skaska

ne znam di je procurilo i iscurilo ono o koncesiji šibenskog prostora za isprobavanje nekih turboubilačkih bojnih otrova, al sad ispada po izjavama nekih odgovornih da to nema veze s vezom, ono kaj da je to negdo onak usput izmislil. ide čovjek, hoda, šeće, pa onda sjedne u neki kafić i naruči si kavicu, pa mu padne na um tak nekaj i onda sam sebi veli: joj kak sam se dobro setil. nemrem verovati da priča ima tak smešni kraj: kao ono nema nikakvog utemeljenja, ono visi na repu konja bana Jelačića, ma dajte v tri riti babine. ja sem prvo pomislila kak je reč o "normalnim" aktivnostima saveza u koji smo "dobrovoljno" ušli, a koji po celom svetu širi mir i blagostanje. pa su šteli tak negdje isprobati te turboubilačke otrove (pretpostavljam više-manje nervne), a sve u cilju tog mira i blagostanja. na takve aktivnosti po logici moramo pristati u duhu dobrovoljnog ulaska u spomenuti paktus. i onda je razgovor između njihovih glavešina išel otprilike ovak:
- John, daj vidi molim te ko nam duguje članarinu?
- Odmah George, samo malo...listam...Tunguz...platili evo jučer, Tumbazimba...evo danas....Eh, bogati George imamo jednog dužnika koji neće tako skoro.
- A koliko je dužan?
- Pa evo skoro sve. Platili samo prvu ratu, pišljivih tristo soma eura.
- Kaj fali im još dve milje i sedamsto ahahaha...Daj George dodaj mi dalekozor, hehehe...Kupaju se, eh, neće dugo...Sad ćemo mi njima mamu mamičinu eehehe što volim ovaj poso. A jesi uračuno kamate?
- A jebga šefe, ne mogu biti tolko brz...
Dobro se sećam kak su govorili kak bu sve procvalo kad nas prime u nato. kak bumo dobivali poslove, ono renesansa bokte. A kad ono članarinica od tri milje eura hehhe. I kaj bu onda ak do listopada ne bumo to mogli platiti. Budu nas isključili, kaj kaj

ošla danas rano van s osmjehomjerom da vidim kakva je situacija. naprosto moram videt kak narod diše (teško) a jel se i smije, to mi je bilo za zmeriti. Prije tog rano jedno sam deset minuta meditirala da se Slavoncima smiluju komarci ak im se već milinović nije. i tak zijdem van i imam kaj videt. stvarno su se svi stisli, ono mislila sam da se više i nemreju. a vani vruće i vreme je da se šire. uglavnom, smijal se samo đuro kaj je bogec bez obadve noge ostal. nije to onaj smeh kaj ga svaki dan vidimo od bubrega u loju. to je onaj smeh kaj mu je jedini ostal uz hladno nažicano pivce. e moj đuro ni sam nisi svjestan kakva si nam utjeha, jer svi kaj kraj tebe projdeju u sebi si vele: ipak mi je bolje, manje ili više. al sve više manje.

pedeve na mleko, kruh, ortopedska pomagala, lekove i knjige

s posebnim potrebama

dajte sad malo o Josipoviću

ajmo ajmo malo o Nadanu

Gledala ga danas kroz maglu popodnevnog drijemeža. Al kad je rekao onu POMOĆ DO UNIŠTENJA, skuhala sam si kavu i sad idem skinuti sva vrata na kući.
p.s. povoljno ustupam vrata

Treba biti pozitivan. Pozitivan ko i on. Prema tome ništa mi više neće nijedan dan pokvariti, jer ću si za promjenu i za nagradu iscicati iz svakodnevice samo pozitivne vijesti. Jedna od njih je da buju se u budućnosti auti pokretali na pišalinu. To sam danas pročitala i to mi čist pozitivno. Ja inače često idem pišati i zaprav kad idem nekam na put svaka je benzinska moja sa poštenim zahodom. Benzin je tu sporedan faktor, a ak je tak kak vele bil bu i supersporedan, jer kak bum stala i pišala tak bum i auto natankala.
Druga pozitiva koju bih u današnjem izlaganju popratila je čeprkanje po ovim iz željeznica kaj su se nakrali tolko da to ni moj skromni digitron nemre podnijeti. Ono i fora mi je kad recimo Lady Di Čuljakovski veli da je ovo ovak, a ono onak, al pustimo sad ono treće, ono efemerno, ono nekaj tam kaj čuči, ono moralno. Kao moralno je nekaj kaj nit smrdi nit miriši iako sve smrdi.
Treća pozitiva mi je danas ono kaj sam čula jučer, a to je teta Mani Gotovac koja je u nekih pola kartice teksta na tak lepi i svirepi način popljuvala Dubrovačke ljetne igre kao mjesto okupljanja mediokritetskih glumčića, koji se alkoholiziraju, kupaju i sunčaju gratis, a proglumataju tak usput za lovu, hehe. Tu sam odmah i ja utrpala sve ove ljetne priredbice koje se predstavljaju kao velike priredbe, a služe većinom staroj ekipi ta toćaju bezidejne venozne nogice u moru i cicaju lovu od starog dide Biškupića i ekipe.
Četvrta pozitiva je da se serem na jadne te iste i slične mediokritete koji kenjaju po uspomeni na kralja Jacksona. Setim se onda i Janis i Morissoneka i ostale brojne ekipe. Nisu dugo poživeli, al su svijetu nekaj ostavili. Nisu samo kenjali i pišali (iako će to u budućnosti velim biti poželjno-vidi prvu pozitivu) i pišali i kenjali. I udisali zrak i trošili zemaljsko vrijeme. Pa su sagorijeli od energije koju su zapravo nama ostavili bokte.
Peta pozitiva odnosi se na jednu moju blogericu prijateljicu koja je progledala nakon laserske operacije i sad me bolje vidi i konačno vidi da ima kaj vidjeti. Eto, toliko za danas, a sad se idem prepustiti milozvučnim notama Ante Gotovca.

Dojdem doma i kaj vidim. Mejl koji me pita jesam li zainteresirana da si povećam penis. Ondak sam pogledala, razmislila i zaključila: nisam.

pogledam ništ ne vidim

Uh kaj sam sanjala. Naporno i neplaćeno. Dakle, bila Zemlja u nekakvoj pogibelji strašnoj i nastupila evakuacija, pa rekli ti neki koji su kao priskočili kak ne stanemo svi neg' sam jedna i jedan od svake te naše države. Činilo mi se da im je to s državama bilo smešno, jer sam dobro vidla da si je jedan od njih posle zbrisal rit s tom političkom kartom. No, da ne duljim, ispalo tako da su mene pitali da koja bi i koji bi iz naše države išel s njima. I baš kad sam štela potražiti glavom i bradom Nou da mi pokaže pripremljenu barku i da mu velim izabrani par aševa zazvonila crkva i puf odu svi. Dakle, pitanje ko metak u petak glasi: da koga bi vi zbrali da vam nije crkvenih zvona?

Krumpir šalata s malim, šutljivim ribicama

Hebga, mogla bih reći da štrajkam glađu, jerbo povoda nije da se nema, al nemerem lagati. Od jučer na ime sprovodim novi stil života. Ne jedem ništa kruto, pijem samo kavu i čaj od vrijeska (a kad ću od ostalog ne zna se), te se dižem patafix želuca jako rano dočekujući mlado sunce. Ondak bosa i u narančastoj tunici koja se dijelila s remitendom nekog talijanskog časopisa ala domaća gala stojim na zemlji svog dvorišta i zurim u sunce. Prvi dan, kako veli mudrac koji tako živi već skoro pa bivšegpremijera vijek, a kojeg ćete sigurno guglarijom pronać, zurim deset sekundi. Danas sam zurila dvadeset i tako se to duplira dok ne budem svako jutro zurila 45 minuta iliti puni školski sat zurenja. Vjerujem kako će mi se i psihička i fizička slika znatno popraviti, jer zapravo nemam razloga ne vjerovati. Zurenje u bilo što drugo ne ulijeva mi tu potrebnu nadu.
Moj stric koji je nekad drmao pa su ga drmnuli govoril je kak se treba izdić iznad situacije. I eto, mislim da skaskam pravim putem. Doista mi je lakše što i vama toplo prepo ručam.

Ne biste vjerovali, ali danas popodne, nekak kak je potegnula ona šesta kiša doznadoh pravi razlog zašto nas je napustio. Isto sam ko dobra stara sjebana hina prenijela Bilji prodavačici gaća i grudnjaka, Katici prodavačici cipela, Vesni kaj ima brijačnicu i Ani kaj je na kasi knzma. Nikom drugom ne bum rekla, al razlog je fakat pravi, sam kaj on nije pravi, jer trebao je progutati bahatost i reći majku mu dugobapsku.
Druga stvar kaj je sasvim na liniji one kaj sam već prije stopedeset postova rekla: obistinila se ona kaj ju je rekla proročica. Glasila je da ponovim ovak: kad dojde na čelo države žena bit će nam bolje. No, iz pouzdanih nezagađenih izvora tvrdim da to nije ta žena.
Prijelazno razdoblje bumo se strpili, jer nam drugo kao podaničkom narodu ni ne preostaje. Jedino utješno je činjenica da je nekad davno Jadranka vodila radijsku emisiju, pa bu valjda neko vrijeme mogla vodit i državu. Muda su ionak odavno kod nas stvar karaktera.
I ono usput da pitam dedicu Hebranga di bu radil dubinske pretrage koje bu trajale sedam do deset dana kak je onak crvenonosi izjavil. Jebenom hrvatskom čovjeku za tak nekaj potrebno je barem deset godina, ak mu prije familija ne ide izabrat urnu ili lijes u dubokomoralnoj posmrtnoj pripomoći.

Lako njemu iznova početi kad ima s čim.
Pogledajte samo kišnu popodnevnu panoramu na zagrebačkoj burzi.