skaska

osvanul je jedan od zadnjih ovogodišnjih svibanjskih dana. zajdem van i vidim osvanul je i bandić. osim kaj sam prošli tjedan dobila višekratna pisma zahvale?! i od njega i od kregara, danas vjutro nakon izuzetno vjetrovite noći osvanul je na svim mogućim stupovima moga kvarta. i sveudilj s onom fotkom di gazi po kozarim bokovima i putovima po bež kaljuži, u besprijekorno predugim lačama. no dobro, okej to s pismima. velka fora uvedena prije godinu dve. prešvicana, prekopirana. al zakaj ponovno i ponovno. prvi put kad sam dobila pismo ja sam mu odgovorila i zafalila. a onda drugo jutro opet isto pismo. mislim si, okej, zna on da sam v godinama i onda opet. opet lepim kuvertu, hićem v kaslić i tak još nekolko puta. sad malo sa strahom otvaram svoj kaslić, jer do nedjelje ima još. i tak sam danas uz špalir bandića u kaljuži otišla vaditi krv po treći put, jer vele tam da im je milinović rekel da se nemre najemput zvaditi krv, neg ak moraš vaditi više toga kaj je u krvi da se mora i više puta vaditi. onda sam zvadila više puta, što znači u tri dana tri puta. i svaki puta isto. prvi puta ženska mi gurne iglu pod krivim kutom i napravi z mene gorana barea iz prošlosti. pa mi metne malo vatice i veli nek budem prosta neko vreme i držim tak ruku na hebe mi se. ja ju pitam a kaj nemate malo flastera bokte da ne trebam baš tak držati prosto ruku. veli ona da je nestalo. drugi put sam si donesla selotejp. i treći puta. makar ja mislim da oni ipak imaju malo flastera al ga drže ispod pulta za vipovce kaj dojdeju vaditi krv, a ja to nisam bemu. i sad si mislim kaj se tek događa kad je veća frka i kad je nestalo. recimo, otvore vas da vam zamene bubreg, zvade potrošeni van i kuc kuc nema zamjene. nestalo. to me malo smiri, jer sam još dobro prošla. Ono recimo puno bolje neg onih pet konobara koje milinović ne šljivi jer se strašno brine o zdravlju nacije. pa smo sad tako mirni ak trebamo nova pluća. on bu nas poslal po nova u austriju i još bu nam kupil karte za šenbrun da si malo vidimo znamenitosti daleke europe.
nego evo sad me je zval tip iz klinike iz koje je moj otac, dan prije smrti, izbačen. i veli meni tip da su se vratili papiri tamo od nekud jer kao otac mi nema knjižicu i još me pital da kak taj čovek hoda po gradu, jer da nije ni prijavljen na burzu. uh. nažalost, stari mi je desetak dana prije nego je ušao na vrata nečovječne klinike umirovljen, nije još dobio papire i zapravo je bil u tranziciji.
kad sam tipu rekla da ne hoda ni na burzu ni ovak, jer da je preminuo, malo je ustuknuo. zamolila sam ga da me ne opterećuje pizdarijama milinovićeve birokracije, jer se doista obistinilo ono kaj je stari uvek rekel: ja ne bum nikad u penziji. celi život je plaćal hebeno zdravstveno i onda bi ja sad trebala brinuti jel bu tam neka ženska između mesnog doručka i turskih paradajza skužila da je stari uspio napustiti ovu smešnu državu dok su mu se papiri umakali u isparavanjima socrealističkih tapisona, između dva otrcana ureda s neočišćenim klima uređajima. evo zasad toliko. čekam poštara i novo lijino pismo.

Ne znam kak je vama sjel ovaj spot koji treba promicati ili pomicati turiste da nam ovo leto dojdu. Zaprav opće ne znam zakaj se on vrti tu kod nas kad i tak to ništ ne menja. Ona raja koja ima ima i nju ne bu vodilo srce neg lova, ona raja koja nema il bu se prišmajhlala nekom u viksu il bu provela ljeto pod sloganom: kad kažeš srce kažeš lavor. No.
Inače, sam spot mi je u najmanju ruku onak diletantiše. Ne znam. Nemrem si pomoć. Kad kažeš srce kažeš...iritira me to kažeš kak god okrenem. Recimo kad šežak srce...Nejde ni tak...Il kad žeška srce...Možda malo bolje...Kad kažeš srce kažeš razum i lepo zbrojiš i oduzmeš i ispadne ti da ti je bolje u turkiše il grkiše il čak mongoliše. Jer kaj, opet se nabrijalo da ovisimo o turističkoj sezoni. Pa bi svi morali pohrliti il još bolje uplatiti aranžmane i opće ne doći. To bi nekak bilo najdomoljubnije, ne?
Al dobro kaj sad. Kaj sad. Sad se osvrćem sine na ovaj spot. I ne posjedujem informaciju gdo je to opće delal, smislil i kolko mu je sekunda il možda meseci jadnom nebilom za to trebalo. Sve je to flah i onak kaži kaži ajmo ajmo bljak. Ak nam stvarno državica ovisi o turističkoj sezoni onda je svu tu promidžbu trebal smislit ipak netko za kojeg bi se moglo reći: kad kažeš spot kažeš srce. Il se još stvar može spasit da turistička zajednica "popali" frišku reklamu za ledo kornete pod naslovom "ljetni hit".
Ono za zaključno kakti ne znam zakaj se ne skupe te pametne glave, a ima ih, ima. Zalomi se nama često u posljednje vrijeme dobra reklama, pa reko zakaj ne angažiraju dečke i cure kaj to znaju delati. Jer ovo nikak nije to. Ak se štelo napraviti nekaj da se nekaj privuče, onda se trebalo iti s tom idejom. Ovaj rezultat je drek. Bačena lova. Bačena zapravo v svakom pogledu, jer budimo realni blesavo se nadati da bu ove godine nahrupili turisti, to je naivno očekivati s obzirom na trenutnu potrošačku ukočenost na svim područjima. No ak se tko baš odluči otiti na naše more nakon gledanja ovog spota svaka čast. Kriza i recesija udaraju na psihu ponajviše.

Zuje pčelice, poju ptičice, lete muhe i mušice, tu i tam gdo prođe onak s noge na nogu, a zapravo je mir mir do neba. Prek Bijeničke do jedne bakice, do Krleže i druge bakice pak do Murtića prema gore do tateka, pa još gore uz Metikoša (moj favorit) i prek Kremića domeka. Ono kaj i ispod Mirogoja, tu di se još uvijek gibljemo i švicamo, pušimo i jurcamo. Preslikano bokte. Imamo stare grobeke i grobnice kaj su se sramežljivo i pristojno uklopili u prekrasnost ambijenta i imamo novogradnje kaj se prave važne dok ih ne zakinta prvi vrabac. Il gaćak. Nekak mi se čini da se osobito vole olakšavati na toj crnoj, mramornoj novogradnji. A onda padne mrak i sve se stiša i poravna uz pravilno glasanje ćuka u drugom krugu.

No, čekam...

upadajte:


No i pravo veli Filipinka. Evo, nisam vas s bičem terala da priznate, al kad se sve zbroji i oduzme da se dela i nije. ne znam jel moremo sam učenje uvažiti ko posel il je to ipak ono bolje učiti neg kopati. je

kopala sam po nekakvim papirima i gle, naiđoh na jednu misao koju sam podijelila sa samoborskim kremšnitama. Dakle ide otprilike ovak:
naša zemlja nalazi se na ivici. u međuvremenu smo već napravili krupne korake naprijed.
a gdje je tu marica?
u garaži il na straži.
ondak sam naišla i na jednu pošalicu o plavušama koja glasi: ulovila plavuša zlatnu ribicu, te će joj ona: pusti me, pusti...Ispunit ću ti tri križaljke.
a i Bareta sam jučer slušala uz vruću karbonaru. rekel je da Hrvati ne vole svoju zemlju, jer da je pljačkaju. salata je bila mlada s još mlađim lukom i rotkvicom iz prethodnog 307. posta.
nakon kaj sam pročitala crkvene upute na crkvenoj oglasnoj ploči da ne biram one koji nisu za ckrvu išla sam birati.
birala sam u školskoj zbornici sa svojom kemijskom.

"Nikad ne znaš jel' ti rotkvica koju jedeš zadnja kao što nikad ne znaš jesu li ti izbori na kojima glasaš zadnji"
Berto von Usklichnik

i tak slušam iz godine u godinu isto, al slušam jer to negdo veli: ja bum za njega, jer on se već tulke nakral da bu mu valjda i dojadilo. nem za ove kaj bi tek počeli i kaj su se napalili da nam zemeju još ono malo kaj je ostalo. moj pak kum veli da mu se ne bi sviđala rvacka bez kumova. ni meni, on mi uvek nosi deci lepe darove
i onda, jel bu banderas u prvom krugu il tek v drugom?

Nu, zato kaj nis puno pisala evo treći dan za redom kao da sam na redbulu redrakije. Al nije da me ne pikne. Svaki dan nekaj, al kaj, mora se kosit trava, mora se štihat vrt, nekaj skuhat a bogme nekaj i jesti. Ja to delam polako, jer jesti se mora polako. Jedino kaj brzo more iti to je kad se zbluvaš ak ne jedeš polako il ak pratiš pomno ovo kaj me danas pritislo. Znala sam! Znali ste. Zna se! Prvo je počelo s plakatima, spotovima, a sad evo ih kucaju na vrata. Neko kaj. Danas su mi tak kontaminirali poštanski kaslek s intimnim pismekima u smislu "draga ...sad tu ide kvart u kojem kosim, štiham, jedem i pišem blog...". Onda svako veli kak je onaj drugi za drek i kak bu oni sve sredili. Pa čak i ono kaj je već sređeno, jer u silnoj kampanji to nisu stigli uočiti. Tiskaju oni svi te svoje letkiće sveudilj, nije lova u pitanju al eto...zato sam jučer izdvojila tog stričeka Peveca u kojem sam bila, čini mi se sam dvaput. Jemput sam išla oprat auto pod kefe da mi se manja deca malo razvesele, a drugi put sam bogme nekaj i kupila iako su me strašno iritirale one ljubičaste neonke od kojih bi mi se povraćalo i na prstace.
Nego taj je Pevec dočul valjda il kaj da se taj osmijeh piše osmijeh a ne osmjeh kak nas je švical dobrih par godina i ispravil je grešku što će reći da je grešku i priznal. I to cenim. Na stranu to kaj čovjek i dalje nije bez grešaka, tko nije, al eto baš me to jučer onak malo razgalilo, pa vi sad vidite u kojoj sam fazi.
S druge pak strane ovi vlastohlepljivci pizde lovu na metre, a NE BI PLATILI LEKTORA. Makar za ispravit greške v ovim papirima koji su mi danas usmrdili kaslić ne treba im lektor već dete iz pučke škole, recimo da ne pretjerujemo, drugi razred osnovne bi pasal. Od tipfelera, dadakanja, kineskih i somalijskih inverzija do, jebate, višeputnog tipfelera u etniku. Pa ak su se već nameračili na kvart onda nek taj kvart bar dvaput spomenu kak se zove, a ne još spoboldano krivo.
Nu.

sram ih bilo da ih sram bilo. sprčili su nas da budemo kuš i ne trošimo, da si prilepimo ćube ak bi se šteli malo nasmijati, da nam i ono malo imuniteta padne u pizdu materinu. a gle njih. polepili su celi grad plakatima s onih par slova koji bi podcjenili i mozak spržene piletine u mekdreku, puštaju spotove čijih tekstova bi se posramil i elektrošoker. jedan anonimus se tu kod mene bez pol frke nalepil celim plakatom po zidovima i staklima fuj. ma sram ih bilo tolke novce zakucat, pa kaj to ni kad se sve zmeša i posoli poruka: ko vas hebe i onak bumo vas hebali. ma to je strašno, a lepo je jedino kaj je pevec konačno shvatil da se kod njega kupuje s osmijehom. pa ono nije da ga reklamiram, al evo, ja mala sitna baba opraštam mu jer je popravil grešku. i da se kojim slučajem nalepil glasala bih za njega.

danas sam si malo obilazila voljeni grad i gledala tko nas to tamo gleda. pa sam tak na svako malo metara videla facu ronioca jasena mesića u odijelu koje mi nekak djeluje kaj da je kupljeno v kineskom dućanu. uglavnom, vidjela sam ga jako puno puta, jemput s rinčicama u vuhima, pa s dva vampirska očnjaka, pak s potpisom "seljačina", pak s rogovima, ondak s pirsingom v surli, pa s intervencijom u šarenice, pak s polančec rumenilom. ne dvojim da bih ga srela i s drugim dodacima, recimo šancovim ovratnikom il mesić 2 obrvama da mi se dalo još đirat v tramvaju. daklem, srela sam ga na razne načine sam kaj ga nisam srela s tom ronilačkom maskom kaj bi bilo na tragu, ne? gospođu Holjevac mi je bilo dost srest sam jemput i to me se dojmilo jer sam mislila kak cirkusi više ne smeju dolaziti v Zagreb, a to di je bila prilepljena njena fotkica izgledalo je kaj neki cirkuski kombi iz kojeg bu svaki čas zletel fakir i prilepil se za čavle il bu spuzile zmije naočarke i zaplesale prljavi ples. nu, našeg aktualnog gradonačelnika nis srela papirnatog, njega nekak imam nos svako malo sresti uživo makar moram priznati da je odabir predizbornih plakata vrlo selektivan, jer fale mi tu i Luka Ritz i javni šekret i zetova kućica na Črnomercu i još brojne "uspješnice" proteklih mandata. o stričekima Kregaru i srići našoj nemam kaj reć jer njih kaj da i nisam srela s obzirom da im je plakate delal neko valjda na opakim južnoameričkim gljivama il možda sam agent Mulder uživjevši se previše u x filu i maštu scenarista dostojnu dječjeg programa hrt.
slogane opće nis primetila osim kod tog malog Jasena s dodacima. Piše tam da oće zagreb bez kumova. Je, tu se slažem. Fakat bi bil red da kumice preuzmeju vlast.