačemu - slušat pisme po tvom izboru i punit naše ljudske baterije do u kasne ure. A žene nek grintaju. Nek mi i moja svašta kaže kad kasno dođen doma. Baš bi me bilo briga - glavno bi bilo da smo mi kuntenti.
Ma šta ja i govorim...ionako mi nikad niko nije prigovara kad smo tako odužili... !
Kako je to idiotski nestvarno ...kako je to bezvezno i nepravedno da ne možemo sutra sist skupa - i zaboravit na sve oko nas, utonit u onaj naš topli Svijet prijateljstva, djetinjstva, gimnazijskih dana, studiranja, vojski, ljubavi, ženidbi...zajebancija i filozofiranja... politike i kužinavanja...pivanja i smijanja, viceva i tuga....
Dica su nam već naresla a stari već dobrim dilom partili.
A evo smo i mi počeli umirati !
Gorane moj..prošla je godina dana. Ko udarac dlana o dlan. Ka ispijeni bićerin. I još mi je vitar u kosi od onog lanjskog burovitog siječanjskog dana kada smo te otpratili u tvoje Ercegovce...u one kamene stine s razbacanim kućama uokolo di smo nekada zajedno s motorom, starom čezetkom, odlazili na vino iz kamenice i štogod sa komina - kod tvoje tete.
A ko će dat onoga brujeta od morskih stina šta si ga kuva u Rogoznici...i ko će dat sušenih poma s kaparima i lukom na šoltanskom maslinovom ulju...i ko će dat janječih tripica sa bižima ili brujeta od girica s bobicama grozja....slavnog "Dobričića" s kojim se mogla tangavat roba i na kojeg smo se toliko dugo privikavali.
Bija je to sprovod bez riči.
Samo je Joan Baez, nad otvorenom grobnicom pivala Dylanovu "Forever Young":
May god bless and keep you always,
May your wishes all come true,
May you always do for others,
And let others do for you,
May you build a ladder to the stars,
And climb on every rung,
May you stay forever young.
May you stay forever young.
May you grow up to be righteous,
May you grow up to the true,
May you always know the truth,
And see the lights surrounding you,
May you always be couregeous,
Stand upright and be strong,
May you stay forever young,
Forever young, forever young,
May you stay forever young.
I svi oni dani slili su se u tu pismu, moj Gorane...sve one ure. I splitska pjaca i litovanja na Mljetu...i Sarajevo i "naša raja", i jedrenja i puste đite...treperenje plinskog svitla sa lantina i jarbola u neke tople noći kad smo jili ribu šta je Štrba uvatija samolovkama ili pitaj Boga kako..Kad smo frigali girice šta smo ih trambukom vatali u sjeni broda di su se u jatima skupljale...Kad smo pekli ušate i modruje i guštali u slanim srdelama ili pekama i manistrama na pome.
A sve uvik uz pismu.
Uz život.
Ko bi nas onda bija nagovorija...Ala šta smo se volili karat i bit tvrdi u velikoumnim raspravama o svim mogućim pizdarijama. Uvik si ima neke od najluđih primjera. Logika ala Perić!
Isto bi se tako zna upalit onaj Budha u tebi. Ono Ništavilo i gledanje u prazno....Poezija...crna i samrtna, "svjetska bol" - jebeš sve, sve je crna zemja..prašina i prolaznost - pa do euforija....makedonskih pisama i negdi u noć Keith Carradine iz Sinjske krajine zapiva bi "Im Easy" !
Goran Perić !
A ja bi gušta.
Filozofija najboljih sireva, domače pancete i pravih vina....sve udrto da udrenije nije moglo biti, nekim refleksima šezdesetiosme i rokenrolskog rebelizma i iskrenog ljevičarenja. Sve sami ljevičari..jedan drugome do uva ! "Kuda Vanjka ideš ti..."?
A onda sam, isto tako jednog dalekog siječnja ja otiša put Meksika. U nepoznato....i gotovo jedini s kojim sam se redovito dopisiva bija si ti. Zamisli..i u Meksiku si bija tako prisutan. Sla si mi recepte. Svoje nevjerojatne recepte - a ja sam po njima kuva i činija se važan u Ciudad de Mexicu. Que rico ! Ay que bueno !
Proslavija san se tvojim načinom spremanja hobotnice.
Ola koja je to slava bila. Zvali su me na sve moguće kućne fieste da im to sparićam. A ja sam im govorija o kogu Goranu iz dalekih splitsko-sinjskih krajeva, na rubu jednog dalekog kontinenta. Cili Svemir bija je u toj spizi!
Pjesniče moj s najboljom kolekcijom pisama na Svitu...s najboljim crtanim romanima i knjigama koje čovik more poželit...s genima nesmiljenog umjetnika oko teča, komina i bronzina...koja je ovo pizdarija - da te nema!
Ko ovde koga zajebaje!
Je li to ta Smrt ?
Pa to je smijurija...Još uvik Smrt tu nema šta tražit ! Još uvik je tiram oko tebe makar su te pokrili onom teškom kamenom pločon da ležiš ukraj svojih starih ukraj Perića mosta blizu ceste za Bisko...
Pa šta me brige!
Bradonjo moj....pjesak je iscurija za ovu godinu dana i negdi je odletija, razasuja se. Vino se napravilo i masline su ubrane. Riba se opet vata a i mi se nađemo skupa. Tvoja stara klapa. Evo smo baš nikidan bili svi kod Štrbe..I Gobbo, i Pino, i Rača, i Emil, i Ivo, i Zoki, i Čoka i Donelli....onako bez žena. Samo je kasnije naletila Ida.
Viruješ li mi - jili smo tvoje kobasice šta si ih učinija sa Profom i Danilom...i šta si ih osušija u Vlašku. Zdrave ih je još ima....Iljadu pita smo te se sitili. I da znaš, livica jača u Latinskoj Americi a i našima ovde ne ide loše makar izbore nismo dobili. Znan koliko bi ti to značilo ....i znam kako si do u zadnju bija sa nama i druka za svoj livi tim.
Našli smo i one tvoje pisme šta si ih drža u kancelariju u Muzeju arheoloških spomenika. Čita san nikida na Trešnjevci u Zagrebu i tvoje novelete šta si ih bija tiska samo za klapu. Sitija san se i onih studentskih trešnjevačkih dana kada si mi ličija na "Tužnu Sovu" iz "Kapetana Marka"....Bože mili, kad je to bilo...Kasnije si više baca na Boba Rocka a i svi mi smo pomalo počeli ličit na grupu TNT.
Dragi moj Gorane....jebiga, ne možeš otić od nas tek tako !
Sve da i očeš !
Svaki dan kad san u Splitu prođen ispod tvoje ponistre i tvoje terace...Bacin pogled gori i zabeštiman na sve ono šta te je odnilo - pa ma kako se to zvalo. I uvik znan, makar ležiš gori u svojim kamenim tišinama... ali Bogami sidiš i na sicu mog auta - do mene.
Oni zadnji desni žmigavac šta san ga bija razbija kad smo skupa išči po spizu u "Tommy-ja" nisam nikad popravija. Samo san ga izlipija crvenim selotejpom. To ti je kad vozin u rikverc a ti me navodiš. Bubnija san drito u stup.
A sad gren leć.
Rano ujutro idem u SDP. Željka je tu. I kad sidnem u auto s kojim smo toliko toga skupa privalili...znam da ćeš opet bit kraj mene.
A u autu imam onu traku šta si mi je snimija i pustit ću je na cili šuc..neka svi čuju:
"Slušam...šuma šumite, bukiteeee...Slušam...šumaaaa šumiiiite, bukiteee..plače za vojvodata..kapitano"!
A ja neču plakat - Gorane moj lipi, obečajem..... neću plakat!
Tvoj Marin
|
