Čitam.
Na Blogu osamljenih. Potrebitih. Bolesnih.
Pratin.
Uvik se rastužim.
Ja bi grlila. Držala za ruku. Pričala. Tihovala. Svejedno.
Kako situacija nalaže.
Triba li se emapatija javit smo za ljude koje poznajemo?
Nikad i nikako.
Nikoga od vas ne poznajen osobno. Nikad se sreli nismo. Nikad kavu popili.
A ja bi vas grlila.
Nepoznati, a bliski mi.
Živim na tako osamljenom mistu od ljudi da je let leptira, krik galeba i šum vitra dobrodošao.
Ka zvuk. Dodir. Život.
Vala na kraj svita. Osama teška. Ali ja nisam sama. U meni uvik kovitlac energije. Za dvoje, petero, deset ljudi.
Oduvik tako.
Šaljem zagrljaj svima u potrebi. Osami. Bolesti.
Šaljen zagrljaj svima.
Ako su svi ljudi braća, onda ste svi dio mene i ja vas.
Želin vam Sretnu, zdravu i ispunjenu nadolazeću godinu.
Sa puno ispisanih riječi o ljubavi, miru, toleranciji, prihvaćanju drugih i drugačijih, naprosto o bezuvjetnoj ljubavi.
Budite dobro!