petak, 02.12.2016.
Najbolnije...
Koliko će mi se još dugo vraćati slike koje bih najradije poderala ko stare novine? Koliko dugo će mi u glavi odzvanjati glasovi koji su mi slomili srce ? Koliko dugo ću pamtiti svaku riječ, slovo i pogled koji mi ne daju mira ?
Lome mi tvoje riječi mir. Odzvanjaju mi u ušima rečenice koje su mi srušile svijet. Kidaju mi dušu sve ove priče. Kradu mi san sve slike koje isceniram u svojoj glavi , svi tvoji dodiri po njenom tijelu, sve tvoje riječi prošaptane na njeno uho.
Boli me sve što ima veze s tobom.
Teški su mi ovi dani ko olovo oko duše. Kao da me netko guši i neda mi udahnuti zraka u kojem tebe nema. Sve je prepuno tebe , svega tvoga...
Užasno mi teško padaju svi naši susreti... Trudim se ne odati ti to, ali znam da vidiš.
Opet se protiv svega tvoga borim lažima. Da mi nije stalo, da me ne briga, da mogu ...
A ne mogu. Bez tebe ne mogu. I ne znam.
Slomilo me sve ovo ko porculansku lutku. Razbio si sve što je bilo u meni.
I svakim danom je sve gore.
Nadajući se ozdravljenju od tebe , čekam dane koje dolaze. Najbolnije u mom životu...
