karbunara

subota, 28.12.2019.

Novogodišnja

foto: otočka

Čitam.
Na Blogu osamljenih. Potrebitih. Bolesnih.
Pratin.
Uvik se rastužim.
Ja bi grlila. Držala za ruku. Pričala. Tihovala. Svejedno.
Kako situacija nalaže.

Triba li se emapatija javit smo za ljude koje poznajemo?
Nikad i nikako.
Nikoga od vas ne poznajen osobno. Nikad se sreli nismo. Nikad kavu popili.
A ja bi vas grlila.
Nepoznati, a bliski mi.

Živim na tako osamljenom mistu od ljudi da je let leptira, krik galeba i šum vitra dobrodošao.
Ka zvuk. Dodir. Život.

Vala na kraj svita. Osama teška. Ali ja nisam sama. U meni uvik kovitlac energije. Za dvoje, petero, deset ljudi.
Oduvik tako.

Šaljem zagrljaj svima u potrebi. Osami. Bolesti.
Šaljen zagrljaj svima.

Ako su svi ljudi braća, onda ste svi dio mene i ja vas.
Želin vam Sretnu, zdravu i ispunjenu nadolazeću godinu.
Sa puno ispisanih riječi o ljubavi, miru, toleranciji, prihvaćanju drugih i drugačijih, naprosto o bezuvjetnoj ljubavi.
Budite dobro!

Otočka

28.12.2019. u 11:27 • 42 Komentara • Print • # • ^

četvrtak, 26.12.2019.

Centriranje

foto: otočka

Dovukla san prehladu još iz Splita. S pira. Sad se nakotila u slojevima. Pa škripin ka stara posteja. Začepjena. Naježena. Slindrava. Sama sebi u zrcalu izgledan ka od voska.

Vani si bura daje oduška. Zavija. More naborano. Modri se u baroknoj čipki.
A nebo bez oblačka.
Sve prozirno. Kristalno. Jasno.
Čista bura.

Gledan kroz ponistru. U pidžami. A facu zalipila o caklo. S vanjske strane to izgleda izobličeno.
Znan ja to. Nekad bi se i bolesna skockala da ne izgledan ovako zgužvana. Sad mi je nevažno. Da mi drače izrestu na glavi, ON bi me volija. Smije mi se s terace. Koluta očima. Malo si makla, čujen dok približava čelo ponistri i naslanja ga na moje.

Tila bi razbistrit svoje misli. Centrirat . Umisto toga, ka prskalica san. Ima me svugdi.
To su oni dani u misecu. Al već odavno ne oni. Koji se vrte po reklamama.
To su dani kad me Vala zarobi svojin najjačin adutima.
Lipoton i miron.
A meni pita šušur i nemir.

Drva pucketaju u peći.
Toplo je u dnevnon.
Stari me gleda sažaljivo. Kašjen. Al ne gledan ga u oči. Nije to stanje za sažaljenje.
Ma da mi padne i trepavica, gleda bi me ka da me prepolovilo.

ON mi štrukaje limune i naranče. Dnevnu dozu od tri deca.
Ovo će te izličit, kaže.
Sklupčala se na trosjedu. Roki blažen ispod mojih nogu.

Sutra ću bit ka nova.
Čujen glas kako odzvanja unutar mojih gabarita.
Iman puno planova.

26.12.2019. u 13:16 • 20 Komentara • Print • # • ^

utorak, 24.12.2019.

Sretno!

foto: otočka

Dragi svi,

od sveg srca van želin svako dobro.
Da brodite bonacama.
Nevere da vas ojačaju.
Vedro nebo da van hrani dušu.
Oblaci da je nadahnu kad potone.
Neka van jidra žvota budu napeta od punine i radosti.
Kad vitar okrene, budite budni i spremni.
Dočekujte se na noge.
Gledajte ispred sebe.
Ono iza, nek ostane u prošlosti.
Budite snažni i jaki.
Ostavljate otisak u prostoru i vremenu.
Pa neka se zna.
Uspravan hod i čisto srce su za vječnost
A raširene ruke za prijateljski zagrljaj.
Koji na nijednoj dražbi nije dosegao cijenu za otkup.
Jer nema cijene.
Neka mir i ljudska dobrota budu s vama.

Želi van vaša otočka.

24.12.2019. u 14:53 • 27 Komentara • Print • # • ^

nedjelja, 22.12.2019.

Stine

foto:otočka

Stine

potrošilo je more
ja san potroši dušu
bez suza, bez smija

Stine
potrošilo je more
ja san potroši jubav
bez bola, bez grija.

Ne ostavljaj me sad
u ponoru bez dna
budi sa mnom
još mi triba svitlost tvoja.

Ne ostavljaj me sad
dok preklinjem te ja
budi sa mnom,
mir da nađe duša moja
Ne ostavljaj me sad
ne ostavljaj me sad
bez nade

Ka stine
potrošilo se vrime
umirilo se more
a nov sviće dan.

Oliver Dragojević

22.12.2019. u 17:08 • 27 Komentara • Print • # • ^

petak, 20.12.2019.

Udala san ćer

foto:otočka

Najprije san sebi obećala da neću cmoljit. Jer ako krenen, onda to neće bit samo suze radosnice. Suze ganuća sretnog dana. U kojen udajemo ćer. To će bit okidač. Za sve šta san još od materine smrti
zacimentala u sebi.
Jer san jaka.
A jake žene ne plaču.
I obećala san sebi da ću cilu noć plesat.
Oboje san održala.

ON me zamalo umeja. Ko će te zajebat, nego muško. Kad ju je prvi put vidija, onako prelipu, u vinčanici, zagrcnija se. Zapalile se bengalke, a ona izronila ka da silazi sa sunca. Suze mu krenile u potocima. I tu san skoro izdala sebe.
Ipak, zaustavila ja suze na po puta. Neš majci cmoljit. Jesan bila na šminkanju da bi sad bila razlivena ka akvarel?
Otrgla se od Cmolje. Uletila u bend. Uvatila novog Prijateja pod ruku. Zavrtila ga. Zavrtija on mene.
I tako do jutra. Bilo je lipo. I bilo je veselo.
Znan ja da ona ostaje moja voljena ćer. Znan isto tako da je sve više zetova. Tako to ide.

Danas smo se nakon 15 dana vratili u Valu. Iz šušura, u tihovanje. Iz gradske vreve, mog najlipšeg Splita, u pustinjaštvo. Iz prijatejskog gnijezda, u ognjište doma.

I opet ne znan koja od dvi mene san ja prava. Ona gradska vrckava? Ili ova otočka robinzonska?

U ovon trenu bi ćer najrađe stavila u krilo. I mazila ka da je tek došla iz vrtića.
Al neko drugo krilo je sada njeno.

Ipak me puca sjeta. Al ON to neće znat. Ne bi mu dala gušta da mi je zadnje.
CMC trešti na najjače. Ipak je Stari šef od daljinskog.
Moje pjevušenje se utapa.
Nema cmoljenja.
Neka su mladenci sretni i zdravi!!!

20.12.2019. u 18:07 • 30 Komentara • Print • # • ^

ponedjeljak, 02.12.2019.

Jugo će, kažu

foto:otočka

Jugo će, kažu, oni što vide
da ponovo krećem na put za nigdje
Jugo se sprema, valovi dižu
pogledi njeni me više ne stižu

Dalekim sad plovim morem
zaboravljam naše zore
ostaje mi samo more
i vjetar što tuče u lice i dušu

Galebovi u daljini
more i ja u blizini
prilazi mi, ja mu pričam
o ljubavi jednoj što bila je davno

Okreće Jugo, more već vrije
Bog je uz mene, strah me nije
samo što dalje, druga obala zove
mislim na sutra, ostavljam snove

Rakovi, školjke i morske alge
i mnogo, mnogo kamenog cvijeća
na grobu mome umjesto svijeća
svjetleće ribe držaće stražu
more zna svu moju bol

/Jugo
Giuliano, Marjan Ban /

02.12.2019. u 14:59 • 33 Komentara • Print • # • ^