ošla danas rano van s osmjehomjerom da vidim kakva je situacija. naprosto moram videt kak narod diše (teško) a jel se i smije, to mi je bilo za zmeriti. Prije tog rano jedno sam deset minuta meditirala da se Slavoncima smiluju komarci ak im se već milinović nije. i tak zijdem van i imam kaj videt. stvarno su se svi stisli, ono mislila sam da se više i nemreju. a vani vruće i vreme je da se šire. uglavnom, smijal se samo đuro kaj je bogec bez obadve noge ostal. nije to onaj smeh kaj ga svaki dan vidimo od bubrega u loju. to je onaj smeh kaj mu je jedini ostal uz hladno nažicano pivce. e moj đuro ni sam nisi svjestan kakva si nam utjeha, jer svi kaj kraj tebe projdeju u sebi si vele: ipak mi je bolje, manje ili više. al sve više manje.
Post je objavljen 23.07.2009. u 13:28 sati.