četvrtak, 31.07.2014.

zmajolika

Da mi je
na jedan dan
sretnim
zmajem
biti!

Poplavljenima,
kuće posušiti,
onima
tužnima,
iskru nade
zapaliti,
izgubljenima
put
osvjetliti,
fotelje
ispod
debelih,lijenih
guzičetina,
spaliti,
letjeti,letjeti
radost
rigati.

E koji bi ja
zmaj, nad zmajevima
bila.

Svega toga i
sad imam...

........osim krila!

- 11:21 -

Komentari (23) - Isprintaj - #

četvrtak, 24.07.2014.

blogoljetne igre bez granica

1. kako, čemu, zašto ili na koji način ste se prvi puta susreli s blogom i započeli taj čudesni put bloganja?

Ovak-s blogom sam se susrela i eto ostala,onaj dan kad sam se registrirala (do tad za sve virtualno tuka)jer mi je bilo dosta svih vrsta analiza i analiziranja što je pošlo po zlu u mojoj 27-godišnjoj vezi s brojevima, pa brojeve zamijenih riječima,mojoj strasti zatomljenoj životnom strkom,trkom,silnim (do tad) obvezama i svim ljudima o kojima sam skrbila.

2. kakve blogove volite pratiti i koje teme su vam najzanimljivije?

Ma volim sve - orječene,slikovite,pjevajuće,plešuće,rukotvorne,putopisne,prične,duhovite,one od kojih mi slina curi,tužne,vesele, u stihu, u rimi, u proz i(može i tri u jedan),erotične,parodiju,recenzije,vickaste,o apsurdima.........SVE

3. da li bi prihvatili ulogu urednika bloga i što biste tada prvo napravili?

Pa bi - za "dobru" lovu (hahaha) i ukinula bi liste jer me to asocira na sve moguće crne liste na kojima sam i svakako ne bi bilo tuđica- bilo bi hladovina i friško.

4. kako birate teme kojima se bavite i što vas sve može inspirirati?

Teme izaberu mene i sve me može inspirirati, s tim da kad sam skenjana pišem lajt i prpošno, a kad sam hepy-pjesmoumujem.

5. kada biste kuhali " večeru za blogere " što bi bilo na meniju?

Svakako poznata" slavonska" jela- za predjelo krumpirušu (ne bojte se ne bih ja razvlačila kore)- bosanski lonac (4 vrste mesa i 10 povrća u glinenom ćupu) i obvezato ormašice( i za to imam svoje ljude koji mi duguju uslugu)

6. jeste li na blogu doživjeli neke neuobičajene, zanimljive trenutke, bilo pozitivne ili negativne?

Jesam,čak sam i zasuzila kad su moji dragoblogeri i dragoblogerice napisali par postova samo za mene (bila sam ganuta i dirnuta), kad mi je post izašao na naslovnici, a meni je bilo strašno neugodno dan poslije (valjda je to uvijek tako u svemu) kad sam se izvalila na plastični kauč i izlila Plastiku cisternu vlastite tuge i gorčine.Sorry viteže još jenput!

7. znaju li vaši bližnji za vaš blog ili je on samo vaše mjesto?

Znaju moji ljudi,ali mislim da se to proširi od usta do uha, jer me neki dan zaustavila moja bivša susjeda (oduvijek smo bile samo na dobar dan) i rekla da čita moj blog (što je još rekla neću reć-nisam tračara haha)

8. da na jedan dan možete biti neki drugi bloger kojeg biste odabrali i zašto?

Najiskrenije, ne znam, jer to onda ne bih bila ja.Ja bi na jedan dan bila zmaj.

9. koliko ste najduže izdržali bez bloga i da li ste pokušali prestati?

Živ čovjek sve izdrži,ali kod mene doma je ko u discu- malo svijetli, malo ne, malo ima veze,malo je bez veze,malo me moji ljudi trebaju, i tak.....i ne mislim prestajati dok god je to meni gušt, a je veliki.

10. ima li života bez bloga, te ima li bloga u svemiru?

Hahaha,ispada da do bloga nisam bila živa i živahna, a s Venere mi stigao zahtjev za registraciju uz sigurnosno pitanje koje je boje vanzemaljac (jebo boju svoju-izludi me) za njihov venblog, pa sad vi zaključite sami.

Štafetu predajem dalje;

Plastiku
malo ti malo ja
ziz
srednjovječnom udovcu
ian b.

- 23:28 -

Komentari (27) - Isprintaj - #

utorak, 22.07.2014.

milek čizmić

Sjećate li se našeg crtanog filma "Cipelići"?Svi likovi su bili cipele,japankice,čizme,papuče sa ljudskim osobinama i karakteristikama.Meni najupečatljivi je bio Milek Čizmić, policajac, brčina ponosnih i uvijek s pendrekom u ruci, "čizma" ko od brda odvaljena. E ovo je post o jednom komšijskom mileku. O našim dečkima u plavom-sve najbolje (mašem im sretno kao dobro dresiran porezni obveznik i "pripitomljen" građanin) jer oni štite i čuvaju (?).

Subotnje prijepodne, s posuđenim automobilom, ja i moj zakoniti preko grane kod komšija u mjesečnu nabavku špeceraja (SVE hrvatski proizvodi, ali i do 70% jeftiniji uz popuste,povrat merverštojera - razrađeni rodoljubni koncept, da bi s ušteđenim ostatkom pomogli potrebite uhljebe uz slogan-oni moraju imati sve, ja ne).
Pređemo mi granicu (kućice im odmah u centru) i kao i milijun puta prije, s glavne ceste (he puna linija) na prvo parkiralište. Izađemo mi, kad iz žbunja iskoči on-Milek Čizmić u svem svom sjaju (i brci i pendek i 2m) i dreknu-
-vozač vamo k meni!-Vozač (zakoniti je vozio) k njemu, a i ja (dva koraka iza ko poslušna ženica haha)
.-Dobar dan-dobar dan-(uljuđeni i on i mi, iako je bilo jutro)
- Jel znaš štas napravio?- pita organ reda, dubokim muškim glasom (pa ima brkove zar ne?).
- Znam, puna linija- pomirljivo vozač (misleći ko prizna pola mu se prašta).
-Daj vozačku i štas po struci- smrknuto zapita.
Tu se ja ubacim i upitam jel trebaju papiri i od automobila, na što me "zakon" odjeba rekavši- gospođo maknite se i odite svojim poslom-, al ipak upita- čiji je auto? -Posuđen- velim ja-
On opet- nisam vas pitao, idite u šoping- a ja - pa ne mogu, čekam svog Peru nosača, vidite,kaka sam nejaka i krhka, zato ga i vodim svud sa sobom-
Susprežući smijeh ( jer me konačno dobro pogledao, neš ti mene slabašne)
blažim tonom reče:
(gledajući u vozačku mog zakonitog) - Pa ne zove se on Pero-
Opet ja - ma ima jedan vic o Peri ložaču...pa...- Ima i o policajcima- veli on.
-E ja take ne znam ( o našima da, al o njihovima ne- nisam ništ slagala)-
- Ajte gospođo, molim Vas idite kud ste pošli da završim obradu ( e tu mi je svašta prošlo bezobrazno kroz glavu), al sam se maknula iza ugla, da me on ne vidi, al da čujem dalje kako će proći obrada i tko će tu biti zadovoljen i zadovoljan.

- Nismi reko štas po struci, kad ne znaš pravila vožnje koja se nisu promjenla od kad si položio vozački- glas 1( organa reda)
- Nezaposlen- glas 2 ( mirnog vozača)
- Pa to je trenutno stanje, al nisam te to pito- glas 1- i nastavi u stilu profesora poučavati glas 2 o svim razlikama struke,zvanja,zanimanja i trajnog stanja mog zakonitog-
Glas 2 se ne čuje (vjerojatno kima glavom kao i kad mu ja brojim,u stilu zezno sam, al štaš samnom, pa se ne mogu ni ljutiti na njega, i istu taktiku i tu pokušava).
Glas 1 - Štać s tobom, jel znaš đe su banke u nas, za globu platit-
- Ne znam, al ću ih naći, a vi sa mnom što god hoćete, ja sam gost u vašoj državi i pogriješio sam- glas 2
Muk par sekundi pa onda glas 1- ma globio sam danas već vaše, a ti nemoj to više radit i ak imaš koju marku - ma za kafu-
Glas 2 - Da mi ženu nisi otjerao dao bi ti, svi su novci kod nje-
Prvo smijeh pa onda glas 1, još uvijek "umirući" od smijeha- Koji si ti ugursuz (nesretnik -slobodan prijevod) nit posla,nit auta, nit novaca-
Kasnije u autu mi je suprug rekao da je u jednom trenutku mislio da će policajac izvuć novčanik i dat mu za kavu.
Bosne više nema, al je osto sevdah i sevap (dobro djelo op.p) tako da Milekov zadnji komentar o "draguljima" naših muškaraca tj. nedostatku istih neću ni nagovjestiti.
A i šta zna,on, o tome, nije ga detaljno "obradio".

- 14:25 -

Komentari (28) - Isprintaj - #

nedjelja, 13.07.2014.

rižolino

Svi su moji gurmani i kuhari. Kći mi je i slastičarka, naslijedivši gen od moje majke, koja je uz sevdalinke ( ja ni njen predivan glas nisam naslijedila)razvijala kore za pite krumpiruše, zeljanice, preko cijelog stola (ja probala, al PH mojih ruku zakazao), pekla ormašice i tulumbe,torte šinobuse,(ja mrzim peć kolače, a zašto tek sam sad shvatila i budem post o tome objavila).Svi smo poguzije i ništa nam nije teško za guzu, osim mog dragog,kojem je svejedno što jede, sve dok je meso i dok netko drugi to pripremi ( šta bi s ribom u njegovim genima (oriđiđi dalmoš)-enigma, jer je izjavio da kad jede ribu-umori se).
Da ne guslim nadugo i naširoko, moje muško čedo je masteršef. Kad dođe doma,kuha i kako on postavi stol-umjetnost (nije što je moj, al isti majka,hahah).Međutim kad najavi dolazak obvezno me nazove i naruči neko staračko jelo (grah,čorbanac-shvatili ste). Tako i ovaj vikend, veli- mamsilajn skuhaj sarmu s pireom i hrenom.Ma kako ne bi majka njegova, želju svom potomku ispunila, al čudo u obliku ukazanja kuna - sve više mašta, a i koljena......(ma jebga ne kuham njima).I skuham ja sarmu, s omjerom 2/3 riže, 1/3 mljevenog,mješanog mesa (probala sam nekad davno i sa sojom pa izazvala revoluciju među njima), sve zakamufliram s začinima (uzgojenim na vlastitom balkonu), s paradajz-sokom bake preostale, voljne da ga kuha i u poznim godinama.
Došo moj sinić,zdravo gladan ( popnem se na štokrlicu da ga izljubim) i krenu ručak.
Ja šutim (uživam u "mojim" muškima), jedu oni, vidim i repeta se vadi. Moj suđenik veli- dobra je sarma, al nekak je drugačija. Mladunče moje , priča o studenskom životu i jede.Sarma u jednom tanjuru, pire u drugom ( i ekscenrtičan na me, ljubi ga majka).
Završio ručak, životni supatnik, kupi tanjure i nosi u kuhinju, a naš sin me izljubi i kaže-
Super ti je rižolino, al drugi put skuhaj sarmu, s viiiiše mesa-
Tri boje na tanjuru, navik i vavik, u mojoj kuhinji, al jedna mora biti mesna..............

- 21:37 -

Komentari (33) - Isprintaj - #

subota, 12.07.2014.

...bolnaaaa....

Hej ti,
gledaš me,

mooože,
dodirni me,
mmmmmm
volim tvoje
dodire,

diraj me,
dodirni mi
sve

samo nemoj
koljena.....

.......bole me!

- 18:04 -

Komentari (21) - Isprintaj - #

četvrtak, 10.07.2014.

Valcericinoj unučici

Sunčica malešna,
s kapicom žućom
od maslačka,
sunčanim puteljkom
suncu ususret
hrli!

U jednoj ručici
joj zlaćani
suncokret,
s drugom
cijeli svijet
grli!

- 13:10 -

Komentari (21) - Isprintaj - #

nedjelja, 06.07.2014.

mjesečeve ratnice

Ajmoooo,
tamburašiiiii,
za naš stol,
za nas ćoškaste,
spiralne,
za nas piramidalne
za nas koje smo
otvoreni krug,
Ajmooo,
onu
moju
od ratara i bekrija
od davne panonije!

Noć je slatka,
ko mošt
i moramo je
popiti,
polako, ne
naiskap.

Ako i koja
čaša
strada
(jedna za radost
druga za tugu)
to je zbog
duše
da
ostane cijela.

Ajmooo,
berdo i primu
veselo,
nikakav plačni
zvuk,
za nas dvi
u kutu,
za nas dvi
od plamena i žara,
za nas bodljikave
ko najfiniji baršun,
jer uz
mlađak
nas dvi
mjesečeve ratnice,
svetkujujemo
ispijajući
i blagujući
život sam.

A brige,tuge
podređene i
nadređene,
naše prtljage
bremenite
pa i one
nam ko ravnopravne,
drugo moja,
to ćemo
neki drugi dan!

- 15:02 -

Komentari (20) - Isprintaj - #

petak, 04.07.2014.

hvala, oče moj

Hvala ti,
oče moj na
nikad izgovorenim
riječima- Volim te,

hvala na nikad
dočekanom
bar natruhom
- ponosan sam
na tebe-

hvala što me
nisi vodio
do oltara,

hvala što
nisi bio na krštenju
svoje prve unuke,

hvala što
nisi došao po
mene, dok su
granate padale,
a ja nosila
tvoje drugo
unuče (al ionako nije tvoje, jer ne nosi tvoje prezime)

hvala na svim "lijepim riječima"
dok sam svojoj majci,
( a tvoooojoj supruzi- u dobru i zlu,
u bolesti i zdravlju)
mjenjala pelene,
kupala je i hranila.

Hvala i
za
ovu stijenu,
danas
koja mi pritišće
grudi
pa ne mogu udahnuti
( ne zbog mene, nego
zbog moje kćeri).

Jer iskreno,
da si više
bio tata,
a ne "papirnati"
otac,
vjerojatno ni
ja ne bih bila
tako jaka.

Al, moja kći,
TVOJA UNUKA,
nije ja!

- 16:32 -