utorak, 03.01.2012.
Kako mi noćas fale tvoje mane ...
Dobro mi je s njim , ne kažem da nije... Ipak ja ne bih bila ja kad ne bi postojao ALI.
Fale mi neke naše stvari. Užasno mi fale , noćas pogotovo. One me ne ljubi kao ti. Pod njegovim rukama ne drhtim kao što sam pod tvojima. Ne zna mi raditi sve što si ti.
Fali mi naš smijeh bez razloga, naše male svađe i mirenja nakon njih. Fali mi da te nazovem debilom , pa me zgrabiš za glavu i luđački poljubiš, da mi kažeš da me debil obožava. I tvoja ruka u mojoj ruci dok se vozimo.
Fale mi i tvoje laži u svim onim noćima dok sam te čekala, a ti smišljao razloge svog nedolaska...
Fali mi da se pred nekim ogolim do kostiju, da izgubim i zadnje mrve srama , da gola dušom i tijelom defiliram našom malom oazom. Da mi kažeš sve najgore što o meni misliš i da uzmeš sve najbolje što od mene imaš.
I sex s njim je dobar. Ali nije kao s tobom. Naučila sam mu svaki pokret, do te mjere da ga mogu pretpostaviti, znam kako počinje i kako završava naš susret. S tobom nikad nisam znala. S tobom sam uvijek otkrivala o sebi ono što nisam ni znala da znam. S tobom sam radila stvari kojih bih se pred njim posramila. Ne zato jer su sramne, nego jer on nije ti. Pred tobom sam ipak bila ja, nikad golija, nikad iskrenija i nikad ranjivija...
Noćas bih tebe. A ne njega.
Da se opet s tobom smijem, da opet tebi lažem, da me ljubiš, da mi radiš sve one male gadosti od kojih mi se koža palila, da se svađamo oko toga tko je koga i kad prevario, da me uzmeš za ruku i prijetiš mi da ćemo si upropastiti život , da zapališ cigaretu i kažeš mi da sam glupa jer ne pušim. ..
S njim je život kao po špagi, zna se red, zna se raspored, zna se gdje i kad se uklapam. A meni fali da me netko probudi u 4 ujutro , da mi se uvuče u topao krevet i da me uzme grubo, i da nestane sa prvim zrakama sunca, da se ne javlja danima iza toga....
Fali mi sve tvoje. Hrpa mana na koje sam se navikla. Mana kojima sam svjesno podizala cijenu i redovno je plaćala. Kako onda tako i danas ...
