Komentari

izgubljenaugalaksiji.blog.hr

Dodaj komentar (22)

Marketing

  • Galaksija

    Zalazak sunca, AB, Bayern. Ovog vikenda.

    avatar

    09.02.2024. (01:44)    -   -   -   -  

  • Euro

    Lijepo od vas..Respekt.

    avatar

    09.02.2024. (06:05)    -   -   -   -  

  • Supatnik

    Kažu da je puno lakše brinuti se za napuštene mačke i spas planeta, nego o ljudima, neko je čak jednom rekao da onaj ko spasi jednog čovjeka kao da je spasio cijeli svijet, ili tako nešto.

    avatar

    09.02.2024. (06:07)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Priča o ljudskosti, osnovnim ljudskim vrijednostima.
    Bravo.

    avatar

    09.02.2024. (06:26)    -   -   -   -  

  • massal

    Tvoja humanost i dobrota, suosjecanje sa nemocnim bezgranicna je..

    avatar

    09.02.2024. (06:52)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    da, to je uistinu ljubav kao vodićica...

    avatar

    09.02.2024. (07:34)    -   -   -   -  

  • Šušunjara

    A joj kako lipa priča. Podsjetila si me na Slavena i mene, koji smo četiri godine sjedili zajedno u srednjoj školi. U drugoj klupi do vrata i nadopunjavali se u učenju, druženju, a najviše u smijanju.
    Bravo za tebe! Ti si baš neka dobrica. Ali baš baš....

    avatar

    09.02.2024. (07:43)    -   -   -   -  

  • Annabonni

    nije bilo asistenta u nastavi naravno. nego prijatelj .....dokazan !!!

    Bravo M

    avatar

    09.02.2024. (07:52)    -   -   -   -  

  • sewen

    Svi mi imamo svoju neku misiju. I tvoja je posebna...

    avatar

    09.02.2024. (08:20)    -   -   -   -  

  • j.

    I ja sam sjedio s mojim Maksom; zakasnio sam skoro prvi dan u trećem srednje u školu; bilo je zadnje slobodno mjesto u zadnjoj klupi - i tako je naša priča počela. On je prebolio paralizu, upisao se s tim nekim rješenjem; sve mu je nekako išlo osim engleskog; zadnji test pred maturu, da ne padne razred, šaptao sam mu diktat ali ne po izgovoru, nego onako kako se piše, You have a pencil.... Uspjeli smo; dobro, i profa se malo pravila bedasta; ima još dobrih ljudi... danas radi u onoj tvrtki za invalide; ide nekako, popijemo pivu kad mu naletim u kvart pa pričamo o Zeppelinima i Lovcu na jelene. :)

    Kad to tako dođe u životu, moraš birati: ili ćeš pomoći ili nećeš; i moja kći je dvije godine skenirala teke i mailala kolegici iz razreda. Poslije shvatiš; da nisam tako, ne bih mogao nikako.

    Sjajna priča :).

    avatar

    09.02.2024. (08:27)    -   -   -   -  

  • Blumi

    To te ja pitam. Bravo. Ovom svijetu trebaju baš ovakve priče, koje zorno pokazuju da imamo izbor. Sanjam društvo u kojem će ljubav, empatija, podrška, ... biti nešto normalno i uobičajeno. Iskreni naklon i hvala svima koji idu upravo tim putem.

    avatar

    09.02.2024. (10:13)    -   -   -   -  

  • matebalota

    Bio sam tu.

    avatar

    09.02.2024. (10:16)    -   -   -   -  

  • Sarah

    Bila si i ostala divna djevojčica. :-* nisi se nimalo promijenila.

    avatar

    09.02.2024. (11:59)    -   -   -   -  

  • Lilianke

    Ah, galaktična moja, jasno je da si plakala, i meni su suze došle od slika............

    Plakala sam jer smo to bili mi -
    manja verzija današnjih ljudi.
    Mali likovi s kockastim torbama koji su se borili da kotrljaju jedan cijeli svijet.

    avatar

    09.02.2024. (12:53)    -   -   -   -  

  • °•BlueRose°•

    Topla priča.. i istina, pomagali smo jedni drugima u ono vrijeme.. prijatelj u pomoći.. tada nisu postojali asistenti.. I rekla bih ili si takav ili ne, lijepo je biti susretljiv i pažljiv davati pomoć kada je to potrebno. I uvijek je potrebno takvih ljudi i takvih priča. Da ostavi trag ljudskosti i dobrote ali one prave. Bravo Galaxy:)) Takav dojam daješ... I predivan zalazak*!*

    avatar

    09.02.2024. (13:19)    -   -   -   -  

  • morska iz dubina

    Nebo je sjajnije, a srce toplija....sve drugo bi zapravo prepisala od Blumija...zagrljaj, draga Galaxy:-)

    avatar

    09.02.2024. (13:25)    -   -   -   -  

  • NF

    pozitivke kao i pozitivci lagano izumiru, takav vakat došao

    avatar

    09.02.2024. (15:15)    -   -   -   -  

  • Mariano Aureliano

    Dirljiv i lijep tekst. Nemam što dodati, osim svoje unutarnje učešće. Su-djelovanje na daljinu. Srce u očima i na dlanu - to je divno rečeno, i znači: vidjeti potrebe i rukama pomoći, dakle aktivno djelovati.

    avatar

    10.02.2024. (04:20)    -   -   -   -  

  • ina

    Danas je nažalost takva dobrota i prijateljstvo sve rjeđe.
    Zalazak sunca predobar.

    avatar

    10.02.2024. (21:21)    -   -   -   -  

  • Pozitivka

    Ljubav... ah, što bi mi bez njih. ;)

    avatar

    11.02.2024. (16:19)    -   -   -   -  

  • Goga i Mario

    Već jako dugo nisam čitala nešto ovako dobro. Toliko dobrote i skromnosti koja pokazuje koliko si moćna i "velika" osoba što je ostavilo traga i na drugim životima. Budi i ostani takva. Ne dajem pusić, kisić, pa neću ni tebi, ali dajem ti jedan veliki zagrljaj.

    avatar

    11.02.2024. (19:03)    -   -   -   -  

  • Galaksija

    Hvala vam!
    Nema se tu što reći. Kao što je Blumi napisao - ljudskost. Normalno i uobičajno.
    Samo, istina je, svijet se kreće nekim drugim putanjama pa ono prirodno postaje iznimno.
    Ponosna sam da smo bili takva generacija.

    avatar

    12.02.2024. (00:46)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...