Svi su moji gurmani i kuhari. Kći mi je i slastičarka, naslijedivši gen od moje majke, koja je uz sevdalinke ( ja ni njen predivan glas nisam naslijedila)razvijala kore za pite krumpiruše, zeljanice, preko cijelog stola (ja probala, al PH mojih ruku zakazao), pekla ormašice i tulumbe,torte šinobuse,(ja mrzim peć kolače, a zašto tek sam sad shvatila i budem post o tome objavila).Svi smo poguzije i ništa nam nije teško za guzu, osim mog dragog,kojem je svejedno što jede, sve dok je meso i dok netko drugi to pripremi ( šta bi s ribom u njegovim genima (oriđiđi dalmoš)-enigma, jer je izjavio da kad jede ribu-umori se).
Da ne guslim nadugo i naširoko, moje muško čedo je masteršef. Kad dođe doma,kuha i kako on postavi stol-umjetnost (nije što je moj, al isti majka,hahah).Međutim kad najavi dolazak obvezno me nazove i naruči neko staračko jelo (grah,čorbanac-shvatili ste). Tako i ovaj vikend, veli- mamsilajn skuhaj sarmu s pireom i hrenom.Ma kako ne bi majka njegova, želju svom potomku ispunila, al čudo u obliku ukazanja kuna - sve više mašta, a i koljena......(ma jebga ne kuham njima).I skuham ja sarmu, s omjerom 2/3 riže, 1/3 mljevenog,mješanog mesa (probala sam nekad davno i sa sojom pa izazvala revoluciju među njima), sve zakamufliram s začinima (uzgojenim na vlastitom balkonu), s paradajz-sokom bake preostale, voljne da ga kuha i u poznim godinama.
Došo moj sinić,zdravo gladan ( popnem se na štokrlicu da ga izljubim) i krenu ručak.
Ja šutim (uživam u "mojim" muškima), jedu oni, vidim i repeta se vadi. Moj suđenik veli- dobra je sarma, al nekak je drugačija. Mladunče moje , priča o studenskom životu i jede.Sarma u jednom tanjuru, pire u drugom ( i ekscenrtičan na me, ljubi ga majka).
Završio ručak, životni supatnik, kupi tanjure i nosi u kuhinju, a naš sin me izljubi i kaže-
Super ti je rižolino, al drugi put skuhaj sarmu, s viiiiše mesa-
Tri boje na tanjuru, navik i vavik, u mojoj kuhinji, al jedna mora biti mesna..............
Post je objavljen 13.07.2014. u 21:37 sati.