skaska

Sutra je novi dan, a bogme i Nova godina.
Probijajući se u friškoj mladosti afričkim prašumama nailazila sam često na mbuthumbe. To su oni mostići preko provalijica koji se onak neugodno njišu ko bedra niveske farenhajt. I uvek je bila frka, mislim preći moraš al ak je nekaj stres onda je to. Ipak, kad dojdeš na drugu stranu mam sve zaboraviš slično i kak zaboraviš na onu svu prethodnu grozotu kad rodiš. I onda dalje ideš, probijaš se, gaziš debeli humus i zirkaš u svetlo kaj se probija kroz gustu vegetaciju. I zaboraviš da buš iza špelunke opet moral prek mbuthumbe. Mnijem da bu sledeća godina sličila na mbuthumbe. Glupo je sad reći da se treba pripremiti, jer ona je već sutra tu i gdo nije ufatil zalet more se frigat. No, i oni kaj su se kakti pripremali i oni kaj nisu trebaju pripaziti da pri prelasku mbuthumbeom gledaju di bu zagazili i u kaj. Jer, ne broje se koraci nit štopa brzina. Najbitnije je naći se u komadu na drugoj strani.
Svima kaj dolaze na ovaj skromni blog sretno Novo leto želim!

Kad god je u pitanju kakva anketa ovi hatevejovci "potegnu" do glavnog kolodvorca. pizdeki lijeni furt anketiraju škvadru kaj zaprav ide gore ili dolje. Iz prek Save il u prek Save. Sad ja vas pitam tko je tu lud?

Evo nas pomale v silvestarskoj noći. Hvala još jednom pirotehnici Smrdnovec kaj joj se v mom kvartu isplati celu godinu plaćati najam lokala da bi otvorila za blagdane prigodu mulcima kupit i ispucavat svu moguću municiju. Šteta kaj nemrete čuti, al upravo imam plotune pred dvorištem. Zaprav, ispred dvorišta je trg, a na trgu spomenik palim braniteljima. E, pa ispred spomenika su mulci odlučili ispucavati sve kaj se ispucati da. Ne pitajte me kak su mi cucki. Evo sad sam ih dragala, češljala, pričala im, dala batke koje sam zaprav sebi spekla. Pomislio bi čovjek kak sam strašno, strašno dobra. O tom potom. Volim cucke i zaprav kak više starim tak ih još više volim. Ne sam cucke, volim i slonove i konjeke, mačke, svu vrstu živine. Ni prema miševima nisam hladna. Uvek sam imala zverinjak. A cucki su se redali. Pretežno su bile grdosije, a sad imam dva onak srednja, kak se zeme. Zakaj vam to pričam, a zaprav sam mislila čist nekaj drugog napisat. Evo, sad me zvala jedna šulkolegica sva izvan sebe. Naime, javila mi se ispred jedne velike prodavaonice potrepština za kućne ljubimce, toliko velike da u svom trgovačkom krilu ima i veterinarsku ljekarnu i dežurne veterinare. Kad čovjek uđe u taj tzv. shop pomislio bi kako je sve podređeno "ljubavi" prema ljubimcima. Uz taj osjećaj kupcu lakše zaboraviti činjenicu kak je pol i više cijena u diskontnom izdanju više nego u nekim običnim, nespecijaliziranim dućanima.
Dakle, ta moja ženska našla je ispred tog shopa malog peseka, onog dlakavog westija, onog kaj obično ima mašlek na čupi. Pita ona mene kaj da dela, jer veli izgleda da je pobegel od pucnjave, zbrisal gazdama s obziroma da ima ogrlicu oko vrata i izgleda ak se tak more reći uljuđeno, a ovi u shopu ne jebu spiku pol posto. Kad je pitala nutra kaj da dela s pesom koji im izbezumljeno cvili ispred vrata, pripomenuvši kako se strašno žuri, rekli su joj da ne znaju. Kaj da dela? Velim ja njoj nek ide probat ponovno, a u međuvremenu nek provjeri jel muško il žensko da se spremim na urnebes, jerbo ak je muško još ga morem primiti dok ga ne udomim. Ak je žensko nema šanse, moje kuje su u tom slučaju negostoljubive. Veli ona da je muško i opet da ne zna kaj bu jer već kasni. Ništ, pasmumater, već da ću krenut po malca i odvest ga kod veterinara suseda da vide jel je tjipiran...Kad evo zvoni mob. Pokušala ponovno, sad s veterinarkom. Veli ona da je pas star ko da je to pitanje. I još veli da ak ga ova ostavi njima da posle radnog vremena cucak ide van. Lepo bogati, lepo...Ja već u čizmama spremna ove moje ostaviti u smrtnom strahu koja dva sata same kad zove opet moja snalažljiva pa veli: našla sam...Našla je kupce shopa koji su odustali od kupnje i furaju malog na pregled. Velim ja njoj da je lepo kaj su odustali od kupnje i ja ću definitivno, a za ovo bume još čuli, pas im mater trgovačku.
Jebite se sa svojim kalendarčićima, karticama, popustičićima, šarenim ogrlicama, četkicama i zdjelicama, fuj. Uvek su mi bili sumnjivi oni kaj se previše kurče oko zaštite životinja i uvek prvo pomislim kak bi zvijeri trebali zaštiti upravo od njih. Sad mi se to po tisućuisedmi puta potvrdilo.
Sretan Vam dvajstdeveti prosinac!

Suzana je danas zasjenila marketinškim pohodom i otvaranje nove arene bez parkinga. Pune su vijesti nje i njene narukvice, ter nunanja nesretne bebice. Cure su se općenito rashodale ovih dana, pa nam je Gjurgja AdlešiČ pohodila ženski zatvor. E to te ja pitam! I pitala me Jožica, blagajnica kaj mi svako jutro ispod pulta ostavi i prethodno napravi dva sendviča s primorskim žemljama i vratinom: suseda, kaj to nije malo puno blesavo, mislim ona ide posetit ženski zatvor. Dakle ide ženskama kaj su prekršile zakon ono, a mi tu kaj se jebemo za ratu plina i delamo i petke i svetke i nismo prekršile ništ a čak nam i zbrajaju kolko puta idemo pišat i nedajbože srat, e nas nigdo ne poseti, ni Suzana, ni Đurđa, ni Vesna, ni Milanka. Jebate, kaj smo mi? Ispada da je bolje da popalim blagajnu i zapičim u buksu. Il se varam suseda?! I kaj, sutra opet dva s vratinom?

Znala sam da bu sve zišlo na dobro. Sve ove dane bila sam napeta, al sad kad sam doznala da su Scarlletini šmrklji na AUkciji prodani za 3.700 eura mislim da je ta napetost bila sasvim pozitivna, sasvim okej stvar. Planet se, dakle, još uvijek drži svoje osi.
I još nekaj:
a) ne sviđa mi se bozanić i to kaj je govoril kad je imal priliku govoriti (zapravo ništ mi se dosad nije dojmilo kaj je govoril. nekak mi se čini kaj da mu to drugi pišu ili kaj da govori kroz neku metalnu barijeru ili tampon)
b) ne sviđa mi se ni novi papa. grdo gleda, ima stisnuta usta. il je škrt il tu nekaj ne štima. tak mi barem iskustvo veli. i to kaj priča je onak, hebate, sve formalno. sve to skup mi se ne sviđa i bila sam nekak zadovoljnija s njiovim prethodnicama. šteta, a vreme je idealno kaj bi rekli stari i mi bi svi šteli nekaj fajn okej od njih čuti, ne?
c) ne sviđa mi se otkad je vincek prodal vinceka ni makovnjača tam. poskupili su i istovremeno počeli štedit na fili. nije više sočna, a i grožđice kaj da su dijamanti, bemti. u celoj štruci pronašla sam dve!!!
d) sviđaju mi se darovi kaj sam dobila pod borek kaj smo ove godine okitili filigranskim kuglicama. te je kuglice moja prateta čiji je muž potonul skup s titanicom poklonila mojoj prabaki i onda je to dospelo kod mene. na badnjak obično vadim srebrni beštek, al ove godine ga nisam stigla zglancati
e) sviđa mi se David Delmer (i vama će se svidjeti kad ga upoznate, garant)

s pucnjavom, većim i manjim eksplozijama. s crkvom meni s desna. hvala pičkotehnici nemirnovec koja za te potrebe uvijek otvori dućan prek put mene. u tihoj noći umirujem svoje cucke. pokušavam nabrijati glazbicu, al ne pomaže. drhte one, a i sve skup. ta tko ne bi drhtao nad glupošću i idiotizmom. i gle, ispale pa se smiju. evo, jedna mi puknula u dvorištu, dvije, tri...mali je bacio neku švrljajuću i zapalil si pljugu. božan srećić.

svima koji pucaju duhom i raduju se kak Bog zapoveda sretan Božić želim

Imamo je, imamo! Mahovina iz Kine upravo je stigla na hrvatske police.
A sad pjesma:

DRINKA, idi mi u kurac i ti i tvoje uputnice

nasuprot mene sjedi starac
došao je na kraj predstave
spustio pogled na pločice
prelazi beživotnim pogledom po cementnim fugama
donja mu se usna opustila
vidi mu se kamenac na stražnjem dijelu donjeg zubala, tko gleda
žena pored njega ljušti kožu na laktovima
ponijelo me
kao što me može scena
u kojoj
cura na plaži stiska prišteve na leđima svog dragog
ili leđne prišteve


A sad recept:

RUM i KE

mala doza (dupla je puta dva)

10 deka lješnjaka zdrobi zubima ili strojem
10 deka mljevene čokse ili iste u prahu
dva bjelanjka
deci ruma

to gnječite golim rukama. najbolje ispada ak paralelno gledate emisiju tipa potrošački kod ili lica nacije.
kad je smjesa spremna za modeliranje čupkate količinu koju oblikujete dlanovima u kuglice veličine izmeta ovna koji predvodi ili jebe mater svakoj ovci u toru. potom ukusne kuglageriće uvaljujete u šećer kristal. slažete na tacu i posušite na fenu ili u frižideru. onda metnete u one antipatične papirnate harlekine ili naslažete u kakav prigodni tanjur s don anđelima. ak imate centralno kuglice se brže suše, pa morete i predozirati dozu ruma.

Upravo sam se vratila s tradicionalne školske priredbe koja se događa v školi pred svaki Božić i pred ljetne školske praznike. Do lani još, deca su priredbu prikazivala v našem dobrom starom kinu. Razglas je bil super, svi smo više manje sedili, u mraku, kak treba i sediti prava publika, deca su bila vesela, obasjana svetlima pozornice i jedva su čekala da i svojim lenijim neaktivnim kolegama, roditeljima, učiteljima i ravnateljici pokažeju kaj znaju i umiju. Danas sam se vratila ukočena, jer sam stajala naslonjena na radijator. Mogla sam čak birati: zviznuti jednu mater koja je v ruki držala treće dete i zauzeti mesto, ali onda ništ ne bi vidla, pak sam se odlučila kak i svi ovih dana biti humanitarna. Žal mi je, al pogrešila sam. Videt sam imala tak tak male, a čula nisam ništ. I nigdo ni čul. Dvoranica mala, razglasa nema niti ga je moguće valjda napravit u fiskulturnoj dvoranici, par klupica u istoj razini i ništ. Deca se trude, nekaj pjevaju, teta pušća s kazetofona nekaj drugo, onda jedna cura pleše. Vidi se da je sve to lepo smislila i da se potrudila, al po podu papirići od prijašnje točke, pa mora paziti da se ne raspadne. Onda ide dramska skupina koja kao i uvijek ima lepu malu predstavicu s početkom i krajem, al da ga hebeš ništ se ne čuju, a pol njih se i ne vide. A vide to svi i svi koji su do lani bili u našem kineku komentiraju kak je ovo fakat ko da čušpajz kelj metneš u čaše za šampanjac il šampanjac u kace za kiselo zelje. Sve u svemu nitko zadovoljan, a deca pomalo frustrirana. Dobro, odradili su to, zaželili sretan Božić i sad petnaest dana odmora. Priredbe mora biti.
Pedesetak metara od fiskulturne dvorane rupa. Otkop grandioznih razmjera i monstruoznih namjera. Mjesto na kojem je nekad bilo kino. Srušeno takoreć preko noći da se ne bi netko sjetil da se to nemre sam tak. Da nemre sam tak prek noći tu neko smislit još jedno stambeno-poslovno ruglo. A sjetil se nigdo nije osim par baba i stričeka čiji se je glas čul kak i danas dječji na priredbi.
I onda su deca naša, hrvatska budućnost. Jeah. Pak već dječji vrtići nabavljaju i kupuju hrvatsko te tam deca jedu isključivo hrvatski KINESKI grah kak bi se što bolje priredili na sve priredbe koje su pred njima.

Sedam milja kuna. Tulike vele da je potrošeno za kićenje grada. Ak tu spada i bor koji su zapičili ispred moje kućice na trgu i na njega spizdili živčanu rasvjetu od koje već i ja pomalo dobivam tikove čuljakovski, ak su to šatori ali bandićevi na trgu našem lepom kaj podnosi sve od žvaka do u mozgu selaka, ak je to sav taj kič onda ja mislim da je tih sedam milja kuna totalno krivo u laganje. rekel je jedan filozof, koji je naravno u međuvremeno otegnul papke, kak je lepo ono kaj nam se sviđa. ukusi su različiti. evo, recimo ja preferiram više one decentne lam pice na britancu iako bi puno lepše bilo da nisu plave neg žute. Preferiram skromnost jer dumam da je ona najraskošnija osobina. Najlepša rasveta osobe, grada pa i njegovog mu gradonačelnika. Kulike je prošle godine potrošeno na to? Manje, više? Pitanje je gad. Jer ište prije ili kasnije odgovor, a on je kratak, jasan, poguban i trebal bi dojebat onog kog se dotikavle. Al v našoj šumi gliborovoj nije tak. Hebe se jelačićplacovskim kobasama, jebe se pivi. Moš odgovarat soma puta i ništ. Uz mimohod humanitarnih koncerata (ej, jel ima neki koji to nije?!), jadranku kosor u crnom kožnjaku sa sviscovim krznom oko vrata i crvenom plastičnom kacigom na glavi ter suzama u očima zbog eskalacije krize čega, natpisima sretan božić većma na engleskom za što su se sigurno pobrinuli slovenci koji ruju iznutra i izvana, posljednjim knjižarama u kojima možete kupiti oriđiđi kinesko sanduče od međimurskog baobaba i barbaru kolar s frizurom na engleskog kokera i somalskom pirotehnikom.
Čujem, dosta njih nije čulo da iznad trga osim placa ima nečeg. GORNJI GRAD nije nikad bil prazniji, nikad tužniji. I sad da je sva ta grda parada prebačena na gornji grad, recimo ispred crkve svetog Marka sve bi bilo drugačije. Sve bi bilo onak kak se šika, onak fakat svetski. Pitanje je samo zakaj v gornjem gradu više ničeg nema, pitanje. Odgovor znate svi i svi morete odgovoriti, al onaj koji treba ZASAD ne odgovara.

Nego deca, kaj velite na ovog stričeka Matanovića i žutog kuvertlina za potrebe ispijanja kavica. A di je kavica tu je i pušenje. A pušenje je štetno. Samo pušači su štetniji od pušenja. Na kraju krajeva svaka pljuga se zabije u svoju pepeljaru htio to pušač ili ne, jer kad je jednom zapalil, zapalil je na vlastitu odgovornost.

Voditeljica Otvorenog bi trebala:
1. pošišati šiške, jer vodi i trebale bi joj se videti oči, a i ona bi trebala videti oči
2. izbjegavati umjetne trepavice a sve s ciljem da manje trepće njima
3. pristojno sjediti kao žensko što će reći ne prekrižiti noge već ih čedno uskladiti stisnuvši koljena
4. znati da se dostavi hrane povremeno ako ne i uvijek daje napojnica

Uh, tak sam strašno ljuta da bum podelila zemlju. Pol bum metla v tegle, pol v žardinjeru.

stanje nacije na dan 12.12.2008.

na satu hrvatskog, a prije sata vjeronauka, učiteljica pita polaznike 8. razreda:
- Djeco, djeco, a jel bi vi u kazalište?
dječica uglas:
- Mi bi na ćevape!

Veli danas ženska u billi da je skoro pala na rit kad je čula da budu delali i nedjeljom do dvadeset. Njena kolegica broj jedan je rekla da bi bilo dobro da se udruže sve blagajnice i isti dan daju otkaz. Kolegica broj tri je rekla da bi bilo u redu da im se plati i za odvojen život (valjda od obitelji). Ja sam pak rekla da kaj hoćeju da su još i dobro prošle jer da sam čula da buju u mercatoru delali do 24, a konzumovke ionak delaju do devet navečer nedjeljom sve nedjelje v godini. Teta kaj je kupovala iza mojih leđa prišapnula mi je da ko im je kriv kad nisu štele iti dalje v školu i učiti. He he he. Je pa da. Zaprav kad malo bolje razmislim svak si je kriv za ono kaj ima, a ja imam kaktus koji samo kaj se ne rascveta. Kaj kaj je već prošlo tolko let??!!

Pitala me strina kaj mislim o ovom fejsbuk okupljanju u petak i rekla sam joj: šteta. Trošimo se kaj kineski kaput u ormaru. Ni ne kurčimo se s njim a već je zlohan. Usporedila bih to s onim gadnim kutijama od klima po fasadama. Sve one više manje imaju onu cijev koja vodi u neku turboružnu plastičnu flašu na koju kebaju tri do četri nedobrovoljna hrvatska klošara. Ma ak je i na zgradi di je upicnuta maks mara. Neaveze. Tak je i s prosvjedima. Kapalo se pomalo u flašu, a ja bi rajše da se ona kutija spizdila. I nije pametno da sve skupa poprima autoironijski lelek. Šteta. Fala Božek pa o tome negdo i vani nekaj piše, pa tak ovi grmalji nemreju reći kak je tu sve čeče, a nije, ne ne. Evo gledam ovog bahatog kalilinića. Jebate koji gard. Uz sve pizdarije koje prijete eto nam potresa, otrovnih plinova, napalm bombica, terorista kaj izlaze iz kanalizacije, pa nam treba: bespilotna letjelica, oklopnjača, sto bugarskih prostitutki i zagrebački melem. Uf kak bi oklopnjača zdrobila onog crnumumajkavunu prede jugića od jučer.
Nego kaj se bahatosti tiče eto ti nama i direktora hajtevea Markote (jel to onaj kaj ima Učilicu koja se sveudilj vrti na javnoj telki il mu brat, svekar, tast, zaova?!) koji veli da im hebem sve sam ih prijavio. Kome? Ljevaku? Pa kaj delaju dešnjaki? Ni mu dosta godinama kaj ide s femili na festival u opatiju? I kaj grije jajca u prvom redu. Koje je to čudno društvo. Nisam se smijala prije pet godina kad mi je sestrična od tetine snahe ispričala kak je morala platiti za prijateljicu svoje nećakinje nastup u dobromjutru osam štuka kljuna da bi ova pričala o hrvatskoj prozi pet minuta. Nisam se smijala, jer javna je tajna kao i sve debilne mediokritetne pizdarije kod nas da se svi jebu po babu il stričevima il po novčaniku. Pa se ulošci s krilcima i krema kjukreten tretira isto ko i nekaj hrvatsko, a od hrvatske promocije jedino su ostale masline i to napola obrane.
Vidi vraga i eto ti eliota nesice s puno pjene sad nakon sto godina otkriva se topla hadvao. I onda prostim, najprostijim (pozdrav donu!) zbrajanjem dobivamo nakon godina negativne selekcije debilanu u kojoj se jedna rubrika zove stajski gnoj, a vrhunac zabave ples sa zvezdama. i voditeljicu u šlafruku. i početak dana u kju s voditeljicom kojoj je jako smiješno i duhovito kaj svako malo veli ja ne znam plesati i onda pleše s nekim pol metra nižim stričekom, a u međuvremenu teta mimica pleše s kuhačama. i onda se javljaju celebritiji iz zaselaka, a poslije svega svi piju kavicu u popularnom televizijskom kafiću naziva intim bar.
i još zagreb.hr. dvajst milja kuna besplatno iz džepa zagreb.građana. tko tu koga ak ne svoj svoga. femilij čovilić sprijeda i straga. par ljudi ista ćud. lovi samo lovi u mutnom. škvadra se utaborila i piše jer smo mi to zaslužili. i jesmo. ili jesmo?
a o tome kak je mstislav bago završil kod jure, o tom drugom prilikom

Sve se nekaj ovih dana suma sumarum kao i uvijek. Ono u smislu kaj bi ti onak da te neko natašte i u pol noći probudi rekel da se dogodilo ovog leta koje klizi ko beli pesek pod prstima. Pa eto morti to da je Simonina mama operirala kljuku, da se Eduardo polomil, da je Angelina rodila tvinse, da je čikaMilan produžio onu svoju omiljenu stvar pričem mislim na parking do dvajstjeden. Al ono kaj bi mi definitiva prvo palo na pamet je to da je burza otišla u kju otkad je ninočka violić počela reklamirat ulaganja i još za to dobila pare. pa di je toj hanfi pamet?! hitno skidajte ninu dok nije stvarno dockan.

Veli mi šogorica danas da bu popizdila jer maloj mora furt kupovati lektire. Pitam je da kaj kaj, zakaj ne posudi. Di, pita ona, di di? V knjižnici je veli knjig sam za prva dva reda razreda, a školska knjižnica ima dve knjige i nula kuna. Pa zakaj onda ženska daje lektiru koje nema, pitam ja i pokušavam si pročitati kaj je danas u večernjaku napisala omiljena mi Matkovićka, ter gucnuti jutarnju kavicu u pušačkoj zoni. Je pa dala je ženska novu lektiru, ovu kaj je hnos propisal, ovu kaj je kakti moderna i kaj bi trebala deci malo omiliti tu omraženu stvar. I ondak mi je pokazala knjigu za koju je morala iskeširovati stodvajst kuna uz bojni poklič: zemlja znanja je zemlja sranja. Prostača jedna kaj ne?! I otišla je mado. Rekla sam joj da pazi na knjigu i da nije dobro kaj ju je metla v ceker zajedno s paradajzima, jer bu do doma od muke procurel il paradajz ili knjiga. Ne bu dobro.
I ne bu. Evo ga na opet phizdharije iz baltazar-primorčeva laboratorija. Sve se misli, hoda, voda, vozika u bemvejima, sim tam, levo desno, gore dole, dok svi mi roditeljci kipimo kipimo ko kemijski spojevi u onim butjicama.
Matkovićka danas piše o famoznoj raspravi uokolo još famoznijeg Nacionalnog pa još okvirnog kurikuluma koji bi da prvašiće učini nepismenim domaćicama. Dakle, v prvom razredu se ne bu učilo pisati i čitati, al bu se učilo kuhati. Totalno ispolitiziran program. Spremimo ih od prvog za, zna se, kaj. Ondak Matkovićka po tko zna koji put argumentirano podsjeća KAKO SU BESPLATNI UDŽBENICI ONI UDŽBENICI ZA KOJE SE NOVAC IZDVAJA IZ PRORAČUNA, A TAJ ISTI PRORAČUN PUNIMO MI, RODITELJI. Dakle NISU BESPLATNI NISU NISU NISU!!!! Ipak gdo ih utrapi i to po neto cijeni hebe mu se. Utrapljivanje ide po principu: udri jače manijače. Dakle, formira se cijena i do desetak puta viša od realne, jer kaj, država znanja oliti sranja sve kupi i odma plati. Odnosnoma platimo mi, hlebinci. I kaj je još lepše ona plati i distribuciju tak da je to čist fini i isplativ posel nakon kojeg moreš ići na bilo koji od jačih sajmova jahti tržiti do mile volje. To kaj udžbenici vrve od nebuloza u dijapazonu od pravopisnih do sadržajnih nikom ništ. Gdo ih jebe straga kad su raga koju uprežemo i muljamo. Pak su zato ove godine i uvedeni i udžbenici za likovni i tjelesni. Koje li ideje. Predmnijevam kako će iduće godine ingeniozni izdavači i spasitelji naše buduće inteligencije uvesti i udžbenik za mali i udžbenik za veliki odmor. Bogato ilustriran!
I sad taj kukurikulum koji do kraja buni već zbunjene, do kraja onepismenjava još nepismene. Najboljše je da se deca u osnovnjaku sam igraju, a onda bu tateki i mameki zeli revolver kredite da plate instrukcije za upise u srednju školu, a posle ak im nejačad zguslaju taj nivo uz dodatnu pomoć obilatih privatnih instrukcija i jopet plate srednju u malom kako bi mogli upisati fakultete.
Obično kad je magla na cesti palim maglenke, pak i ministru primorcu preporučujem da, a nikad nije kasno, postane maglomorac ter uključi maglenke i razbistri maglu koja prekriva sumnjivu rabotu protivu koje se nema volje ukinuti je brzopotezno. Jer gdo se igra s decom navek popišan dočeka pijetlove koji KUKURIKUlum vjutro.

Predlažem da se postojeća Udruga Gepek preimenuje u Udrugu Beštek. Znam, znam, to je zahebaniji proces nego kad smo osnivale udrugu, al slučaj je nametnul situaciju pa molim da se prijedlog da na razmatranje. Isto tako, molim da se unutar Udruge osnuju sekcije, te u tom smislu predlažem i ime "Zubotrebec" i " Zgužvana žuta salveta".
Kaj se tiče subote koja je već davno prošla, sve mi je nekak u magli. Al ja se ne sramim to priznati dok moje sestrice izmišljaju kak ne bi trebale priznati da se ama baš ničeg ne sećaju. Ta krunska razlika magle i totalnog izopćenja svijesti, uzrokovane miksom raznolikih alkoholnih para upražnjavanih valjda tijekom cijele subote odjutra do neposredno pred sastanak, donosi mi bliceve Fulvusice koja mi je popalila (opet) rođendanski dar kojeg koristim za transport velikih kutija do pošte. Znam Fulvus da ti se lijepo u tome voziti po parkingu. Ne zamjeram tebi, ti si naprosto bila izvan sebe pak ne mogu kriviti tebe, ali Levantica koja te gurala okolo naokolo i oponašala Frenkija Sinatru pjevajući majvej na koncu prosinca i Lornica koja je plesala za vama kazačok po parkingu v šestinskoj narodnoj nošnji...Povuci Potegni ne zamjeram. Ona je još mlada i to kaj se uvek nalije već prije sastanka ni joj za zameriti. Ona je barem celo vreme spavala i nije dirala moj rođendanski dar. Ovo sam tak ukratko i kroz maglu, al sasvim jasno da celi taj prizor organizam nove sestre koja nije odavde ni mogel podneti i kaj je zmislila nekaj tak maštovito da brzo zmagli od nas. Naime, Nisam ja odavde rekla je kak je doma ostavila upaljenu peglu i kak mora gibat i da bu došla idući put, a taj štos je star ko i vuglen koji sam si maloprije zgrijala i metla u današnje novine da si pak zgrijem noge.
Nadam se da bu im se sutra pomalo razbistrilo s obziroma da je to četvrti dan od onog dana i da će sestre moći prionuti razmatranju mog prijedloga.
Srdačno vaša voljena!