skaska

Dakle, ajmo sad malo o kući i okućnici. Osim kaj sam prolongirala kosidbu trave uz zaključak sebi pod bradu: ajd neka ga još ove dvije kiše subotu i nedjelju...u rokovnik sam si zapisala između svih obaveza i ovo: subota od 15 i 30 do 17 ćorka. Tempirana uz kišu. Tak je i bilo. Kiša je počela oko trojke i njonj njonj ispod ljetnog poplunčića. Kad ne lezi vraže. Eto ti ga. Prvi telefon u 15 i 55. Tek kad sam lagano zasanjala kak zaključavam Hlo u prisavski zahod i uređujem dnevnik sa Šprajcom. Kroz suze bijesa prosiktah malom nek se javi.
- Alo. - javil se moj najmlađi dečec i dok mi je predaval faking slušalicu veli: - Mama, veli striček da trebaju stariju osobu.
Pizdu materinu. Bude me u nevrijeme i još me vređaju. Al dobro, možda je poziv važan iako je nepristojan pasmumater u subotu prije pet, ma opće kaj prek vikenda ima ko zvat ak ne gori, potapa se il ak negdo ne otegne papke.
- Alo.
- Agencija Puls!
Pičku materinu i ankete.
- Pa kaj vi ne znate nazvati u normalno vrijeme? Vani pada, ja spim a država je u kurcu.
- Nekoliko odgovora.
- Nemrem. Em ne znam em sam neodgovorna.
Nije da nisam bila pristojna. To je bilo pristojno. Još sam i pozdravila.
Upornost i neka druga vrsta odgovornosti natjerala me da nastavim sa ćorkom. Eto ti ga u 16 i 24. Telefon. Ne, nisam uspjela u naumu, nisam nastavila san, al onak, furala sam se na drijem i zamišljala kaj ak danas pogodim sva četri na talijanskom lotu. Kaj bum prvo napravila. Možda da Vladeku kupim motorna invalidska...
- Alo.
- Dobar dan. Zovemo iz tvrtke "Jebitespavačesubotom" d.o.o. Čast nam je objaviti da ste sretni dobitnik jastuka od perja "Sanjajprepelicu".
- Hvala vam nisam zainteresirana...
- ...stoga vas pozivamo da...- s druge strane nije bilo zareza, točke, upitnika ni uskličnika. Morala sam napraviti ono kaj nije pristojno. Top, isključenje.Tek sam poslije toga psovala i začudo nakon pet minuta opet se bacila u lagani drijem sad već uz manje laganu glavobolju. 16 i 50: bum tres fiju bum bang bumbulubam...Jebemti subotu i ćorku i kišu i ...Oni se žene. I pucaju. Bubnjaju. Ono, svi se moramo veseliti. Žene se hehehe, asti veselja.
Pokušavam se koncentrirati i velim si: jebga, idem se dić, skuhati kavu i popiti tabletu. Bolje da sam kosila po kiši.
Voda sam kaj nije zakipila kad se začulo: konobo moja...I udri do one:
- Poštovani, a sad mala pauza.
Eh, sad pijem kavu, tabletu sam popila. I čekam kad bu počel opet zavijati da vidim gdo to pjeva, jer fakat ima isti glas ko popularni Jole. A na o'bližnjoj crkvi zvona besprijekorno zvone. Misa ćeće
Daj se ti sad od mori.
I nemoj da je tko reko isključi telefon. To principijelno ne radim, osobito u posljednje vrijeme otkad me svako malo zove Jadranka. Jednom joj treba recept, drugi put padne malo u komu. A ja ne ostavljam prijateljice na suhom. Prije bi ih podavila nego ih ostavila da se osjećaju izdane.

p.s. nije Jole

uuuuuu opet se puši.
aaaaaa lakše se diše.

Kenj, kenj, pa lepo se mi setimo, lepo lepa sranja lepo idu od gore. Pola milje branitelja. I kaj sad? Ak ih sve nabijemo na kolac nabit ćemo i lažnjake. Jelte? Bogati! Ondak previše penzića. Svi su skoro v penziji. Nezasluženoj. Recimo da ih sve skup podavimo v Jarunu podavit ćemo i lažnjake. Bože mili. A da smo se malo žustrije pobrinuli da ih sve ne pripustimo u taj "povlašteni" status. Recimo kao ove samostalce. Išlo se drvljem, kamenjem i željezom na samostalne i zaslužne umjetnike jerbo su se unutra spičili lažnjaci koji samo jednim nastupom ubiru krvavu trogodišnju plaću onih pravih. A oni pravi crnče svaki mesec od nule po tezgama umjetnosti sklone nam državice. Pa se išlo na sve jednako. Ono, sramil si se reći da si u zajednici samostalnih umjetnika i da ti država plaća socijalno i staž kako bi jednog dana kao zaslužna balerina ošla u invalidsku od 1.100 kuna. Ili se kao baletan već petnaest godina boriš da dokažeš da su ti ona tri gelera u kičmi sjebala karijeru, a pala su za granatiranja metropole. I da su dotori rekli da ti ih ne smeju vaditi jer da buš završil u kolicima sa 1.100 kuna penzije. A sa soma i sto invalidske penzije moreš dobiti naljepnicu za parking na autu kojeg nemaš. I besplatne cestarine za ceste na koje ne ideš. Ti si zaslužni idiot u ovoj državi i prema tome da se sve zaslužne umjetnike rvacke kojima država plaća socijalno i staž recimo zapalilo na trgu ondak bi se riješili i lažnjaka. Mislim čisto retroaktivno kad se to već nije na vreme napravilo. Zakaj da pati raja koja nije lažnjak. Zakaj kad ionak već pati.
A propos tih hrvatskih penzija ja to stvarno ne žimku. To ide nekak rame uz rame talijanskom lotu. Pa tak znam jednu žensku sa srednjom drvnom koju je završila na jedvite jade i delala dnevno po sat i pol v kancelariji jedne izdavačke kuće i koja je ošla u penziju prije desetak godina i ima šest i pol somova. A isto tak znam i ovu zaslužnu umjetničku budalu koja je s magisterijom ošla u invalidsku od soma i pol. I zaprav kakva je to mirovina od soma i pol. Kak da miruje kad mora hodat i prosit ak se ne obesi za prvi hepov stup.
Znam puno dečki kaj su branili lepu našu i nisu nigdje evidentirani niti su išli da si naplate ono kaj je bilo normalno, a zna se da je puno njih stradalo na bojištu hrvatskih cesta pri povratku s kakvog derneka i još više onih kaj su pročučali domovinski rat u sjeni dalekih metropola.
Kukavički je generalizirati sve to skup. Ak se nije imalo volje provesti posle rata deratizaciju i ak se ni sad nema volje prokopati one koji su dijelili lažne mirovine i one koji su ih primali bolje da se šuti i sere dalje. Ili velim, ajmo utapljati, spaljivati i nabijati na kolac ter ćemo to prije izumrijeti. I prije ovih pošasti nejebačine, neplodnosti i u konačnici milinovićeve opetovane pušione. ahaha, i još nek mi neko veli da nisam pozitivna a furt zbrajam.

opis fotke: seksualne perverzije švedskih penzića na nepoznatoj morskoj lokaciji

Jučer: gledala vlakove HŽ. izgleda da sam ti nagibni zglediju kak-tak, al fala bogu ne prolaze tu di sam gledala. boljše da nigde ne prolaze. ovi kaj su prolazili kaj da su išli direkt v muzej. ograde uz prugu bogati kaj da su zvlečene ispod Titanika. kućica za tipa kaj diže rampu kad mu se spusti i bez muzeja je izložbeni eksponat. metli su je tam na početku prošlog stoljeća i tak stoji. jedina inovacija je kaj su prije dve godine njoj pridružili plastični toi toi da djelatnici koji dižu i spuštaju ne šoraju oko nje. sela sam se i prisećala svih tih silnih nula kaj su se u HŽ popaljivale. da je barem jedna nula išla da se to nekak sredi. ono više sebi ali malo i Šarcu, skromni smo mi već
Danas: bila s najmanjim u Maksiću. štel mali i u zoo. debela teta na ulazu ne da graničnim slučajevima gratis kartu. 50 kuna daj il gledaj golubove na jelačiću. nu dobro. šetali, gledali živine i majmune. celim putem. jedan je s majmunicom zapalio pljuge kraj tete kaj prodaje sladolede dok je vlastitim klincima kupoval sladoled. nije se moglo prići od dima. jedan je pak dimil ispred čimpanza. deca okolo. i njegova. nije se dalo zdurati. onda su pušili kraj kalifornijskih lavova. ja ne znam kaj je danas bilo tim majmunima, al više sam se nadimila neg nagledala živina
Sutra: pretežno sunčano

Đaponja veli da je ošel u zasluženu mirovinu. Za tu mirovinu ni mu dost geldtašl neg prije onaj deblji registrator. Uz mirovinu čujem da bu primal cca tri soma saborskog dodatka za zaslužne. Stoga, ne misli samo Đaponja da je zaslužan. To misli i sabortrek, a u konačnici i svi mi koji smo birali te cure i dečke gore na crveni kožni tapecirung. Jedino kaj me sad zločestu i jalnu tješi kak se ne bu mogel gratis voziti v autobusima, jer kaj. Već odavno su ukinuli popuste na svim autobusnim linijama za umirovljenike i invalide. Popuste imaju sam studenti i branitelji, dok se saborski zastupnici, navedeni prvi na popisu, mogu voziti gratis vamo tamo. Ja nis nijednog vidla ni vamo ni tamo, jerbo isti se gratisiraju i u ostalim mnogo udobnijim prijevoznim sredstvima, a preferiraju avione. Rol rol

Dojde čovjek v te neke godine, pa kak ne bu i žensko došlo. Bez obzira na brzinu eto ga dojdu svi do te neke granice na kojoj im nekaj znutra veli: uozbilji se. A kak, ljudi moji? Kak da se uozbiljim kad mi je sve smešnije. Kak bit ozbiljan kad gledaš ni vrit ni mimo. Evoga na, kao kriza, propadamo, idemo v pizdu materinu, a svi koji su zaduženi da nekaj po tom pitanju čeprkaju imaju izravna javljanja ispod palme, s paluba već predosadnih jahtetina ili u hladu kakve masline. Hebeš ti takvu krizu kad se odrađuje godišnji kaj da nikaj nije. Ono po principu teško nama idući sat, pišemo kontrolni iz prirode i društva, pa zato idemo na veliki odmor pojesti paštetu i popiti čaj, a posle bumo vidli. Drek. Pa se čude i ovi iz prava na grad kaj je Horvatinčić zrušil kaj je planiral baš sad kad su ljudi na godišnjem. Pa zakaj su na godišnjem bemu?! Zakaj nisu tam di trebaju biti? Kaj je godišnji olimpijada pa se prekidaju sve pizdarije dok ona traje. Nije i šlus. Godišnji je u ovom trenutku teška pizdarija koja dokazuje da oni koji bi trebali držati konce ne znaju štrikati i da bu raja kad se vrati izgledala presmešno u onom kaj bu ovi zaštrikali kad se ohlade od malo vitra, brancina, kamenica i vina. Bljak. Da se prekrižiš od glave do pete. Ili šeste pas mater. S križom ili bez. Il bolje bez s obzirom kakve su pizdarije nastale ispod njega. Ono, nije baš teško za skontati kak ova naša tzv. kriza nema veze s onom svjetskom kaj lagano prolazi. I ta činjenica tjera da se prekrižimo. Onak jako i iskreno. Bez križa licemjerja zakucanog iznad zalutale pameti. I kad se svi, umesto da su tam, vrate s prekrasnog otočića "ni vrit ni mimo" čeka nas konkretno vrit i mimo. Nema majci više vrludanja. A obje destinacije obećavaju pregršt smijeha i zajebave.

kad se čvrsto držiš zemlje nemreš letit

idem tražit školjke, sila mi je

na i