- vidiš onu mačku tamo?...
- koju mačku?... ne vidin nikakvu mačku...
- ma onu tamo... crvenu...
- ???
- je li vidiš oni zid?
- e, pa?... vidin zid... a di je mačka?...
- pa na zidu, ženska glavo... vidiš ona crvena... nacrtana...



- ajde lipo kvragu, ti i ta mačka... šta odma ne rečeš da je nacrtana?...
- a iruda ti, pa iz aviona se vidi... onolika mačka...
- ma daaaj... toliko govorancije oko jedne bezvezne mačke... a jesi siguran, da je ono mačka?...
- a ne, bi'će krokodil, haha...
- aj dobro, neka ti je mačka... i šta s njon?...



- ma ništa, sitija san se dide, pa su mi se vratile nike slike iz ditinjstva... sićaš se ti, a... da je donde bilo more?...
- a čuj... donde baš, ne znan... ma otprilike... bi'će tako...
- e vidiš, ja se sićan dobro... onde ti je bilo žalo... i ni to bilo veliko, ne znan sad ni ja točno, ma... kad san bija mali, tu bi zna doć čekat didu iz ribarštine...



- a jel', nisan to znala... a koliko mali?
- a bi'će deset, dvanajest godin, puno me sad pitaš... a znali su me digod i odvest sobon na ribe... ma ritko... pa bi mi posli još dali i koji dinar... za sladoled, e...
- a tebi bilo mrsko, a... da ne moraš doma učit, hehe...
- a nisan volija libar, pa šta mi fali... manjka ti ne'judi s fakultetiman... ma ni sad o skuli rič, šta me prikidaš... a još ti nisan reka najvažnije...
- e, a šta?...
- znaš li ti, da je to malo žala bilo dosta i za gajetu i za brujet?...
- kako to misliš, za gajetu i za brujet?...
- a čuješ... izvukli bi lipo brod vanka, na žalo, i onda bi napravili brujet, e...
- ma daaaj... tu na moru?... iz mora drito u teču... pokušavan to zamislit danas, haha...
- a smij se ti, smij, ma je to onda bilo normalno... kakve brujetade tek Matejuška panti, ni valjda da ne znaš...



- ko ne zna za Matejušku... o tome je i Kudrjavcev puno lipo pisa... ma za zapadnu obalu mi je prva šta čujen...
- je, to ti je živa istina...
- išoma bi danas brzo završili na panduriji, radi remećenja javnog reda i mira...
- je, je... brž i u ludari, pod sumnjon da su skrenuli s pameću...
- drugo vrime, druga pravila... amo mi ča doma, obid nan se neće sam skuvat...
- a još ti nisan sve reka... je li ti znaš, da je u teću s ribon obavezno va'jalo stavit jedan kamen izmora, a...
- to mi je ništo poznato... ko da san već čula od nikoga, ma... kamen?...
- e, e... kamen... ma izmora kamen...
- nemoj mi samo reć, da je to bilo umisto soli, hahaha...
- dida bi bija samo reka: tako su činili naši stari, tako činimo i mi... eto ti, pa se misli šta kako i zašto... ma ni more bilo ovo današnje, onda si ga moga pit ka likariju...
- ala, ala... sad ispada po tebi, da je onda sve bilo ruže fjori...



- eee, lipi moj dida... ja ne znan di bi ste vi danas išli na ribe, ma o kamenon brujetadi na zapadnon obali, mogli bi ste samo sanjat... e ši...
- ajde, blento... kad se ti misliš vratit u dvajsprvo stoljeće...
- a jesan ti priča za kino?
- !?!?!
- ajme sriće kad bi dida...
- sve znan... i o kinu... i o skuli... i o šurovanju s didon...


Vice Vukov - Ribari

- znaš šta ću ja tebi reć, dragi moj... nisi ti ni svjestan, koliko si sritan čovik... koliki bi gaće dali, za malo takih uspomen... lipih, e... da zatru one grube...

Nastavlja se...