Kad si gladan nisi svoj
30.09.2016.Jutro u gradu završilo je kavom na rivi i ribom na peškariji. Ajde, malo mi je smantana rečenica, ali razumimo se. Zamantana san i ja, kad su mi izvadili krv na tašte (sva srića od prve), pa me gladnu pustili na ulicu. Bez marende, a e.
Za dvajs kuna kupili očišćenu palamid(ic)u, po kila uvr' glave, i eto ti jeftinoga ručka na brzaka. Fete palamide posolit, malo ubrašnit, pa na vrućen ulju dobro pofrigat. S maslinovin, kvasinon i vodon, uz pinku petrusimula, ruzmarina i papra u zrnu, na lagano ukuhat savuru, i vrućon prilit friganu ribu.
Za to vrime skuhat dva kumpira, pa zažutit kapulu i učinit restani. Na masti ili maslinovon, a e.
Tako san, eto, nadoknadila krv, a morebitno san postala i svoja, a e.
I tako nekako, suđem ili pravosuđem, more bit da jednako praznu slamu blogom mlatim. A more bit da ni sita nisam posve svoja, vrag će ga lipi znat. Malo me je zblesija i oni naš đometar s komentariman, ma gren ja isto dalje svojin puten. Na blogu je sve čisto i bistro, ma bi va'jalo puno čitat i studijat, a e. Bez muke nima nauke, rekli su još tamo niki stari mudraci.
Oznake: suđe, pravosuđe, prazna slama
komentiraj (10) * ispiši * #