Zaokret se još za pravo nije ni zavrtio, atroke da se vrha dočepao, a sila nečista ga je u hipu pogodila i obezglavila. Pa da, a kako bi nas drukčije život i zaskočio, ako ne u hipu... bilo s važnim ili manje važnim stvarčicama, eto njega hip-hop bez kucanja... dok mi bubnemo keks ili seks, eto njega na eks.

Pa su mi, u kontekstu te lude glave, misli zavrludale bespućima krajnosti koje život (ne)znače, a toliko pretankim nitima su vezane, kao da su od same paučine izvezene... od ljubavi do mržnje, od pameti do ludila, od svemoći do nemoći, od livoga do krivoga, od ovoga do onoga, ma znate već i sami nizati niz, sve do kraja i konca... od života do smrti...

Oooo... puj, puj od mene... a to crnilo od misli je garant vražje djelo ove kišurine i bljuzgavice, što daaanima špinu ne zatvara, i svu tu vlagu i mokricu pod kožu mi uvlači... sunca li ti tvoga, proviri već jednom...

Eto, od te silne nebeske tekućine i ja sam u posve krive vode zašla, a defakto sam tek riječ dvije došla reći, dok mi još radi ovo čudo od prozora u svijet. Naime, nakon gotovo pet godina mog driblanja, očito mu je potrebna dubinska rehabilitacija. Ili sam mu se popela na vrh memorije, ili ga je spopao neki virus, ili... ili... nemam pojma šta mu je, tek ga trebam odvesti doktoru na detekciju. Neka nevidljiva ruka njime šeta i upravlja bez mog znanja, pa, kud kursor prođe, tu trava ne raste... sve se putem plavi, crni, vuče, ikone bježe, prozori trepču i otvaraju se... brdo prozora, pa ti 'vataj' po ekranu i zatvaraj', ako mo'š... sve kud koji, mili moji... eto, da jedna tako pametna i mudra glava može preko noći totalno izgubiti razum... tako mali korak od svemoći do nemoći...

A tko je lud ne budi mu drug, tako bar kažu, pa da mi blento sve, nedajbože, ne izgubi, izbriše, ili vragćegaznatištonenapravi, ja od jučer navalila, pa tuta forca izbacujem sve vanka. I sad lipo, kad sam sve izvadila, eto ga tamo... mislila sam da će ga to opametit', al' ništa od toga... i prazan je jednako lud...
Danas ga vodim ovlaštenom servisu na detekciju i terapiju, a kad mu oni tek izvade i dušu i tilo, čitaj programe, pa mi ga vrate kao tabulu rasu, valja meni sve iz početka... gu-gu, ga-ga... ooo, mama mia, mama mia...

Eto, čujemo se kad ozdravim i stanem na noge, a do tada