Marketing
Udala san ćer
foto:otočka
Najprije san sebi obećala da neću cmoljit. Jer ako krenen, onda to neće bit samo suze radosnice. Suze ganuća sretnog dana. U kojen udajemo ćer. To će bit okidač. Za sve šta san još od materine smrti
zacimentala u sebi.
Jer san jaka.
A jake žene ne plaču.
I obećala san sebi da ću cilu noć plesat.
Oboje san održala.
ON me zamalo umeja. Ko će te zajebat, nego muško. Kad ju je prvi put vidija, onako prelipu, u vinčanici, zagrcnija se. Zapalile se bengalke, a ona izronila ka da silazi sa sunca. Suze mu krenile u potocima. I tu san skoro izdala sebe.
Ipak, zaustavila ja suze na po puta. Neš majci cmoljit. Jesan bila na šminkanju da bi sad bila razlivena ka akvarel?
Otrgla se od Cmolje. Uletila u bend. Uvatila novog Prijateja pod ruku. Zavrtila ga. Zavrtija on mene.
I tako do jutra. Bilo je lipo. I bilo je veselo.
Znan ja da ona ostaje moja voljena ćer. Znan isto tako da je sve više zetova. Tako to ide.
Danas smo se nakon 15 dana vratili u Valu. Iz šušura, u tihovanje. Iz gradske vreve, mog najlipšeg Splita, u pustinjaštvo. Iz prijatejskog gnijezda, u ognjište doma.
I opet ne znan koja od dvi mene san ja prava. Ona gradska vrckava? Ili ova otočka robinzonska?
U ovon trenu bi ćer najrađe stavila u krilo. I mazila ka da je tek došla iz vrtića.
Al neko drugo krilo je sada njeno.
Ipak me puca sjeta. Al ON to neće znat. Ne bi mu dala gušta da mi je zadnje.
CMC trešti na najjače. Ipak je Stari šef od daljinskog.
Moje pjevušenje se utapa.
Nema cmoljenja.
Neka su mladenci sretni i zdravi!!!
Post je objavljen 20.12.2019. u 18:07 sati.