30.09.2004., četvrtak
....
|
Jebote Nick Drake. Citav dan na repeat, ali može, apsolutno. Speko sam jaja, ukljucujuci ono koje sam jucer proburazil prstom. Dakle, 2 jaja, jedno proprstčeno, ili proburaženo, a buraz mi je doma. No, dobro. Tome sam dodao 2 skoro pa mrtve, blago kiselkaste hrenovke te sam otpočeo gozbu, koju sam uskoro i završio. Nisu hrenovke pečeni vol rekoh, i sjedoh za osobno računalo prenosnog tipa. Kavu sam si isto skuhao, turkiše. Dobra je. Ima i mlijeka tranu. Opet sam malo zjeban danas radi ove. Eh, jebiga. Racionalizacija je krasna, već spomenuh, ali ne radi uvijek. Danas ne radi, danas sam sjeban. E, to je tak kad si dopustiš da te jedna ispojebe ko medveda. Tuga i čemer, jebo mamu. Al ono, s bivšima je jasno. Moš cak i pricat i to. Kurac, ja ovoj nemrem reć bok. Ajd u trokurac. Nego, moja iduca tema bit ce drkanje. Odma najavljujem. Oni slabijeg želuca nek ne čitaju. :D |
Nick Drake - One of these things first :)
|
I could have been a sailor, could have been a cook A real live lover, could have been a book. I could have been a signpost, could have been a clock As simple as a kettle, steady as a rock. I could be Here and now I would be, I should be But how? I could have been One of these things first I could have been One of these things first. I could have been your pillar, could have been your door I could have stayed beside you, could have stayed for more. Could have been your statue, could have been your friend, A whole long lifetime could have been the end. I could be yours so true I would be, I should be through and through I could have been One of these things first I could have been One of these things first. I could have been a whistle, could have been a flute A real live giver, could have been a boot. I could have been a signpost, could have been a clock As simple as a kettle, steady as a rock. I could be even here I would be, I should be so near I could have been One of these things first I could have been One of these things first. |
kakovo rano jutro!
Dobro jutro. Jučer sam se nakj dopisival s onom kokom iz pule, ne. Količina razočaranja me zapekla za ganglij koji volim zvat mozgom oh, prestrašno, kad mi je poslala poruku da kaj sam u horoskopu i još nekaj za kaj je na kilometre smrdilo ka frendičina asistencija. Pa jebote pas. Nego, serem ja i dalje tu po iskrici i to, te naletim na komada čiji profil me podsjetio na jednu koku koju sam upoznao davno u sidru. Naime, spomenutoj koki je ime ana, iz ploča je i studira molekularnu biologiju. Eto, toliko se sjecam. Nekaj smo se dogovarali za kset, ali jebo mamu, došao sam krivi dan, pa onda onaj pravi nisam došao uopce. Tuge i čemera. A bila je em zgodna, em zanimljiva. No, eto. Sve nekaj puno žena u mom životu a ja nikak zadovoljan jer nemrem nać jednu koja objedinjuje sva sranja koja bi meni bila super. Nije to dobro nikoliko. Nego, slušam jednog davno umrlog mladića. Umrl je od droge a snimio je kit tak prekrasnu muziku da to nije istina. Njegovo cijenjeno ime je Nick Drake a album koji slušam zove se Bryter Layter. To se događalo negdje u sedamdesetima i to. Nije se proslavio, nije skupio lovu, poginuo je s 25 zbog prekomjerne količine jeftine droge za one koji nisu još uspjeli. Ima i jedna stvar di se on zaljubi ko pavijan na spidu a onda ga koka pita da gle, super, ali koji su tvoji planovi za buducnost...tuzno jebeno. A album je nekaj najljepše kaj se da poslušat. Dobro, za one koji puše i melankoliju i te stvari.I sad nađem neki profil na iskrici koji ono možebitno odgovara opisu i eto mene kretena gnjavit. O jebote, kako ponekad volim svoju nemjerljivu glupost, totalno. A žena me ne jebe pol posto, ali nikako i nikoliko. Mora da to nije ona. :D :D A ako je, oh, kako se samo promjenila. Mislim, bijah pijan pa bi mi bila promjena da sam ju uspio vidjet trijezan, ali dobro. No, što se tice svih zih žena, kako bi rekao neko od starijih u mojoj familiji – besposlen pop i jariće krsti. Ili bi mi jednostavno rekli da sam kreten što je vjerojatnije. No, jebo to. Skinite si Nick Drake – One of these things first ;) Uljepšat će vam prijepodne :) |
29.09.2004., srijeda
....
|
Naspaval sam se, kaj i nije baš prenormalno. Grbodeva na celenki me sad svrbi što mi se isto tak dopada. I pes se nakenjao između moi i kalorifera što znači da mi nikaj sad ne grije jaja. Pes, otiđi. Otišao je. Vrlo dobro. Sad, ja zapravo nemam kaj za reć danas, ali svejedno njamke tu. Sve neki iskrica komadi, iskreno, nije to tak loše. Mislim, je to sociopatima nakrcana pizdarija, ali tu i tam nađeš nekog ko je ful ok, iako je vecinom komunikacija više nego kretenoidna. Da li je prevara prek neta prevara? Aha. Jebiga, ak ti nekaj jebeno fali u vezi, a ti to tražiš u cyber, ublaženoj varijanti, to je i dalje prevara. Volimo si mi objašnjavat sranja i to, ali to je i dalje prevara. Dakle, svi vi pičke koje me čitate, ili barem vecina, vara. Aha. ;) Nije to nikaj čudno, jebiga, dogodi se. Ali kad počnete to delat, priznajte si da nekaj ne valja. Baš pričam s jednom curom s kojom mi je komunikacije ono, totalno ugodna, ali totalno na nivou bok, kaj ima, kava, aha, normalne stvari. I njoj je bed jer nije rekla dečku da priča sa mnom. To ne treba bit bed jebote. Ali svi vi pizdurine koje dahčete prek fona, pišete oh, prostote s osobama suprotnog spola u nekakvom ćat kvadratiću, a posjedujete partnera, varate. Nije bitno kaj nije fizički. Dirate se, sami sebe da, po spolovilu vam, te osjećate ugodu. Pizde. :D Dobro, to sam se onak, blago obrecnuo na to, nije da me briga, puca mi kurac zapravo. Ja više nemam curu pa me libo. No, otkad nemam curu, nemam ni potrebu tak nekak brijat. Nije li to jebeno čudno? Nije bitno. Rog me svrbi. Oh, rogonja. Brijem da ću si skuhat hrenovke. Baš to ću napravit. A onda bum se vratil tu napisat ono kaj sam zapravo htio napisat. |
28.09.2004., utorak
Ko(nj)zmo juha
Moja prijateljica kupila je cosmo časopis za unaprijeđenje života mlade žene koja je vjerojatno debela i ružna ne bi li pročitala u istom kratak napis o internetski slavnom drito konju koji joj već jedno vrijeme krasi pomoćni ležaj s obzirom na to da nema ni za kiflu a kamoli za neki smještaj dostojan zvijezde takovog kalibra. E, sad. U tom se famoznom magazinu za ženu koja nema onako ravan trbuh poput one na naslovnici te će uništit pola, a nekima i cijele živote da takov dobije dobivaju darovi. Tamo se dobije uzorak kremice koja ti kaže da imaš bore, mlijeka koji skriva strije koje imaš i gela jer smrdiš. To sve prepuštam svojoj izboranoj, debeloj i smrdljivoj prijateljici. Da nije takva, ne bi kupila cosmo magazin da joj unaprijedi život. Članak o meni je samo izgovor. No, pustimo moju mlitavu, zaudarajuću, strijoznu prijateljicu da spava snom pravednice koji je zaslužila nanošenjem kreme na nosić te se posvetimo razlogu pisanja ovog teksta. Uz sve te fenomenalne darove koje smršave, proljepšaju i namirišu ženu, ne bi li bila poput one s prednje plastificirane strane, dobiva se još jedan, po meni bar u momentu raspakiravanja časopisa, prekrasan dar. No, taj moment nisam vidio. Zašto?Pa predmnijevam da je moja prijateljica odmah po kupovini istog zubima rastrgala plastične okove što dijele ženu od savršenstva, pritom ubijajuć nevine, no isto tako tužne i nesavršene žene koje su u više kilometara dugom redu čekale na božansku novinsku intervenciju mjeseca. Ispod plastičnih okova krili su se darovi. Odmah sam ga primjetio i u meni je nježno zaigrala ženska strana, te se osmjehnuh osmjehom vrlo iznenađenog, no ne i prestrašenog, možda čak jako jako zaintrigiranog jelena lopatara pred puškom nemilosrdnog ubojice prerušenog u jelenku lopatarku ženskog spola. Vidio sam juhu. Nježno sam rekao, kako to nekome ko u kozmu izađe biva nametnuto u momentu...vidi, juha. To sam rekao. Stajala je jedno vrijeme na ormaru. Veceras sam ju spazio, gladan. Nisam želio prijateljici uskratiti fantastičnu dijetalnu juhu pomoću koje vjerojatno ne samo da se neće udebljat, nego će smršavit 10 kilograma do jutra i imat lice lijepo poput onog holivudske glumice na koju većina muškog roda kaže «oh!». No, meni je moja prijateljica ok kakva je, kakva god bila, jer su me doma učili da je različito ono, ako već ne lijepo onda da bar ne moramo bacat kamenje. Pa sam odlučio pojest zlu juhu ne bi li ujutro bio mlad, lijep i prpošan, poput kakovog holivudskog glumca na kojeg većina žeskog roda kaže «uh!». Upute su bile jednostavne. Ubacite ono kaj je u vrecici u ful vrucu vodu. Zagrijao sam vodu dok nije bila ful vruca. Dok sam radio to, odlucih ubacit i malo fantasticne kulinarske improvizacije koju sa sobom donosimo na svijet kad se rodimo kao muškarci. Našao sam grašak. Hmmm. Uzeo sam jaje, ulje, sol i brašno. Bilo je vrijeme za noklece. Od spomenutih sastojaka napravio sam smjesu koju se nije dalo pomaknuti čelikom. To je bilo to, rekoh. Juha je već bila narihtana u vodi, te sam pronicljivo dodao grašak, znajuć da je to baš taj moment. Juha se krčkala na kojih 100 stupnjeva, to je naime temperatura krčkanja ne samo juhe, nego i ostalih stvari koje se krčkaju kad kuhamo. Jer kipi. Vrelište je sto stupnjeva – pomislio sam gledajuć u noklece koje sam se spremao ukuhati. Nikad prije nisam o tome razmišljao i hvala cosmu jer mi je dao priliku da na nov način spazim kaj se sve događa dok kuhamo nešto za jesto. Osjećao sam da mi moždane funkcije jednostavno bujaju, a gledajuć si u blijed odraz u prozoru mogao sam primjetiti kako mi se poboljšava ten od samog kuhanja čudotvorne hrane, iako je odraz kako sam već rekao, bio blijed. Ili mutan, svejedno. Znao sam da mutno i blijedo nisu isto, te sam nastavio razmišljat o tome. Ukuhao sam noklece u juhu. Odjednom primjetih da je smjesa prilično nepokretna te bijah prinuđen dodati još 2 deci vode, pravog bosiljka i šeflju soli. Do ovog momenta sam probao juhu već 20 puta te mi je osjet okusa bio u najmanju ruku podložan diskusiji. Kako ništa nisam osjećao na jeziku, dodao sam još soli, te istisnuo posljednji koncentrirani paradajz iz tube koncentriranog paradajza u proljepšavajuću, pomlađujuću i umirišljavajuću deliciju. Nakon kaj je sve prekipilo, izgledalo strašno te užasno, odlučih jesti. Mislim da sam mogao jest tekući stiropor tu negdje, jer okusnog osjeta nije bilo, a možda proljepšavajuće juhe nisu ovdje da bi imale okus, nego da bi proljepšale, pomladile, etc... Pojeo sam 2 tanjura i sad mi je blago zlo. Nema veze, ujutro ću se probudit mlađi, zgodniji, pametniji, znat ću bočno parkirat....ne znam kako to točno ide. Ali sad ću napisat recept. Vrlo je jednostavan. Ko(nj)zmo juha 1 vrećica cosmo juhe od paradajza feat. Bosiljak&Origano 1 žlica graška, nekoliko puta umočena u grašak pa metnuta u juhu, pa nova, pa još jedna... 1 šalica sotonsko tvrdih nokleca 1 izgubljeni osjet okusa sada upute za sotonske noklece Sotonski nokleci 1 jaje 1 šaka soli 1 put nekaj malo ulja 1 žlica brašna koja se meće tak dugo u ostalo dok smjesa ne bude sotonski tvrda 1 šalica od 2 deci puno volje ali proljepšava i popamećuje pa pogledajte samo post kako li je samo pametan... |
27.09.2004., ponedjeljak
brodo jutro
|
Dobro jutro velim, radni narode kojem ću se uskoro pridružit. Aha. Nego, ljudi se fakat ne znaju potpisivat, nemrem vjerovat. Koja je to spika? Napiši ante, napiši tvrdo drvo, napiši začuđeni čudnovati kljunaš koji se eto baš trenutno ne čudi ničem. Ono, ali se jebeno potpiši. Moram spomenut jedan blog koji sam prije pratio, onda ga dugo nije bilo pa sam ga jučer ispronašao te pročitao ono, čitavog. Blog JEBE MAJKU. Ne šalim se. MAD (pis-crt-karanje) Eto, to je taj blog. S guštom sam pročital čitav. I pogledal. Vidjeh nacrtano, pročitah napisano. Jebeno dobar blog. No, toliko o tome. Tražim si stan. Vrijeme je da se pomaknem, te time pokušam ne uništit prijateljstvo si. Ima to smisla, ima. Brijem da ću oprat kosu danas. Oh, to je posebna mrcina od zadatka preda mnom. I moram nać jebeni stan. Poskupili su stanovi, mater im jebem, ne kužim kak cu ja to zdržat, ali nekak budem valjda. Ne sjećam se koliko sam goriva potrošio. Jebote, nemam pojma ni di sam se sparkirao. Niš ne znam. Al dobro. Sam da nađem jebeni stan. Tam onda mogu kaj hoću. Već sam zaboravil kak je to dobro doć doma i ono, doma si. Ti, doma, kod sebe doma. I fakat dugo nisam radio. A ni svirao bome. Nije to loš plan, nimalo... e, da. Da napomenem, ako ko od vas dragih i manje dragih ljudi tu iznajmljuje stan, nek mi se javi na mail. Al fakat. |
26.09.2004., nedjelja
oh, objašnjenja...
|
Dakle, sad sam trijezan pa mogu obrazložit one neke stvari kaj sam pisao pijan. Ajmo pokrit gospona Ivaniša prvo. Zakaj sam napisal da je lud? Eh, pa među muzicarima tu vlada mišljenje da je kit iznimno težak i da se s njim ne da radit. No, jebeš predrasude i slicno. Isto tak se za mene sere okolo da sam neodgovoran, da ne dolazim na probe i slicno samo zato kaj sam to delal prije 6 godina. Ma marš u kurac s tim reko. Osim toga, sve je pitanje motiva. Ako te neko jebeno tlaci, normalno da ti se jebeno ne da. Pogotovo kad sviraš s ljudima koji svaki kurac hiperanaliziraju, seru i ne vjeruju onome kaj im govoriš. Ja vjerujem u komunikaciju. Ali kad ti veliš jedno a neko iz toga izvlaci sranja i sranja, štoviše, uvjerava te u to da si zapravo rekao nekaj drugo, jebo to. Što se gospona rippera tice, brijem da je u tom svom navodnom ludilu normalan kit. Mislim, definirajmo jebeno normalno. Nemreš. Fak, ovi kaj su šatro normalni si jebu mater na dnevnoj bazi, spletkar, zabijaju nožove u leđa i tak. Al su divni, krasni i «normalni». Nema tu nikaj normalno. Ima KOREKTNO. A jebeš korektno. Korektno je jebeno sumnjivo, barem meni. Korektnost je po meni nedostatak vizije, ljubavi, cega jebeno god zelis. Nedostatak jebenih jaja. Ja sam daleko od korektnog. Pijem puno, karam okolo, gad sam zapravo. Al sam jebeno iskren. Ne serem, ne lažem. I puca mi kurac za sve, to je istina. Jebote, baš sam ripperu reko dok smo razgovarali da mi puca kurac zapravo. I da, samo se želim bavit glazbom. U ovoj usranoj državi ti je pravo na ispunjenje onoga kaj najviše voliš (zapravo, ono kaj ces voljet) oduzeto jebenim rođenjem. Nemrem se bavit glazbom? Pa zakaj bi me onda jebalo ak me neka picka odjebe bezveze, ako ostanem bez vozačke pijan i kaj dobivam po pički okolo? Ne, ne jebe me. Ne jebe me kaj sam pijan naporan i glup i kaj se ne sjecam niceg dan poslije. Ljudi dragi, vama je možda jednostavno reć «eh, to je život» ali pička mu materina, to je samo zato kaj ne znate voljeti. Ja volim glazbu više od svega. I nije to sad pitanje talenta, niceg takvog. Radi se o tome da bi se svatko trebao moć bavit onime kaj voli i u cem je donekle dobar. Jer nismo se rodili da bi preživljavali. Rodili smo se da bi živjeli jebeno. Ne PREživjeli. A vecina ili nema ideju kaj bi radila sa sobom, pa su se utopili, ili su jednostavno odustali od onog kaj vole. A ja velim da to onda nije ni bila neka posebna ljubav. Nemreš sam tak odustat. Pa taman si jebo mater. I nije ovo kaj ja radim autodestrukcija, ne vidim to tak. Već sam sjeban i uništen činjenicom da mi je oduzeto ono kaj najviše volim, zakaj bi me sad IKAJ zabrinjavalo? To ne znači da i dalje nemam emocije. To ne znači da nisam ponekad jebeno lud dok sam sam sa svojim sjebanim mislima tu ispred monitora i pišem. Ne. Ali činjenica ostaje da ak nemrem svirat, nemrem ni ono, disat jebote. Onda mogu pit. Bilo je recimo razdoblje di nisam pio. Ni kap. I objektivno gledajuc mi je bilo puno sjebanije u životu. Ali imao sam bend s ljudima koje sam volio i radili smo pjesme koje smo voljeli. I nije bilo glupih svađa, pretencioznosti i tih divnih stvari. Sam smo svirali. A sad, sve nekak ode u kurac zapravo. Jebiga. Uglavnom, možda cu fakat svirat s pipsima. Volio bi to zapravo. Al dobro, otom potom i to... Ono kaj sam htio naglasit je da fakat nisam nikad dobio toliko odjeba ko jučer. Ne znam ne koji famozni način sam ja prkosio gravitaciji jučer, jer sam bio ne pijan nego ono, jebeni undead. Sad mi je neugodno kaj sam pisal sinoć, al ostavit cu to tu. Jebiga. Kaj da radim s tim. Bil sam pijan te lud. Nije me izbacila iz stana. Oh. Možda tek bude, eto došla je. Uf, sranja. Neugoda. Nego, ona mlada dama od jučer, barbara. E pa nazval sam ju danas. Bila je ono, u šoku kaj sam ju nazval. Nadam se da je jednako prelijepa i dok sam trijezan. :D :D Slušam siamese dream. Jebote kak je to najljepši album ono, ever. Jedini uz koji sam isplako oh, neku glomaznu rijeku. I tak...idem pričat s frendicom... To be continued... Za kraj samo citat jednog od mojih prijatelja – «Pun mi je kurac svega, sad hoću komada kaj puno šuti i puno voli» Mudrost... |
Mileni isuse...
|
Polomljen sam ko zadnja pička. Ali ono, fakat strgan, totalno uništen, sjeban, sve. Sinoć su me izbjegavali i krokodili, iguane jebote, žgabe svjetskog kalibra su se micale od moi, koliko sam bio spojeban. Brijem da bi se ono, roboti jebote micali od mene da im ne sjebem limenu kutiju u kojoj obitavaju superhik dahom. Strašno nešto. Eto, sad me cak izbjegavaju na icq. Kao da znaju da sam i dalje ubijen. Ali ne, ovaj put nemam majicu «I ja sam razminiraLA 10m2 hrvatske». To sam imao na kontrapunktu di su me žene tukle ako bi se usudio približit. S obzirom na nivo intkosiciranosti, samo sam se odbijao. Ko ga jebe. Jebote, išao sam po krumpirušu jučer i platila sam ju s 50 centi, da to je ono, pol eura i 75 lipa hrvatskih novaca. Nemrem vjerovat kaj sam ja toj ženi tam nadrobil. Ne samo to, nemrem se ni sjetit, pa nije tak bitno valjda. Bože isuse kako jučer nije bila dobra noć. Ma dobro serem, možda je i bila, ali je se ne sjećam jebeno. Opće. Idem nastavit spavat, ne znam za koji kurac sam se zbudil opće. |
...
|
I nije dudo ivaniš ripper lud. Jebeno nije. A, ne. Nije nitko lud. Nije luda ni osoba kojoj si REKAO da nista nečeš jesti taj dan, samo da probaš njen ručak. A ona ga jebeno baci u jebeni zahod dok si se ti vratio doma. Samo jebeno zato jer ga nisi jeo odmah. I sad sam se sjetio da je bacila i sranja koja samo ja jedem. To nitko ne jede. Ono odvratno prekuhano, fuj govedina i piletina. Ali ja to jebeno volim. Jebeno volim to. I ona to zna. Zato je i skuhala. ALI JE JEBENO BACILA DOK SAM JA DOŠAO. I nitko nije jebeno normalan. Nitko jebeno. NITKO. Osuđujemo? Usudimo se reć kaj ko radi, ko je kome kaj napravio? Ali nitko, NITKO nije jebeno normalan. Ja NE ŽELIM bit žrtva jebenog pms-a. Ja NE ŽELIM bit žrtva icijeg TRENUTNOG raspoloženja ako nemam beneficije od istog. NE ŽELIM: i ona me primila na stan. I nisam zahtjevan stanar, osim kaj sam dosta cesto ns netu, ali ok, rekla je da nije bed. NIJE BED MOJ KURAC. Ne bacas hranu jer si ljuta. Jebi se. Niko nije jebeno normalan. Jebite se svi. Mislim, ovo je pattern mojeg zivota. Mislis da su ok, ona jebeno polude. Dudo ivaniš ripper. Svi briju da je naporan i lud. Ja sam jebeno uvjeren u to. Totalno, pogotovo nakon večeras. Ali to je čovjek koji vjeruje u nekaj. Nije to čak on u kaj vjeruje. Vjeruje u nestabilnu, debilnu mentalno-emocionalnu sliku koja mu se pojavi u momentu. Ja to jebeno poštujem. Jer vjerujem da ju svako malo traži onak kak ja tražim osovinu, i kad ju nađe ne pušta. Ima oruđe. Ima vjeru. I jebeno je lud. S jebenim pokričem. Možda ću svirat s pipsima, ko zna. Težak je. No vjerujem lakši od svih koji doimaju se jednostavnima. Direktan je kit. Nema tu puno preispitivanja. Valja. A ONA baci jebenu juhu. Baci jebenu rižu. Baci jebeno meso. Baci jebeno povrće. Samo baci. Nema razloga, nema putovanja u tom bacanju, to je stihija, to je pms, to je glupost. I najmudrija žena nema veze s ičim. I izbacit će me iz stana sutra kad pročita, ziher. Taština je bolest. Ja nisam tašt, boli me jebeni kurac. Bila je ful dobra prema meni, ali fakat. Svala čast. Ali ne bacaš iz hira. Radi to glupljem kriplu iste dezignacije, predmnijevam, nay, VJERUJEM da postoje isti. Boli me kurac. Nisak do večeras nisam dobio toliko odjeba. Niti poziva na ples. Niti brojeva telefona nepoznatih djevojaka. Prekrasne. Ali od svih, izdvojio bih barbaru iz pule- prekrasna. Lijepa. Djeluje zanimljivo. Šarmantna. Pobogu. Pusa, barbara :*. Ali ne bacaš hr blog hranu. Ne radiš to. I ovaj blog nije trebao bit o tome, nego kaj sam radil vali. Ali ovo je šok. Ali ŠOK. Nisam to ocekivao. Ovo je dokaz da je žena ipak žena. I to je jednostavno tak. O to mi bivša nije napravila u 3.5 godine. Jebena carica. A bio sam pijan i šatro nipodaštavao. I sad znam zakaj ju volim. Prekrasna je. I NE SERE BEZVEZE. I jedva cekam novi materijal pipsa. Jer vi možete srat da ne valja, ali meni je recimo zadnja ploca mrak. I nek bude lud kit. To cemo se bolje kuzit.... |
25.09.2004., subota
jebo mater!!
|
Eh da, jope sam janpi. Nema veze. E, nisam karao večeras. Mislim, sveg je bilo osim penetracionog momenta, ali nema veze. Jebote, kak mene neke stvari vesele kod ženske psihe, ali dobro. Jednostavno do jaja. Bilo je jebeno dobro jednostavno. Veselo. Nego, sad cu ja nekaj zapisat. Puca mi kurac, ali puca mi kurac jednostavno kaj ce to uzrokovat, jer pisem za sebe. Znam da cete citat, ali ja ne znam pisat samo za sebe. Ovaj blog je jedino mjesto di ja neke stvari pišem i sad cu zapisat i ovo. Napisat cu kaj je zapravo bilo jučer. Jučer sam s petrom izašao van. Bilo je mrak jebote, nismo išli skupa lokat ne sjecam se otkad. Jebeš to u vezi. Jednostavno propadne valjda. Ali se super zajebavamo. Danas sam ju recimo vozio da to nekaj šljaka, kajaznam. Jebote, prelijepa je. Fakat je. Ono, zrači. Ne zajebavam se, totalno volim tu pičku. Ono, pogledam ju i otvaraju se svemirska vrata i to. Al nekaj fali. Pa smo valjda zato prekinuli. No, nema veze. Kaj je bilo jučer. Sad ću ja vama svima reć, a posebno sebi ću ja to reć, ja. :D Izašao sam s petrom van. Fakat smo se zajebavali, bilo je mrak i do jaja i sve. Do jednog momenta je to bilo mrak, moram naglasit. Sad ću ja to ispričat onak kak ja to vidim i to ono, necenzurirano i to. Došao sam na trg s 3 pive u guzici kasnivši 20 minuta. Rekao sam petri da sam svirao gitaru pa kasnim kaj i jesam, pa se smijala i rekla da sam debil. Popio sam još jedno dvije pive na njen račun tam, u melinu. Voli ona mene, ne bi placala inace. I sad, tu se dogodilo nekaj kaj nisam u jebenom svemiru ikad mislio da se moze dogodit. Pojavila se ona THE fatalna iz stranih država. Al ono jebote, protrnuo sam, jebeno se ne zajebavam. Treso sam se ko crijep iz europe usred tornada. Nije naviko jebote. I kurtoazno ja upoznam njih dvije. Mrak mi je bilo kaj je petra pri upoznavanju smijuć se pitala ovu «a kaj nisi ti u stranim državama?» :D Jebena pička. Nego, tu sam ja ošo u kurac. Ova je nakon 15 minuta gledanja, pičkaranja i neugode ošla na trg po frendicu. Napominjem da je bila sa sestričnom. Upoznasmo se. Mislim, jebeš laži. Jebeš. Jedino kaj sam joj uspio doviknut kak je odlazila je da ću ju nazvat kad se propisno uzjebem alkoholom, jer situacija nije dozvoljavala stanje koje nije suprotno od default agregatnog koje posjedujemo kad se zbudimo a da nismo toksine koristili. Nije rekla nemoj. Ni blizu, štoviše.I tak, nakon tog šoka i za petru i por moi, pojavili su se neki njeni frendovi od kojih se s jednim poševila. Napominjem da mi je zapravo pucao kurac, osim činjenice da sam stvarno vjerovao u njen ukus. Izvlačila se svemirskim pijanstvom u datom momentu. Popušio sam. Al dobro. Nakon kaj sam drmnuo još koji polulitreni apaurin, odlučih se na brzoglasni poziv. Halo, rekla je. Reko, jebo mater, di si? U melinu. Aha dakle. Ajmo me sjebat do kraja. Dođoh do nje i reko jebote koka, 5 minuta. Veli ona može. E sad, kurac je to bilo 5 minuta. Meni je interesantno kak je ona valjda svima oko sebe, onima koji su valjda bitni za nastavak života tipa mama, dečko i to uspjela reć kak ja serem valjda, stalker sam il neki jebeni kurac. Reko za koji kurac si došla u melin? Znaš ali ZNAŠ da tu idem van, spika je da sam ti kao uzjebo život i da ga ti kao moraš popravit, da fakat to jebeno želiš, ne bi tu došla, ali jebeno NE BI. Kao, o jebenom životu se radi, ne? Veli ona kak je razmišljala o tome kak postoji šansa, da, ali kak je ovo ipak njen grad i kak nemre izbjegavat mjesta na koja ide, osim toga da je samo sa sestričnom došla pogledat dal joj je dečko tam. Zato su se vjerojatno i jebeno vratile, kad su skužile da sestričnin jebeni dečko nije jebeno tam. Mora da je to. Ne znam kaj bi drugo bilo. Nego, sjeli se mi na štenge i pričamo. Reko jebote, kak se ono sve odvilo, nisam te mogao ni pogledat, poljubit, nikaj, jebote, jebote. Rekao sam joj još onda kad smo bili tam s petrom da mi fali i da bi ju poljubio, eh. I rekla je da, je, i ti meni fališ i ja bi tebe poljubila. Ta sva sranja. I sad, mi sjedimo na jebenim štengama i reko dobro koji ti je jebeni kurac? Kaj jebeno osjecas prema meni? Ono, nije mi jebeno jasno nikaj. I nikaj. Veli da osjeca ono isto kaj ja osjecam prema njoj. A ono, ja se osjecam onak kak nikad jebeno nisam. Al fakat. Može meni neka pička bit zgodna, može me sjebat nakon duge veze, ali NIKAD mi niko nije ovak nekaj napravil. I kao totalno je zaljubljena u mene, luda, štali. Reko, oh jebote, divota. Reko, onda ne voliš ovog kita. Al ne, ona ga voli. Mora da je jednostavno normalno bit s jednim, voljet ga, ali bit zaljubljena u drugog i varat dečka s njim na sve moguće načine. To je normalno u IMBECILOLENDU. I ono, tu smo nekaj pricali, ne sjecam se, vec sam bio jebeno pijan. Uglavnom, našli smo njenu sestricnu i njih dvije kao idu doma. Reko ok. Ali avaj! Petra veli kak ide il u papilon, il doma. Ja popizdio reko koka, dogovorili smo se da idemo u purgeraj. Al njoj se nije dalo, pa je otišla doma. Reko dobro. I nazovem ovu koja je bila na trgu i reko, ajmo jebeno pricat picka mu materina. Mislim, mi smo se ljubili citavo vrijeme, ona je ponekad onak dobila napadaj savjesti pa joj je bio bed, pa ovo pa ono. Al jebote. Da te jebo posred jebene pičke. To se NE RADI nekom. Ni dečku ni meni. I sad, pokačili smo se u momentu kad sam joj reko da sam jedan od njenih mailova pokazao dvjema prijateljicama koje su neovisno jedna o drugoj donijele isti sud. Da ne voli nikog. Ni mene, ni dečka, ni sebe, ali da ima jebeni ego veličine usranog svemira. Tak jasno. Al neeeee, ona tu pati jebeno. Ona pati, ko jebe ostale. I sad, secemo se od trga prema njoj doma i pricamo. I meni nis jasno. Mislim, pomirio sam se s cinjenicom da se nikad vise necemo cut. Da se necemo vise vidjet. I velim joj to. A veli ona, koja je jebeno tvrdila da se NECE vracat u zagreb nikad da je ovo njen grad. Veli da se nemremo izbjec. Isto tako je rekla da je ocito da nemremo bit samo frendovi jer je prejasno kak reagiramo jedan na drugoga. I sad reko, ok. Ali kaj jebeno s tim? A veli ona «NE ZNAM». Marš u kurac s ne znam!!! Dečku tvrdi da ga bezuvjetno voli i da s njim gradi jebenu budučnost, a meni prodaje da nikaj ne zna jer zna kak ce reagirat kad me vidi. Ma mislim, ajd u jebeni kurac s tim jebenim sranjem da ajd u kurac. U jebeni trokurac prekrasni. I sad, secemo mi prema njoj doma, malo se svađamo, malo se ljubimo i ona u jednom momentu veli da odem. Reko kaj? Veli da joj je teško hodat uz mene i da je zato prestala ić na net, da ne cita blog, da ne cita nikaj. Ja sam jebeno OBECAO da joj se necu nikad vise javljat. I jebeno sam se držao toga a ona je IPAK dosla u melin iako je znala da postoji brutalna šansa da cu bit tam. ZNALA JE JEBENO. Ali ono, nema veze. I nakon kaj je otišla iz melina, VRATILA SE: Ali ne, njen rezon je da sam ja kriv jer sam ju pozvao da 5 minuta porazgovaramo na kaj je pristala a ni njena najbolja frendica nije nikaj rekla, a bome ni sestricna, koja nis nije rekla ni kad smo se našli na trgu osim «nema veze, mi smo ti sve zle, ajd odite, sretno». Ajd u kurac. I tak hodasmo, ja sam bil jebeno razvaljen od cuge, ona tvrdi da je bila pijana isto, kajaznam, nemam pojma. Do jebene knežije sam hodao od melina. Dobro, pratio sam ju doma. Tam smo se opet svađali, pa smo se nekaj ljubili, pa ovo pa ono, pa je ona teatralno odlazila, pa sam ja teatralno šutio, pa smo bili teatralni uglavnom. Brijem ja malo više jer sam ipak bio pijaniji. I reko jebote, znam da odlaziš s dečkom i ok, pomirio sam se s tim, ali za koji kurac si jebeno morala doć? Mislim, ako je nekom toliko stalo do jebene «buducnosti» i ako fakat nekog voli NECE napravit ovakav «gaf». Ma kakav jebeni gaf? Jasno je ko jebeni dan. Nema gafa. Ima jebeno toga da nekome puca kurac kaj kome radi a to NISAM JA. Ali dobro. Oko 4 brijem smo se rastali tam. Ono, otišla je, nismo se poljubili na kraju, nema veze. Mislim, jebi se. Jebi se jebeno. Petra je nju prokomentirala i rekla kak joj je zgodna. Ova je nekaj srala. Uzima si za pravo bit ljubomorna i kad sjebe. Ali da joj neko ovo veli, nijekala bi. Rekla da je kompleksnije. Ma je moj kurac. Lažeš jebeno, il jebeno govoriš istinu. A ona laže. I rekla mi je da ne napišem ovo jer njen decko to cita, iako ona ne. E pa sori stari, super si kit, ubili smo se onu vecer, rekao sam da jebeno postujem odluku, ali ONA JEBENO NE POSTUJE NIS. Ni nikoga. I da, jesam ju pozvao sa strane na 5 minuta ali jebemu mater, svako ali SVAKO bi to napravio. Pa nisam jebeni beton, osjećam jebeno. Pokušavam jebeno bit iskren, ali jedino kaj dobivam za uzvrat je jebena kontradikcija koju ne mogu razumjet koliko god se trudio. A trudim se. I ono, jebi se stara. Ja ti sjebavam život? Ma ti znaš jebeni kurac o životu, o osjecajima, o vrijednostima, o bilo jebenom cemu. Jer ne znas bit iskrena. Jebeš sve, ali ovo nisu male laži. Nikome. Ako meni lažeš da si zaljubljena u mene, da me voliš i to, pitam te zakaj? Ako lažeš njemu, pitam te zakaj? Pitam te zapravo kome lažeš i zakaj jebeno lažeš. Ali ti neces odgovorit. Zabolit ce te glava. Zabolit ce te trbuh. Jer ne znas osjecat. Ma nek sve ide u kurac, sjeban sam. Bar sam jebeno napisao kaj je bilo i boli me kurac. Istina je ono kaj je, i nikaj je nemre zbrisat, nikaj. Nema te jebene laži, osmjeha, pizdarije. A kaj je najgore, to je jedina koka pred kojom sam nemocan, sjeban, nikakav. Znali smo onak sjedit negdje, ljubit se, kajaznam i ona bi odjednom samo gledala u mene. Reko kaj je. Veli, nis, gledam. Nesiguran si jelda? Ma mars u picku materinu. Ali da, nikad nisam bio nesigurniji u zivotu. Ma odi u kurac s tim sranjima. Nije tesko bit nesiguran kad znas da zivis jebenu laž. Jednom sam joj al fakat zabunom poslao sms namjenjen frendici, a u istom se radilo o njoj. I poslije ona meni veli da je ona to znala namjerno radit. Ono, namjerno jebeno. Da natjera osobu da joj se javi. I da, bila je slucajno u melinu. Ma u pizdu materinu koka.... Bas je mene nasla da budem jebena igracka. A njen decko jos veca. Ja sam samo ona plišana, bedasta. On je jebena marioneta, lutak kojim upravlja pomocu jebenih konaca. S visine. I onda se osmjehne, poljubi, zagrli i sve nestane. A kako se svaki pravi glumac uzivi u ulogu, tako vjerujem radi i ona. I jebi se jos jednom. I picka mu materina, kak tebi nije jasno da se igras s ljudima? Ali nije. Veli ona, ne igram se. Ali ako bi gledali ovo poput filma, ne vidimo kaos misli. Samo radnje. I pokusamo razumjet. No na kraju se sve svodi samo na to tko je u filmu dobar a tko loš. A to nam pokazuju radnje. Ne tijek misli. A ona ako je dobra, reži mi jebeno lijevo jaje, manje je. I da ne ispadne da sam najveci moguci bolesnik, danas me neko na googlu nasao pomocu slijedeceg upita: «mladi decko i starija žena i baba» just like that.... |
24.09.2004., petak
....
|
Ma ono. Odvozih si bivšu dragu na neki kurac di radi jer joj je riko brisač i tak. Zgledala je ko 15 aviona jebote. Moje pičke uvijek zgledaju ko avioni, oh. E, al totalni zajeb, baš smo sinoc nekaj trabunjali kak se volimo. I to je tak, samo kaj nam se ne kara međusobno baš. No, dobro dođe ko zagrljaj il tak nekaj dok si sam i sjeban. Ono, toplina i te stvari. Polako mi se kara opet. Al opet nepoznate ženetine. Oh, bože. Nego, imam takve jebene kolobare da nije istina. Ali fakat nije istina. A da odem spavat malo? Idem probat spavat malo. |
....
|
A nikaj. Idem s bivšim komadom van možda danas. Ma kurac, ne idem. Možda. Ko zna. Ak niš drugo, jebeno smo se dobro zajebavali do sporne točke u vremenu i prostoru. Ranije toga dana dogodilo mi se nešto nevjerojatno. Od jučer, ja sam službeno obrazovan srednjom školom. Da, upravo tako. Sto i četiri godine nakon završavanja iste, upisao sam teško stečeno obrazovanje u radnu knjižicu. Slava mi. Nego, stojim ja tamo ispred opštine i vidim curetak. Zgodna, slatka, sve ono....i smješka mi se «znamo se» smješkom. Ja kreten dođem do nje i pitam ju e, a otkud se mi znamo? Isuse bože. Koka je sam rekla moram ić, taman joj je došao tramvaj i ja ponavljam da ono, ne ide i da mi objasni, da se fakat ne sjećam. Pizdarija. Jer sam se sjetio jedno 10 minuta kasnije. To je curetak s kojim sam brijal, nekaj smo se skoro i poševili a znal sam da joj se sviđam ono, prilicno. Dakle, brijasmo PAR puta, sve nekaj ovo ono i ja se jebeno NE SJETIM ko je. Dobro, kosa joj je narasla. Promjenila je boju. Ali u pičku materinu. Moram ju nać i reć nekaj. Ali kaj? «Oprosti kaj te nisam prepoznao, bio sam TRIJEZAN»... Ja sam glomazan kreten. Baš jebeno odvratno. Al ono, nisam spaval danima, pa ovo, pa ono, ima masu razloga, izgovora, votevr. No, sjetio sam se nakon 10 minuta, samo toliko mi je trebalo. Kreten. A što se tice nemilog eventa jučer, isuse premili bože. Nek ide u kurac sve. Krasan. Jebeš to. Al možda ću opet svirat nekaj. Možda. Bog zna. E, pička mu materina, kak mi je sve počelo zgledat dobro do jučer navečer. Neam pojma nikaj više. Kad nađem trafo od vanjskog diska na kojem su mi samplovi, dobit čete novijeh pjesama, oh da. Sad imam jebenog materijala za jebeno popizdit. |
ajd u kurac
|
Ne želim lagat. Samo ne želim reć istinu. Mislim da je to vrlo razumljiv princip. Ma ono jebemu, shvatih da obozavam bivsu si djevojku. Ali jebemu mater, bijasmo zajedno vani. A onda. Idi u kurac. Idi u kurac. Idi u kurac.... xinfinite.... I da, pijan sam ko deva. Dvogrba. |
23.09.2004., četvrtak
....
|
She nursed him there, ooh, over a night. I wasn't so sure she wanted him to stay. What to say? What to say? But soon she was down. Soon he was low. At a quarter past. A holy no. She had to turn around. When she couldn't hold, oh, she folded. A dissident is here. Escape is never the safest path. Oh, a dissidence. A dissident is here. And to this day she's glided on. Always home but so far away. Like a word misplaced. Nothing said, what a waste. But when she had contact with the conflict. There was meaning but she sold him to the state. She had to turn around. When she couldn't hold she folded. A dissident is here. Escape is never the safest path. Oh, a dissidence. A dissident is here. Oh. Oh... Oh... She gave him away when she couldn't hold. No, she folded. A dissident is here. Escape is never the safest path. Oh, a dissident, a dissident is here. Oh, couldn't hold on. She couldn't hold. No, she folded. A dissident is here. Escape is never the safest place. Oh, A dissident is here. kak je to dobra stvar ;) |
Zapis
|
Dragi blože. Danas oko pol 5 ujutro mislio sam da sam propao, da bi se nešto kasnije od sat vremena poslije istaknutog uvjerio da ipak nisam. Naime, nakon što gledasmo više no odličan film, odlučismo se ingejđat u seksualnu situaciju penetracijom. Samo to je bio pokazivač da sam propao, bar tada tako mišljah. Penetrirah bez osjecaja i bez onoga štono bi se nazvalo predigra. Vrlo uskoro je bilo jasno da takov koitus nije održiv jer je u njemu bilo manje osjecaja nego u pepeljari u koju trenutno tepem, te na kojoj držim cigaretu koju pušim. Počesmo pričat. Zabrinuto, dakako. Da li je moja prevelika brojka uzrok tomu zlu? Da li činjenica da smo prijatelji? Mnoge zle te crne misli išle su mi kroz glavu. Bivša. Pa pizdarije. Rekoh, propao sam. Popušismo još jednu te krenusmo na počinak. «Legni se tu» - rekla je. Rekoh dobro, iako to smatrah provokacijom poradio oštećenog mi očvrstja te ponosa. Kako da ležim pored žene koju sam maločas neuspješno pokušao zadovoljit? Ili još gore, nisam uopće pokušao. Morila me ta misao kako sam lijegao pored nje te prihvaćao zagrljaj lake noći. No, primila me za ukrudbenik nakon što istaknuh da isti nije potpuno propao. Da se uvjeri, predmnijevam. Oralnim putem me uvjerila da sam još mlad. Da skratim, onda smo se poševili i bilo je fakat dobro. Kuiš? Nisam jebeno propao. Nisam propao nikako. Oh sreće, oh zadovoljstva, oh obostranog štoviše. No, i dalje me mori pitanje kaj me toliko sjebalo da jednostavno nemrem nikaj, ono, koji mi je kurac. Nije da nemrem. Ali da se moram dovest u kontemplativnu fazu poradi seksualnih situacija? Pobogu! Isukrsta mu! Moram počet radit, to je valjda to. I prilazit ženama u tramvaju, na placu, u sendvičarnama i inim mjestima, što do sad nisam radio. «Ne više karat pijan» - rekoh si. Ne! Radije priđi nepoznatoj djevojci što prpošno poriluk nosi kući, majci da pripremi za obrok. Radije djevojci koja silazi niz pokretne stepenice kakovog šoping centra u potrazi za savršenom cipelom priđi. Čini to trijezan. Sjeti se kako je izgledala kada te odbije. Sjeti se tog lica koje s gnušanjem govori da odbiješ. Ali čini to trijezan. I očvrstje nikada neće postati mehko...stje..nešto. I činiti radnje bez emocije. A to je bitno. Sad ću o tome pokušat napisat pjesmicu. Švršismo oboje Genitalije mi stoje Neću biti žrtva suda Jer pokazah muda Pokazah i kitu Što u mraku sja S ponosom ću reći Da dobar bijah ja Hm, nije to baš pjesmica o onom, al nema veze. Sad ću probat drugu napisat. Budi trijezan kada karaš Iako se onda više umaraš Jer onda se i sjećaš Da karo si u prkno Nije zgoreg dan dva poslije Ak na scenu si i drkno Il tak nekaj.... :D :D Za kraj ću samo citirat svoju prijateljicu – «Ne nasmijavaj me dok pušim» |
....
|
Radim si novu kavu. Zašto radim novu kavu? Zato kaj mi je pes popio ovu kavu kaj sam imal do malo prije. Mislim, jebemu mater. Kvarim čak i psima ponašanje. Za koji tjedan mogu očekivat prije malenog psića, dragog i nevinog s litrom žestice i jointom u čvaljama. Mileni isukrst. Nego, odličan je taj moj laptom, stvarno svjecki. Eto, na drugom monitoru frendica se film gledat sprema, a ja brijem tu po netu. Samo kaj sam moral smanjit defaultnu rezu na lcd-u pa je sad malo grdo. Nema veze, veselje je. Nabavil sam novu gumu te popravil felgu danas. Mislim da je to prejeben uspjeh, koliko god se nekima može cinit kao nebitno. Nije. Imam prave gume te felžane stvari. Oh. Dakle, film se vrti, lap još nije krepao, iako ne računam na to da ne bude, jer mi je vent i dalje spojeban i tak. Eto, još jedna knjiga uspješno je dodana pod lap i sad valjda neće riknut poput psa koji rikne. Niš, možda se još zbudim tijekom noćce mi, sad mi se ne da više pisat. Oh! Morat ću se osvrnut na knjigu iz matematike za 6. razred osnovne škole. Jebo bi im mater. I tak, neke stvari.... |
22.09.2004., srijeda
....
|
I jope nemrem spavat. Već mi je dosta toga se dižem nakon 2 sata nečeg kaj se ni u najbrutalnijem sf-u ne bi moglo nazvat snom i sjedam za comp. Predugo traje to kretenoidno razdoblje. Je, smiren sam donekle. Ne slušam urlanja, ne slušam prijetnje i sranja, ali nekaj me očigledno jebe. Znam da se moram dić u pol 9, umrla je mamina sestrična. Žena koja je direktno odgovorna za to kaj sam ja mogao nastavit radit mjuzu na kompjuteru. Naime, ona mi je posudila novac za isti, koji sam ja onda prodao narkomanu ne vidjevši ni pare od njega. I tak, umrla je. Znal sam ju samo po glasu. Vjerojatno je umro i ovaj đanki koji mi je maznuo comp. Jebeš to. Ali hvala joj. On nek trune u narko paklu užasa i apstinencije. Skužio sam zakaj žene kasne. Ne karaju se s drugima. Ne ližu im prljava jaja, ne. KUHAJU IM. Ultimativna prevara. Čekidaut. Frendica je kitu kasnila na dejt čuku vremena, alo, čuku vremena jer je MENI kuhala ručak. Dobro, nama, al jebeš sad cjepidlačenje. No, idući put kad vam pička zakasni na dejt, pitajte ju. Jebeno ju pitajte. Potražite ostatke filane paprike na majici i hlačama. Pogledajte dal joj mrkva prljubničkog ručka krasi jaknu. «Koliko si mu mlijeka metnula u pire....priznaj droljo!» «Ma joj...znaš da....» «Više od dva deci, JELDA KURVO!» I tak... Nego, nemam telku pa ne gledam ovaj big brother. No, svi kažu da su u spomenutoj kući imbecili. Neam pojma, ne gledam. Al bi im se najebo majke ziher, te ispao u roku pol vure. No, ne bi zapalio jebenu kuću. Nit pricao o mrljama. Nit «priznavao» da mi komad mora bit zgodan. Kaj, mislim, veliš da nije poželjno da je neki fakin krokodil i to je to. Ma jebeš i to. Zavist je jeben neprijatelj. Leb ima antu tomića, ja imam televizijsku emisiju, svatko ima neki kurac. Srećom, nemam televizor, leb ima para za kupit si novine. Al ono, koji kretenizam uć u prva 24 i onda spušit. Da su me bar odjebali ranije, oh sudbo kleta. U krajnjoj liniji, meni je žal kaj nemrem svoje misli podjelit s nacijom, jebeš pare. Želim da mi se nekaj super dogodi u životu. Zadnjih godinu dana su mi fakat kurac od zlog krokodila. Dajte mi instrumenata, dajte mi kuću, dajte mi da fakin sviram, argh. i pošaljite zlu munju onoj tam u stranim državama u anoreksičnu guzicu. |
....
|
Skuzil sam da kad imam previse tema za pokrit, ne znam o cem bi pisao zapravo. Danas mogu pokrit svemir tema, al mi se ne da. Nikaj mi se ne da. Trebal bi počet radit uskoro. Oh, glomazna promjena u svemiru mi. Ne da mi se karat okolo više, tvrdim mjesecima a i dalje to radim. Zakaj? Nemam pojma, pretpostavljam da mi je bez obzira na sve avanture jednostavno jebeno dosadno i da se uvaljujuć u kretenske situacije kompenziram nedostatak onog kaj bi fakat htio. Oh, reče ona popiknuvši se na moje gaće. I uh, skoro mi lomeć gitaru sjedenjem na istu koja je iz nekog razloga bila pod poplunom. Okrivio sam psa, kad nemamo batlera. Sve se nekaj nalazim s nekim kokama okolo, a bezveze. Totalno mi se ne da. Veli draga mi frendica da kak si nisam u kurcu već sa svim tim karanjima i to. Ma jebeno jesam, al neam pojma kaj drugo delat. Ne, ne mislim da ću dobit ljubav il neki kurac ako joj ga priteram, ali bože, krati vrijeme a i ono, karaš. Budimo realni. I ovo kak su sve ove koke mrak. Ma da mrak. Jesu simpa tu i tam, neke su i zgodne i to. Pokušavam se izvuć iz sranja pobogu. Nije da sam ostao neoštećen nakon zle žene iz drugih država. I dalje se probudim s njom u mislima. I dalje imam jebene slike u glavi. Clean se distorzijom izbija. Kajaznam. Činjenica je da je ta ista koka meni brijala da kak nemre ona sam tak promjenit ljude u životu, okrenut se i otić dalje. No, isto tak je rekla da nikad ne bi prevarila dečka. Pa ga je varala kontinuirano. A onda se okrenula i otišla. Jebeš ljude od glomaznih izjava, ako nema bar nekakvog pokrica. Ona nije imala. Ali svejedno sam spušio. Jebiga. Kak frendica veli, loše sam se zaljubil. Ko bi reko da postoji tak nekaj. Ne nesretno. Loše. Mora da je to to. I sva ova ekipa po iskrici. Bože isuse. Ne želim na kraju random karat pičke samo zato kaj mi se digo. Khm. To radim samo pijan i vani. A i to bi fakat trebao prestat. Eto, jednog prekrasnog dana cu doc sim i ono, čitat kak sam se putem javnog medija pokušao uvjerit kak mi život ne valja. Pobogu. Dobro, ne da mi se pisat. Rezimirajmo. Trebam počet radit. Dao bog. I dalje mi fali ona. Koliko god ja ne želio da to bude tako. Onda ju pošaljem u kurac. Onda to mogu napravit i javno. Ovak. Odi u krasan trokurac kokica. I da, svira mi se. Nikaj novo zapravo. Al kaj je? Pobogu! |
20.09.2004., ponedjeljak
Evil Dead 4 - Are we of dorkness?
|
Nego, ja kao više ne pijem. Vođen tom idejom, jučer oko 6 popodne sam otišao do šarmantne mlade dame koju upoznah na iskrici, na kavu. Cak sam ponio kavu. Nego, zajeb je u tome kaj su ona i frend pili bambus. Nemreš provocirat tak s bambusom jebote. Pil sam kavu punih 12 minuta prije nego kaj sam popizdil i natočil si bambus. Jebena zla smrt. Ono, reko, ok su ljudi, nece mi nis bit ak se nalijem malo, iako sam se lomio. Još jedna odluka bačena u vjetar. No, ionak ne vjerujem u odluke, pa ko ga jebe. Ošli mi na roštilj forumaša s nekakvom litricom, a tam ekipa igra star wars monopoli. Jebome pas, nisam mogao vjerovat. Ono, piju se sokići i igra se jebeni monopoly. Tam di sam ja odrastao, na roštilju se eventualno karta bela i to onda kad niko više nemre napravit nikaj osim možebitnog držanja karata. Dakle, nerd roštilj i mi koji smo mislili da cemo naletit na alkoholne orgije smrti i zla. No, oni su se koliko mi se činilo, dobro zabavljali. Nakon kaj smo im pojeli hranu koja je ostala te popili vino, posudih od uvaženog forumaša tri banke, te krenusmo u nove alkoholne pobjede. Ostalo je tam i neke dildo kole, te ponijesmo istu sa sobom. Sav sam zakurac ono, ne da mi se nikaj ni pisat. Mrzim to. Probat cu skratit. Jebeš sve. Došli smo do nje, onda smo prek iskrice išli najebavat ekipu da dođe na fantastičan seks te da ponese pljuge, vino i kolu. Na kraju je došao neki kit i to jebote sa 2 kutije kurtona, štekom pljuga, vinom i kolom. S obzirom da smo nas dvojica bili tam, nije mu trebalo dugo da se pokupi. Akcija no.1 uspješno je provedena. Kit je ostavil i 5 banki pa smo imali za novo vino. Otišli smo po još par litara blagotvorne tekucine, te se nastavili ubijat u istoj. Ono kaj je interesantno je da nit jedno od to dvoje nije bas normalno, kaj je meni bilo do jaja. Koka je inace ono, meni strasno dobra. No, oni imaju neki cudni odnos i te stvari, jebeš mi sve. Nisu skupa al sve delaju skupa, ovo ono i on je jebeno ljubomoran, no super je kit pa kaj onda. Nego, niš od toga nije mene spriječilo da ju tam nekaj ljubim i ta sranja. Bijah dovoljno pristojan pa to nisam radio u njegovom prisustvu. E, da. Zaboravil sam napomenut da su imali i nekog đankija iz osijeka doma jer ga je ona upoznala u vlaku, nije imal kam pa si ga je uzela doma dok se ne snađe. A onda ga je on prije 2 dana našao s bazukom u ručici pa su ga odlučili hitit van. Sad ću objasnit i zakaj imam rog veličine zvijezde smrti na glavi. Negdje oko 5 sam se legnuo spavat ali avaj. Kurac, kit je nekaj popizdil, počeli su se šorat i porazbijali pola onog kaj se razbilo do kraja sranja u kuhinji. Onda sam ja stal između njih i nekaj njemu počel srat pa me nokautirao lobanjom o lobanju na kaj sam bil onemogućen za daljnje akcije jedno 20 minuta. Onda sam se opet ustal, pa mu je ona razjebala bradu šalicom, pa se sjeo, pa sam ga nekaj šamaral po vlastitoj mu želji i tak. Onda je razbio ruku tukuć đankija iz osijeka koji nije niš skrivil. Jebote ptsp. Tablete za smirenje i vino. Jebena kombinacija. Uglavnom, ošli smo spavat. Popodne sam se digao, pili smo kavu do jedno dvajsdva sata te odoh. Mislim, jebo. ne da mi se bit nekaj interesantan opisujuć kaj je bilo, glava me boli, imam jebeni rog na istoj i još sam sjeban od cuge. Al bar nisam razbio auto ni nikaj. A kokica mi je i dalje jebeno dobra. Mislim, jebote. Ako ne živi izvan hr i nekaj, onda da bar ima ljubomornog prijatelja koji mi može razbit pičku ak probam nekaj. Al ok je kit, valjda ne bi. :D Iako već je. I danas sam glup ko kurac, nezanimljiv, sjeban. Al imao sam još jednu avanturu. Nikaj jebeno novo. Osim kita koji je htio karat te nam je isfinancirao svemir. I tak...opce nije loše. Ni najmanje. Baš me interesira u kakva sranja ce se uvalit u ovom slučaju. Jer mi je jebeno dobra. Oh. Možda me odjebe pa bu sve ok. :D A možda joj se dopadnem pa me kit ubije nogom. A možda su u jebenom bunaru. |
19.09.2004., nedjelja
Krasna večer
|
Večeras bijah vani i bilo je jebeno dobro. Oh da, konačno fakin. Kao prvo, prestao sam pit. Al ono, skroz. Svi sajmovi za uzorite seoske žene, stoku i sirne proizvode proci će bez intoksiciranog drita. Zašto, neki će se zapitat. E, pa zato kaj mi je pun kurac da se uvijek napijem, sjebem nekaj i pokaram neku koku negdje. Fakat mi se to više ne da, ali kurca ne da. Nego, kaj je bilo večeras. Prvo na groodanju koje je jebalo majku. Bili smo doomjam i ja at first, no onda sam ja odlutao te pronašao apsolutno sve žive ljude koje nisam vidio sto tisuća godina. No, jebo to. Radi se o kokici no.1. Ovak. Kokica br.1 je ono, prelijepa situacija koja nije istina. Bar meni, ovi moji su srali da kaj uvijek biram te neke poluprimjetne stiropor pičke, al jebeš mi mater ak je ijedna moja bila poluprimjetni stiropor. No, ovaj drugi dio o kokici br.1 je meni jebeno bizaran. Kao prvo, zove se Ana. Sad se već pomalo navikavam na to da su sve one ana i da drugih imena jednostavno nema. Kao drugo, arhitektica je, ono, u nastanku. Kao treće, ima dečka (jebeno naravno) i to iz splita i to su onak, dugo skupa. Ah, jebo mater. No, tu sam puko ko pička. Al jebote, ona ZGLEDA tak, da sam skoro polomio most erekcijom vječne ljubavi i svemirskog jedinstva. Uspio sam po putu upoznat i neke ljude koji blogaju ;) i tak. Odlična stvar u svakom slučaju. I tak krenusmo prema jabuci. E, sad. Tu mi se dogodila kokica br.2 kad sam se tome najmanje nadao. Šarmantna brineta u ranim dvadesetima oh, odlično nakon svih plavojki smrti i užasa. Nego, spika je u slijedecem. Ja sam se fakat uvijek pijan popiknul na neku pičku i nisam ih puno prišarafil trijezan. Dobro, jesam, ali ne baš u varijanti da se upoznamo u birtiji i da nakon 10 minuta karam iza mrakom zakrivene tužne vrbe u blizini mjesta upoznavanja ne mareć za osobnu sigurnost ijedne od dvije upletene osobe. To večma bijasmo ona koju karah, te ja koji karah. Dakle. Situacija je ta da sam ja ono, buljil ko totalni kreten, sova jebote, oči su mi bile ko ona čuka kaj je flavor flav ralfu oko glave, samo komada dva. I sad, koka mene gleda, meni nije jasno dal sam ja to njoj glup il je to ok. I tak, gledasmo se jedno vrijeme, puko sam nakon nekog vremena, ali nema jebene šanse da priđem. Mislim, kao prvo, to je odgovornost. Ono, sad kad već uletim trijezan, moram se suočit s poslijedicama eventualne bedastoće dotične, no to mogu bez beda. Ono kaj je bilo glupavo je da je bilo ono, pol 4 i da se jebena birtijetina zatvarala. Pa sam samo stajal tam ko konjina i smješkal se. Nije ni to loše. Nisam se nikad prije gledal s nekim. Bil sam prepijan, nisam mogao ni cestu gledat, kamoli da uočim dal je neka koka zgodna, žgabava, kajgod. Al ono jebote, stvari koje je većina otkrila s 12 valjda, to neko gledanje i sranja, ja sam propustio. Kad sam se konačno pustio u opticaj već sam bio presjeban da bi ikaj pogledal. Izuzetak je moja bivša draga, kojoj sam se jednostavno MORAO obratit, bez obzira na to kak je to imbecilno zgledalo. I sad, koka pleše, ja buljim, pa onda ona ode nekaj iza, pa ja opet buljim, pa ona gleda, pa one neke te spike jebote, ko klinac sam si, jebeno preoduševljen. Za kakve je dojajne situacije mene sklonost legalnim te polulegalnim toksinima uskratila. Oh, isukrsta mu milenoga. No, sad sam tu i nadoknađujem. Nego, znam da koka ima frendicu koja se zove maja i kojoj su umalo jebali milenu majčicu jer nije izašla van na vrijeme. I onak sam joj seljački potrubil kad smo prolazili pored njih. Mislil sam si dal da ih pokupim pa furam doma, a s druge strane, imam onu retardiranu mini zamjensku gumu kao prednju lijevu i ne znam da li bi otrpila težinu stotine ljudi te ljepotice što okupira mi misao. Da, jednu jedinu misao u kojoj egzistira. Ako iko zna tko je dotična princeza, neka mi pošalje mail ili ostavi komentar, jer ja moram nać neku novu, bližu patnju i te stvari. Ma kurac, ne patim toliko inače radi komada, ni blizu. Samo dok me ostave nakon mucho godina i dok me sprejebu manipulativno. Ali ova je jebeno preslatka. Ma ima žena jebote. Malo tak slatkih, bar meni, ali ima. Ova druga je od strane jedne moje frendice isto bila potrpana u koš «stiropornih». A opće nije. Samo je jebeno dobra. Za sve radnje. Oh, how sweet. Kako je moj stric, dok je pjevao te svirao bubanj u jednom od loših gažerskih bendova imao zapisano u tekici s elvisovim tekstovima: «Love me thunder, love me sweat» Pa onda ti odrasti normalan. I da, fakat. Ako iko zna nekaj o dotičnoj...hm....kak je jednom gazda rekao «labudici» :D :D :D nek javi. Ima tu papaka koji subotom idu u jabuku, znam da ima. :D A i ova s arhitekture. Ana, ostavi dečka i javi se. I ti, ženo iz jabuke. Javi se isto. Sve se javite pobogu. "Love me thunder, love me sweat" - pjevušio je kako se obrušavao ka krevetu, u kojem će obitavati do jutra kada ga čekaju nove neradne pobjede. ;) |
18.09.2004., subota
....
|
Nakon kaj sam prekinuo štrajk juhom od brokule, probudih se i sad sa željom za hranom. Ovaj put bješe to keksi i mlijeko. No, sve je to popraceno informatičko ljubavim bećarcima. Ne znam kak sam na to zabrijao, no, za kaj znam? Svi znamo ona 2 koja po forumu nosim u sigu i lokaciji već podulje vrijeme. Valjda znate, predobri su da ne. Ajde mala ruski satelitu, širi noge da lansiram kitu. Ajde mala stavi dasku na nju, i nju sam probiti u stanju. Eh. A sad, kak bi to zgledalo s informatičarima, dakle, situacija mora bit idilična više manje. Pokušajmo. Imam malu, stvarno skidam kapu Ona puši, ja na dial-upu Ajde mala, okreni se zguza Neš da radim, dok se skida mjuza Maloj svojoj ja sam ko iz seksa tutor Popunjavam dnevno, al baš svaki utor Kod moje male ne postoji ručna Kad ju prašim je se čuje kao 7.1 zvučna Mala vlažna stalno, stvarno strah i jeza Baš čitavo vrijeme, ko kabelska veza Mala mi je dobra, dođe mi naježit Da ju imam uvijek sobom, dat ću ju umrežit Mala kaže strah je, da ne dobi sidu Pa me tjera da ju karam u vatrozidu Koji je meni kurac? Idem natrag spavat... |
....
|
Eto, napravih ručak u pol 3 ujutro. Sad bi radil narodnjake tipa 'ja više nemam razloga da živim' i to. Ne, fakat. Zadnjih godinu dana mi je život brutalna kurčina. I postaje sve veca. Ne kužim fakin zakaj. Kak izaci iz tog nekog prebrutalno kurčevitog razdoblja? Ne veselim se više sranjima. Umjesto da budem super sretan kaj imam auto, ja sam opterecen činjenicom da imam auto. Umjesto da budem zadovoljan kaj sam tu nekaj talentiran, mene to izuzetno smeta jer od tog talenta nemam nikaj osim tapšanja po leđima ljudi kojima zapravo totalno puca kurac, bar u vecini slucajeva. Ne želim pit i random karat više, ne da mi se, preglupo je u krajnjoj liniji. Da odem šljakat nekaj za 2 soma kuna i opet žicam okolo za kruh iako radim? Koji bi mi trebao bit motiv da nekaj napravim sa svojim životom? To je ono kaj mi fali. Motiv. Mislim da fakat niš nije nemoguce uz propisni motiv. A ja imam motiva toliko da se odem van samospalit, negdje na trg recimo. I fakat mi nije jasno koji mi je kurac s tim depresivnim sranjima, jer kuknjava je jedno i ajd, mogu podnijet kuknjavu sam od sebe, al nemrem podnijet cinjenicu da sam iskreno depresivan. Onak, da mi se fakat nikaj ne da. I da, naravno da vjerojatno imam milijardu razloga za ne samospalit sebe, no isto tak imam i ove protivu toga. Dakle, za samospalit se. Eto. Kak se postaje depresivna pičkica uz kmečavu. Zajebu te, onda ti zajebeš, onda opet tebe zajebu, onda opet ti zajebeš, onda te ostavi cura, onda sam sebe zajebeš, onda te zajebu, onda te zajebe još jedna i onda se sam sjebeš do kraja. To sve metnuti u razdoblje od godine dana, dodat alkohol i drolje i na sigurnom putu za apsolutnu depresiju ste. Jebote, kako sam si jebeno dosadan s tim sranjima, al fakat ne vidim koji kurac da radim s tim svim. Pošaljem se u kurac. Bože, pošalji mi nekog bogatog rođaka da mi kupi studio i nove gume. Oh, da. To ucini. I felgu. Prednju lijevu. Što se komada tice, nije potreban rođak. Daj samo ubaci nekakvu dobru curicu. Interesantnu, pametnu i da zgleda nekak. Može bit i sisata i to. I molim te, neka ne bude psiho. Pliz. |
....
|
Sjedim danas s frendicom vani, onak, trijezan zacudo, gledamo ljude i komentiramo bezveze. I skužimo kak je kompletan grad totalna depra, ali da su se ljudi tak navikli da je depra, da ju vise ni ne primjecuju. I ono, veli ona kak bi se htjela zaljubit. Ja potvrđujem, ignorirajuć činjenicu da već jesam zaljubljen u ženu kojoj ne smijem ni bok reć. Al mogu reć da to jebeno jebeno smeta. Ljubav i ta sranja. Ma jebeš mi sve, ali to je najveći motivator koji postoji. To je razlog radi kojih preživiš jebeni dan, to je ono kaj te tjera na kreaciju, na sve pozitivno kaj postoji. Ja sam sral bivšoj, ali upravo ona me motivirala da napravim hrpu stvari koji inače nikad ne bi napravil. Stan, auto i tak... A sad, sad me opce ne veseli ustat se ujutro, ne veseli me napisat pjesmu, ne veseli me otic na nekakav posao, da ga imam. Da, ne bi vjerovali, ali i to me znalo veselit, jer sam znao da cu nam s tom glupim poslom moć priuštit kino il nekaj takvo, kaj god bi nju već veselilo. Meni je ionak pucao kurac za to sve. I sad, dok sam imal ovu glupavo lažnu romansu s kokom za kojom trenutno patim mi je zapravo bilo lijepo. Koliko god sam mogao bit u kurcu, bilo mi je lijepo nac se s njom, ljubit, kajgod već khm. Jebemu. I pričat. Sanjat. Maštat. A kaj bi bilo da je ovak ili onak...pa se poljubit i te šprehe. Jebote, koliko je to meni značilo. Razlog za veselit se svakom novom danu, koliko god sve ostalo u njemu moglo bit usrano. Kak to fali. I dobra stvar je kod zaljubljenosti da je svaki seks dobar, jer je s osobom u koju si zaljubljen, iako objektivno može bit zakurac. Oh, kako bi sada mijenjao sva kvalitetna karanja u zadnje vrijeme za tak nekaj. Kak bi mijenjal sve te ženetine za jednu koja mi dan čini lijepim, podnošljivim zapravo. Pa bi s vremenom sve bilo ok valjda, jer bi našao svrhu u svom sranju koje prati život. I prestao razbijat auto i bit uberglup. No, to se neće dogodit. Jednostavno neće, jebeš mu mater. Ali prestajem pit. Bar na neko vrijeme. Možda to nekaj promjeni. Iako sumnjam. |
17.09.2004., petak
....
|
I da, sanjal sam te, kao što već napisah. Mrzim ove momente di skužim da mi fališ ipak. Mislim, ono, zašora te ovaj nekakav jesenski povjetarac, sve ono nekakva romansa u zraku, znaš kak to već zgleda. Pogledam kroz prozor, drveće, sva ta neka priroda do jaja, mačkuljine se šoraju, trče okolo i to, i fakat je nekak lijepo. I u tom momentu skužiš onak glupavo «isusti, kak bih podjelio ovaj moment s tobom, lijep je jednostavno». Baš se glupavo osjećam, ali neka. Isto tak hodam po cesti, totalno mi je svejedno i onda me neki detalj podsjeti. Ne konkretni detalj tipa izlog il tak nekaj. Nego baš ovak nekaj. Prelaz boja iz jedne u drugu, vjetar, neko tak bedasto sranje. I onda si sav romantičan hodam, gledam u nebo il nekaj i mislim si oh, ajd u kurac... |
jebeš takav san
|
I da, inace. Sanjal sam te, da tebe koja ne čitaš. I jebeš takav san. Nismo se ni pokarali, ni ljubili ni nikaj. Nego, došao sam k vama doma i sjel na neki stolac. Znam da nemate stolac doma, da. Nego, nisi me ni pogledala, al ono, ni pogledala jebeno. I bil sam vam dužan lovu. Nemrem vjerovat da te sanjam i da me nećeš ni pogledat u tom snu i da sam vam dužan lovu. Ne tebi, vama. Pa u pičku materinu. Izašao sam iz kuće a ti i dalje nisi pogledala prema meni. Sjedila si do mene i nisi pogledala prema meni. Ne znam dal sam vam vratio lovu koju sam bio dužan. Vjerojatno ne. Ali jebeš takav san. |
lomim auto i srca
|
Još jedna večer razvrata, alkohola i promiskuiteta je iza mene. Večer kakovu se pamti. Jedino kaj ju ono, nemrem zapamtit jer sam se toliko otrovao alkoholom da ono, jednostavno nemrem. Nikaj nemrem. Prvo mi je bilo loše. Oh, da. Mislim, zlo. To tak valjda ide kad ne jedeš. No, onda sam se hmeljno uredio te krenusmo u akciju. Mislim, nije mi jasno. Ljudi izađu van, zabave se i to, odu doma i to je fakin to. Ali neeeee, ja moram napravit šou program. Dakle, prepismo se. Mislim da je količina od 10 piva, malih doduše, te 10 tekila jednostavno učinila svoje. Potrpasmo se u auto i pođosmo u nove pobjede nakon kaj smo se preuništili. Ma mislim, u pičku materinu. Ko bi rekao da ce opet akcija past. Dakle, nas 5 u autu na križanju. I ja naravno, kao seljačina kakva jesam idem se ganjat s nekim kitovima u bmw-u. U svakom slucaju, tip mi je došao preblizu pa sam onak prekrasno naletio na rizol s lijevom stranom automobila si osobne prirode te ispojebao obje lijeve gume te prednju lijevu felgu. To me niš nije sprijecilo da otpeljam ekipu doma, te završim u nekakvoj uličici sa simpatičnom mladom novinarkom, gdje smo nastavili interakciju spolne prirode. Štono bi se reklo, poševili smo se. Oko osam, kad su nas već počeli tjerat od ispred zgrade smo došli do drage mi prijateljice koja me je mrzila, a nju nije htjela ni pogledat da ju ne ubije nogom pijane smrti u osam ujutro. Sve je ok, ali draga novinarko, sedamdesete meets chewbacca has to go. Oh, da. Mislim da je to bitna stvar kod nas mladih i to. Kurac, još sam premamuran i presjeban da bi ikaj iole normalno napisao. Da sam ujutro imao hrabrosti pisat, napisao bi odlican tekst. Ali nisam. Plašio sam se svoje rastom malene prijateljice. Jer me jebeno mrzila, kao što mrziš nekog ko te pijanog zbudi ujutro. Dakle, jako. A što se nepotpisanih komentatora tice, ko vas jebe. Baš sam strašno pogođen time kaj kripli briju. Oh, niste ni prvi ni zadnji koji seru i sumnjaju neki kurac. No, kao što sam rekao, nabim nakurac, nemojte čitat. I tak. Idem se trijeznit kavom. |
16.09.2004., četvrtak
|
Nemojmo smatrat planinu patnje patetičnom, oh ne. Baš gledam ovog dole kaj komentira. Nije da se neću obrecnut. Oh, obrecnut ću se. Samosažaljenje? Imaš li ti E moć razumijevanja uz čitanje možda, pobogu? :D To sve kaj ja osjećam, fakat osjećam i nije mi bed. No, osobni show se isto tako događa i vrlo je interesantan k tome. Štrajk glađu je super stvar. Isto tako je interesantno da mi je otkad sam otkrio da mi puca kurac za sve te postao više manje indiferentan što se života tiče, isti zapravo vrlo dobar. Ja bi ovdje trebao otvorit posebnu sekciju za imbecile u koju bi kopirali tekst i onda dobili poantu pritiskom na gumb «molim te oh, molim dozvoli da shvatim». mislim da je to odlična ideja. Što se 6 mjesečne «ljubavi» tice. Hm. Ne tvrdim ja da je to bila ljubav. Tvrdim da me manipulativna ženetina sprejebala, a to isto radi i već prije spomenutom papku od dečka i dalje. Meni vrlo dobro da je to gotovo. Tu možda malo ego pati kak sam popušio najgluplja sranja na najgluplju spiku. Ak niš drugo, nikad me žene nisu mogle preveslat, osim u nekim dugim vezama, al to je ono, kad se već propapčiš do nivoa muzgavog metiljavca, pa ne vidiš goli kurac od sranja čim se dotična nasmješi i provali još jednu u nizu laži jer ne zna kak drugačije s uberpapkom. No, dobro. Da se jesam zaljubio, jesam. Da je tu neka uvjetno rečeno patnja prisutna, je. Zakaj ne bi bila? Pa nikad me do sad žena nije učinila ljubavnikom i to, pa da na kraju veli čuj je, niš se nije promjenilo, ali ja sam odlučila. I onda veli njemu malo drugačiju spiku koju on kao pronosi meni od nje, sav ponosan kak ju je dobil natrag. Isusti mater, to je jebeno patetično, ne ja kojem nije jasno kak je mogla sjebat 2 kita sam tak a onda se vratit prvom i nastavit mu lagat ko zadnjem magarcu. Pazi ovo. Učinila me «ljubavnikom». Ti mater. Glupavo zvuči, da. Ali ajde, neka. Možda se i ona precjenila malo, ko ce ga znat. Ak niš drugo, znam da smo se večinom jako dobro zajebavali i te situacije. Jebeš to, meni njega više žao nego mene, ipak. ja sam ipak kit koji se zapravo jako zajebava u životu, osim kad sam pred tastaturom te si dozvoljavam metat misli na virtualni papir. Oni su ti koji moraju živjet jedan s drugim svaki jebeni dan i razmišljat o tome koji je dodir, koji je pogled ili koja je riječ u momentu laž. Al to mene jebe, ja sam prošao tu fazu, doduše kratku, s istom ženetinom, tak da znam da bi jebeno krepal da se vraćam u vezu koja je mrtva i da si lažem ko pas. Ljuštura, oh. Dakle, mogu ja patit koliko želim jer kak god mi bilo, bolje mi je nego nekim drugima. A samo zato kaj primjecujem stvari te se zabavljam istima. Cak i kad sam u kurcu. Oh pobogu, kako je to moguce? |
....
|
Da li sam licemjeran dok ovo pišem njoj a ona kao ne čita? Pijan sam sad, oh da. Bijasmo u šteti, Spike i ja. Jedina šteta nanesena je nama u obliku neizmjernog kretenizma kojem svjedočismo once more. Dakle, famozna večer. No, da li sam licemjer? Pa pobogu, imam statistiku. Nije da mi se grad gdje živi inace pojavljuje. A sad sa cak 2 razlicita ip-a. Jedan broadband i jedan sa fakulteta. Oh, oboje me čitaju. Nije li to predivno? No, zaista bih želio da nema uvid u moj život. Ono, da odjebe. Odjebi, čuješ? Zapravo, čitaš li? Eh. Popio sam jedno 6, 7 piva. S obzirom da nisam jeo 7 dana, trebao bih biti uništen ko zadnje smeće a nisam. Prvi dan štrajka, moram priznat je možda polu-fake. Jeo sam pizzu taj dan. Pola nje. No, čim sam došao u kuću pobljuvao sam se od stresa. I to. I tak, to je prvi dan štrajka bio. Da li se računa ili sam još u sedmom danu? Ma nije, u osmom sam. Nego, kaj sam ono napisal? Da mi ne fališ? Da. Zato vjerojatno i pišem. No dobro. Pijan sam. Plavuša me htjela, oh, kako me je htjela. No, odolio sam. Konkretnije, nije mi se micalo sa šanka, bilo nam je taman dobro tam. Ma kog boli kurac, idem spavat. Laku noć. |
15.09.2004., srijeda
....
Zora je. Opet nisam spavao, ne mogu. Kapci su mi teški, baš teški, nema patetike u ovim rijecima, no nikad mi do sad kapci nisu bili baš teški kad nisam spavao pa moram spomenut. Ukrao bih cigaretu sad, ali ne znam u koju sobu ući. Ne želimo preplašiti djevojku koju sam već ranije noćas probudio predmnijevam, neugodno glasnim smijehom. To nikako. A sve bi dal za dim. Gledam kroz prozor, već ima ljudi na cesti, mogao bi nekog pitat, ali onda se ne mogu vratiti u stan. Išao bi se vozit sad, ali nemam kamo. Razmišljao bi o nečemu kaj skrece pažnju sa slika bez tona koje prekidaju staticnu misao. San. Stvarno me ubija nedostatak cigarete. Da li da cekam jos pola sata, ne bi li primio poruku? Zapravo stvarno volim ova jutra nakon probdjevene noći, nekak su smirena, nekak ti je svejedno. Meni barem je. Pokušavam shvatit kome pišem ovo. Tebi, koja nečeš čitati, sebi ili pišem čisto toliko, jer mi se piše. Moguće da pišem ovo sjecanju na tebe. Nekak mi se tako čini. Zamišljam da čitaš i da mi poslije pričaš o tome kaj si zapravo pročitala. Smiješan sam si s tim, al nije mi bed, fakat nije. Znam da se bolje osjećam kad mislim da imam nekoga za kog mislim da razumije. Možemo to zvat samoobmanom, naravno. Ja to zovem nagonom za preživljavanje. Dana il tak nekaj. Ukradeš moment, ako možeš, kao što ja sad kradem ovaj tebi, iako ne znaš kaj radim, i živiš u njemu barem na tren. To je ono kaj vjernici vjerojatno zovu pričanje s bogom. Ja imam drugačiju spiku, iako je princip isti. Ja tebi pričam, tebi pišem pismo, pjesmu, nije bitno. Tebi pišem i zamišljam kak bi to izgledalo kad bi pročitala. Da li bi ti se dopalo? Možda bi rekla da ne valja, to bi bilo dobro, svaka kritika je ok ukoliko je popracena objašnjenjem. Ali ja sad zapravo niš ne pišem. Pišem kako bih ti pisao da čitaš. A i ovo kaj pišem, pišem kao da ćeš pročitati. Suludo, jelda? Nije, govorim sam sebi. To je od nedostatka cigarete, previše kave, previše slobodnog vremena. Pa svakom se motaju bedastoće po glavi, samo kaj ih ne zapisuju. Možda ih ne zapisuju jer znaju da je bedasto. Možda se jednostavno ne usude jer bi sami sebi ispali smiješni i glupi. Možda se boje kaj će napisati. Nikad ne znaš. A ja tu pišem i nije mi bed. Ionako je sve to samo odraz momenta, a koliko god ja vjerovao u to, drugi ne vjeruju, pa nekak ostanem suh što se toga tiče. Pa uvijek možemo reći oh, pa to je bilo onda, opravdavajući postupak, misao, riječ prošlim vremenom. Ja mislim kak sam ja u prošlom, sadašnjem ili budućem vremenu isti. Mislim, razvijam se po očekivanju, nikakvi brutalni zaokreti, učim. Nisam se iznenadio sobom zapravo. Logičan sam si, ne pitam se baš toliko pitanja. Skužio sam sad da sam gladan, dok nemam cigarete. Dobro, sedmi dan štrajka je, bilo je vrijeme da budem gladan. No, mislim da je to opet samo glad za okusom, ništa drugo. Baš me interesira kak će zgledat kad mi nekaj šatro tak bitno kao hrana počne falit radi onoga kaj zapravo čini, ne radi čiste okusne ugode. Kruljim, naravno, već danima. Više se ne pitam da li misliš na mene, nije mi bitno. I onak, stvarno ne želim da mi se ikad više javiš, ali totalno nikad. Znam da ja mislim na tebe, onak kak ja to delam, ja nemrem imat više ljudi u glavi, kao što si ti mogla. Zavidim ti zapravo na toj sposobnosti, stvarno bi mi bilo lijepo da to mogu. I tak mi fali cigareta. Ali ti mi ne fališ. Čudno je to. Sad kad te nema, sad me nemreš povrijedit više, osim u momentima hiperanaliziranja i prevrtanja gluposti. No, s vremenom ću prestat i to radit. A onda ću te samo izvući iz sjećanja, onakvu super kakva si bila i pričati ti, pisati ti, raditi ti pjesme. I neceš me moć dotaknut ničime ni sjebat ničime a bit ces prekrasna, pametna, draga, slatka i najbolji sugovornik koji nikada ne laže i sve razumije. Jer neceš biti prisutna. Samo sjecanje na ono što sam jednom mislio da jesi. I ti ćeš onda to stvarno i biti. |
14.09.2004., utorak
Let go/Consuming hunger
|
Eto, napravih novu stvar. Onak, konceptualna je, nije da se razvija u nekakvu actual pjesmu. Više prikazuje stanje uma mi u momentu ovom mi sad. Eh. Dakle, stvar se zove «let go/consuming hunger». Ovi koji bar malo poznaju engleski skuzit ce da je 'consuming hunger' dvoznacna situacija. Zato volimo engleski jezik. No dakle, ovak se ja osjecam sad. Pa si poslusajte. Nisam vam dugo nikaj dal, pa eto. Ponavljam, ne ocekujte pjesmu. Let go/Consuming hunger |
mda..
|
Podnevnih jutara u zadnje vrijeme sve više. Nazvala me bivša malo prije tužno da kak miš ima tumor. Zbudila me, ne. Stvar je u tome da mi je sad strašno draga il nekaj, to je obicno tak kad ti neko pojebe san i još je drag na fon. Ono, podnevna erekcija, ova sva slatka, jebote. Al dobro. Jebe me to kaj nemrem spavat, trebao sam ic regat auto do kraja danas, al sam bil budan 6 jebenih ujutro radeć ništa zapravo. Opet mi se ne ide nikam van, sam bauljam po kući koja k tome nije moja il sjedim po podu pred lapom, fantasticno u svakom slucaju. Opet hiperanaliziram bez smisla, pa se onda malo depram, pa onda nikaj, pa opet analiza, pa samo ležim u krevetu. Nije li to fantasticno? Mora da je, nek mi neko veli da je. |
13.09.2004., ponedjeljak
Dobro jutro. Eto još jednog dana sreće i veselja. Nisam stao psu na glavu i to smatram vrlo dobrim. Imam cigarete, idem davat letke dislociranim figurama kojih pun nam je grad, te uzet još jednu kaznu za parkiranje tako pažljivo metnutu mi pod vjetroštit te ju premjestit s ostalima pod jedan od siceva. Danas se premještam u stan koji posjeduje teve prijemnik. Vjerujem da ce to bit nenadjebiv doživljaj. Toliko fantastičnih serija, filmova, emisija te naposlijetku dnevnik, da ga vjerojatno neću palit. Teve je tu da bi ga eventualno mogao upalit ako si baš zgoril do ibera, a ne znam, mogucnost je u igri.Nego, eto vam 2 hita Doomjam&Infinite Fury situacije. Jedan je iz davne '97., a drugi je skoro pa nov, koliko to može bit. We're Back ('04) Don Huan iz Bjelovara('97) Da se podsjetimo. Tu se pjevaju tekstovi iz novina te se svira. Istovremeno se snima. I tak... Ovo je samo pocetak |
....
|
Prošao je još jedan dan mog famoznog projekta štrajka glađu. Želudac kruli, boli, te je sjeban i to. Nego, karah malo prije. Dobro mi je bilo, ali. Primjecujem da starim. Mora da je to. Usred seksa, koji je uzgred rečeno bio vrlo dobar, oh da, meni se pojavi fleš jebenog kredita za automobil. Otjeram fleš metodom zle erekcije i kroz neko vrijeme pojavi se novi. Hrana. Nakon kaj sam i taj zli fleš otjerao metodom famozno zle erekcije, pojavljuje se fleš beskrupulozne te zle žene koja me je sjebala. Nije da me jebe ego. Ali sprejebala me žena koja jednostavno nema emocije i fantastična je glumica. Te ima tak veliki ego da se to nemre metnut na kompletan internet. Poligon za vježbanje emocija, to sam bio. Valjda i svijet doživljava kao poligon za igranje. Sobom i drugima. Jer, svaki pravi glumac uživi se u ulogu toliko, da ih koji put trebaju psihoterapeuti vadit. Eh, to je ta žena. Bijah iskorišten, sto mu gromova i doboša darkvuda. Ali jebote, fleš kredita za auto! Pa pobogu, kak se to moglo dogodit? Koji mi je jebeni kurac? Inače, kako ne jedem, ono sitno kaj ponjamke zgleda ko Alien II i bojim ga se. Ne znam niš, htio bi da nakon ove epizode manje vjerujem ljudima, ali kurac. Naravno da ću srat kak sad niš ne vjerujem nikome i ovo ono, do iduceg puta. To je jednostavno tak. Steram se u kurac. I fleševe i alien fecesa i zlu jebenu ženu bez emocija. |
12.09.2004., nedjelja
Kaj radi dio mozga za razmišljanje o hrani dok to ne smije
|
- vizualizacija dva kronična alkoholičara kako igraju mikado - želi oprat suđe, na kraju i natjera tijelo da posluša misao - razmišlja o kuhanju, kuha, a tijelo nit jelo, a bome ni mirisalo pretjerano jer je zaštopan sustav mirisnog osjeta - želi tabletu od koje se mjesec dana spava, a kad se probudi, sve je super. ako nije, popije se još jedna tableta - vizualizira rasplodni sustav laboratorijskig miševa i sove (?) - želi tabletu od koje se bilo kaj dogodi oh, pobogu.... - htio bi se nać s nekim, ali ako to nije žena onda se ide na ćevape ili burek, a to ne mogu.... |
OooooooooOoOoOoOoooooOooO
|
Imam prostranstvo interneta, a dosadno mi. Kokama sam napravio nazovi večeru i to jelo koje ne postoji, a koje nisam mogao probat jer štrajkam. Još nisu umrle, pa je valjda ok. Toliko mi je dosadno da fizički boli. Nikaj od seksa danas. Mislim, jebote, trebao bi pisat totalne narodnjake sad, to bi mi ziher pomoglo. Jer mi se zapravo i ne kara. Uh-oh! Od tih zeleniju oči Erekcija mi skoči Onda ju poljubim I u njoj se zgubim A otkad je nema Tuga skroz me primi Pa impotentan ležim U stihu te u rimi Ooooooooooošla si To je refren, samo ošla si. Tužno. Nego, vjerujete li u brisanje suđa nakon pranja? Ja ne vjerujem. Suđe se samo ocijedi. Next. Otkad štrajkam glađu, 50% mozga mi ne radi. Ono, obicno to vrijeme provodim razmišljajuć o tome kaj cu iduce jest. Sad me to jebe. O cemu da razmišljam dok ne razmišljam o tome kaj cu iduce jest? Možete se vi zajebavat s tim, ali to je totalna pizdarija. Kamo s dijelom mozga koji brije na hranu, 50% njega? Kako, kamo? Da li ce se sada preusmjerit na nekaj jadno, pičkasto, a? Večeras sam se već sjebo radeć vegetarijansku večeru, slučajno doduše, ali pobogu, kaj mi se događa? Uglavnom, sad s pol mozga razmišljam o tome o cemu bi razmišljao s tim dijelom mozga koji inace služi za razmisljanje o hrani. I nije lako. Isusti kak mi je jebeno dosadno. Nemrem vjerovat da mi može bit tak dosadno, a još sam k tome uberdepresivan. Nema televizije koja skrece paznju sa realnosti. Nema sranja kaj moram napravit, nema niš. Samo cista dosada. 100% pure dosada te depresija. Oooooo. Ooooooo. Puko sam. Oooooo. Oooooooooo. |
oh, kakova promjena
|
Jebote, toliko sam spojeban da nemam samo podočnjake nego i kapnjake te podnosnjake. Ma boli me kurac. Stvar je u tome da smijete previše uvažit neke stvari kod ljudi. Obzirnost je debilana, pogotovo kad je umotana u strah. No, dobro. Sad ću ja vas ženetine nekaj pitat. Da li bi fakat bile u vezi u kojoj se osjećate ko dim? Ono, strasti ima točno minus tristo bodova a sve kao pršti od razumijevanja. Pogledate ga i vidite ono, joj, kurac vidite jebote. Onda dođe do seksa i vi tu uključujete razum. Oh, da. Volim ga, valjda mi je dobro. Gle, glasna sam, mora da je dobro. Pitanje za tipove jebote, dal bi vi bili u vezi u kojoj OSJECATE da ne valja a ona vas uvjerava u suprotno i to je to prekrasno lišce koje obožavate i na koje ste tak navikli da pušite svako izgovoreno sranje? Gledam sad na forumu temu neke koke koja se zaljubila i to te brije da neće varat dečka ali da si nemre pomoć i to. I sad, mišljenja su podijeljena. Inertne pizdurine briju da je veza nekaj vrijedno i da se ne smije razjebat. Da je bolje bit u vezi u kojoj ne osjećaš ali znaš da vrijedi neki kurac nego otić za emocijom, jer je manje vrijedna. Veli meni frendica kak je 4 godine zapravo ostavljala decka zbog osjecaja sigurnosti, svega kaj ju je naucio, svega kaj su prosli skupa i ta sranja i da joj je to jako sjebano razdoblje bilo iako to tada nije vidjela tako. Da se sjebala. No, on ju je motivirao na faks, na ovo, na ono. I hop! 4 godine. Jebo mater, pa ja bi jebeno umro da sam nesretan u vezi 4 godine. Meni je 6 mjeseci bilo dovoljno. Doduše, istina je da ona mene nije ostavila, ja nju ne bi nikad. Ono, gradnja života, povjerenje, nekaj vrijedno, ta sranja... Eto, sad sam se cuo s njom. Opet se pijana poševila na nekom tulumu. Štrecne to, nemrem nikaj reć. Baš onak. Nije da mi je svejedno. Ali nemam kaj za prigovorit, ja sam jebeno milijardu puta gori. Hm, ovak kad se čujem s njom, sjetim se vremena kad smo bili skupa i kad su nam razgovori bili jednako udaljeni kao što je ovaj sad bio. Začinjeno humorom, zajebancijom, nikaj od toga iz srca zapravo. Boli malo kad se sjetiš koliko si volio jednom, a sad nemaš baš nikakve veze s tom osobom, pogotovo kad čuješ da se pokarala i da se ničeg nemre sjetit jer je bila toliko pijana da joj deve zavide. Veli ona – znaš da ja kad pijem imam te rupe. Rupe koje treba popunit – rekoh. Hehe, nasmijasmo se. Ja poput grejpa sa laganim dodirom vinskog octa i češkog otrova za štakore kojem je rok trajanja istekao negdje '83. I sad se sjetim bliskosti. Ono, bez obzira na sva sranja i na to kaj smo zapravo bili nesretni, navečer bi se zagrlili, gledali telku skupa, bilo kaj i osjećali smo se doma. Osjećali smo da pripadamo. Zajebana tema i ja nemrem zauzet stav. Mogu, naravno. U momentu. Dok me drugi ne šupi prek pičke i pokaže da ne znam sve. No, i dalje mislim da ne treba bit u nezdravoj vezi. Pa makar ti ona kasnije kroz smijeh objašnjavala kak se jebavala i kak nema pojma ni kak a skoro ni s kim. Istrpiš nekak. To je ipak samo ego i nedostatak osjećaja bliskosti. Valjda. Je li? |
.....
|
kak nemres jebeno pobjeć od nekih stvari ni u 6:45 ujutro, a bio si ziher da ceš već bit presjeban umorom da bi bio budan. no, ležiš budan a slike naviru iako se svojski trudiš reć im "iš slike, jebemu, iš dođavola, slike, vi". a ne ide to tak. ne ne. ne bi bilo. |
....
|
Konceptualna patnja Situacije je pratnja Koncentraciju skreće Na nešto treće Iz usta smrad se zbiva A pažnja se dijeli Koncepcija nije kriva Štoviše, veseli «Konzumacija gladi» oh, kako to gordo zvuci |
njena obrada...s par detalja koje zaboravih ;)
|
«Jebote, daj makni se.. « .. koda je glomazni Shrek ušao u auto, a di baš sad!? «Kaj!?» «Ma ne ti, onaj..» Frajer u motorističkom kožnjaku je stajao na dva jebena metra od auta u kojem su se karali. Ruke je držao sumnjivo ko svojih genitalija, iste su se gibale. drkao je, jebote. Dva metra ej! «Daj, reci mu nekaj, tebe će slušat..» «Ko jebote???» «Pa tip... drka... » ...smijala se... «Karamo se, otiđi, molim te» - reko je smijuć se. «Ali baš ste mi slatki, dobri ste» - oglasio se, mirnim glasom. «Pa i sebi smo dobri, al daj ono - otiđi» - sad je već pokušavao izvući glavu kroz prozor i smijao se. Jako. «Ionako samo drkam, aj pliz, može?» - pomolećivio je onaj miran glas od maloprije. «Pomaknut ću se iza drveta, nećete me ni vidjet..» «Gle, nemoj se ljutit, al sad smo te već vidjeli, i znamo da si tu!» - uzvratila je, objašnjavajući mu situaciju. «Osim toga, nebumo se više karali ak ćeš tu stajat, jebo mater!!!» - potpomogao je argumentima. Tip je tužno sjeo na svoj motor, parkiran iza drveta, i napustio područje. Nastavili su. Ona je još jednom pogledala prema drvetu, nije ga bilo. Izašli su zapalit pljugu. Tip je sjedio na motoru, 30 metara dalje, s ugašenim svjetlima. Gledao ih je kako stoje i puše, pričaju. Čekao kaj? Ganjali su ga s autom, nestao je. Sreo ju je na putu doma i trubio joj. U znak pozdrava. Kao, znaju se. Ma ševili se maloprije!! |
....
|
«Makni se» «Kaj?!» «Ma ne ti, on» Okrenul sam glavu. Kit je stajal otprilike četiri metra od nas, kod grmlja. Iskrenutog vrata pokušah razabrat facu. Nikak. «Karamo se, otiđi, molim te» - rekoh smijuć se. «Ali baš ste mi slatki, dobri ste» - rekao je mirnim glasom. «Ionako samo drkam, aj pliz, može?» - pomolećivio je onaj miran glas od maloprije. Sterao sam ga u kurac kroz smijeh te nevjericu. Nemrem vjerovat da karam i to je kao neki intimni događaj a kit stoji par metara od nas i baca malog u orbitu. Mislim, je kurac intimni događaj, ali kak bi se osjećali da se karate doma s komadom a u hodniku u polumraku, zapravo cak prilicno osvjetljen stoji motorist i drka. I to kit s jaknom jedne od motorističkih udružica te pripadajučim dvokotačnim motornim vozilom, motorom dakle, ne pola auta kako su maštovitiji mogli zaključit. Glas mi je bio poznat. «Gle, nemoj se ljutit, al jebemo se, daj otiđi nekam» - rekla je. «A da se pomaknem na lijevo, onak, malo iza grma da me ne vidite?» - reče drkač. «Već smo te vidjeli, otiđi frajeru» - rekosmo «I da, nećemo se karat dok ne odeš» - prijeteći rekoh glasom ozbiljnim za preplašit četverogodišnjakinju s vodenim kozicama. Baš sam mu odbrusio tom prijetnjom. Mislim da je u tom momentu porazmislio. «Ali super ste mi, molim vas, pa samo drkam, niš loše» «Jebo mater!!» «Pliz?» Krenuo sam izlazit iz auta brijem il nekaj. Ili sam ponovio kako bi se radi jebali do kraja, da fakat ode. Sjeo je na motor i otišao. Mislim da je bio tužan. Nisam dijelio njegovu tugu. Ne znam zakaj, inace suosjecam. Izašli smo van zapalit pljugu. Naš motoristički prijatelj sjedio je na motoru jedno 30 metara od nas. Viknuli smo mu da ode, da smo gotovi. Ganjali ga automobilom. Otišao je. Otišli smo i mi. Presreo ju je na putu doma i zatrubio u znak pozdrava. |
11.09.2004., subota
....
|
Primjetiš djevu I jebeno ti je dobra Pa ju moraš poljubit Što i učiniš U okrilju zahodske situacije Potom maltretiraš neke tipove Jednog znaš s telke A za drugog nemaš pojma No, nemaš pojma ni zakaj Si se obratio ijednom od navedenih Zapravo Nakon toga naravno Uletiš u sranje Te dobivaš po pički Ali lagano Iako si im reko da kaj Nek ti izjebu majku debili Jer ti je svejedno I fakat je Pokupiš komada I njene frendice Te brijete po gradu bezveze Ogrebeš automobil I zlo ti je već Pa bljuješ te šalješ poruku Zadnjim dahom baterije Mobilnog aparata Nisi doduše znao Da komad ima psiho bivšeg dečka Koji vreba iza, preko puta i ispred zgrade dotične Te zove i biva dosadan Psihoza, jadan dečko Ali pun ti ga je kurac Jer neće otić Pa pozoveš muriju Jednog normalnog i jednog gnoma Koji priča o tome kak Ne puštaš bolesnika u stan I dok ovaj ne želi otić te govori Kako su i dalje skupa Bez obzira na to kaj ona veli da nisu Murjak pita da da li si pio A ti kažeš naravno, pijan sam I tu puca komunikacija Jer intoksicirani ljudi Valjda ne smiju zvat muriju Ovaj je trijezan, lud i ne pretjerano pametan A ti si pijan ko deva I nemaš pravo glasa Murija ga odvodi No za 12 minuta on je natrag Prijeteć debilanama Jer je jadan Vrijeđao si ga otvoreno 3 sata Govoreć mu da je pičkica Da nije muško i da je kreten Ali nije pomoglo Pa odlaziš leć Jebuć si milu majku Jer si ogrebao auto A to te jebe i po buđenju Te plačeš uz kavu Koju ti je skuhala domaćica A psihotik spava u sobi Ili je budan U svakom slučaju mu je bed Izać van Jer je jadan kreten A ti piješ kavu I veliš prisutnima dobar tek Te odlaziš tamo Gdje ležiš na podu Čekajuć nove avanture Pod utjecajem alkohola Ili jednostavno horoskopa Karme Nečeg takvog valjda |
10.09.2004., petak
|
Kako si? Za kurac. Dirljivo nasmijah se |
....
|
Već se vidim Kak karam tam nekakvu Možda je zgodna i pametna Interesantna, štoviše Već se vidim Kak karam dvije istovremeno Možda su obje Pametne i zgodne Interesantne, moguće je I opet Opet plačem tijekom Mislim, plač Da li bi tako nazvali Tu jednu suzu Koja kane Uvijek kane, nema drugog izraza I za obje Ću imat baš samo jednu suzu Jer dvije ne kanu To jednostavno tak ne ide A psa Psa ćemo ostavit na miru Jer za psa Nemam dovoljno suza |
....
|
Ostavih misao Pred njenom sobom Kad netko od ljubaznog osoblja Otvori vrata Ona pokušava uć unutra I svaki put biva pregažena Od nekog ko baš ide pišat U zahod preko puta A s mišlju koja mi je ostala Bih rado obrisao guzicu Onome ko pregazi onu pred sobom Ako zapravo ne ide pišat Nego srat |
....
|
Smeta mi vlastiti smisao za humor Umjetna pluća Kad želje za disanjem nema I mislim si, ok Dišem Al sam prikovan za stol I tada poželim Ponovo udahnut laž Jer iako gušća od zraka Pa malo boli pri udahu Omogućava kretanje |
....
|
Kad ti netko posudi nenadjebive riječi U kojima se utopiš Kao bosanci u vicevima Kad ti netko posudi kolaž dodira Koji griju Kao da si gurnuo glavu u pečnicu U kojoj se peče pizza Čak i miriši dobro Kad ti netko pokloni pogled I začini ga tim dodirom te dahom Od kojih se zasereš Ko grlica Fakat misliš da se nisi zajebo Da si doma Ali onda skužiš da si mokar, Da ti je glava u pečnici I malo te to jebe Jer ti je zima od vode A glava te već peče za popizdit Pa onda i popizdiš te pitaš Da li ste vi milostiva ko knjižnica Da posuđujete te stvari? A ona ne odgovorivši zapravo Samo veli Da nek razgovaram sa šefom I njemu platim zakasninu A ti nisi imao pojma Da se tak nekaj može samo posudit I to te jebe Ko pesa |
09.09.2004., četvrtak
Glomazni Kurac (GK)
|
Nisam upao na big brother. Jebali su mi mater s cekanjem do sad, upal sam u prva 24 a fino su mi danas javili da sisam kiticu. Kao što rekoh, moj život je niz POTENCIJALNIH prilika koje se naravno, nikad ne realiziraju. Jerbo su samo potencijalne prilike, ne realne, kao sto rekoh. Djevojka koju volim, odlucila se za svog decka. To je trajalo par mjeseci, dala mi je sve kaj sam ikad zelio od osobe, SVE jebeno. Nikad se nisam tak osjecao uz nekoga. No, ipak je izabrala svoj drugi zivot, realni zivot. Ono kaj je ispravno. Ono kaj ima potencijala. Nije sad bitno vise kak se kaj izdogađalo između nas, ja sam NJEMU obecao da joj se nikada vise necu javiti. I necu. Lomim se jebeno da to nije normalno. Dosta mi je promašaja, dosta mi je ružnog jebenog života, dosta mi je lažnog života. Sve oko mene je jebena laž. I sad, mogu slušat sranja od pokojeg kripla koji ce mi rec da nađem posao i da ce mi time život bit riješen. Neće mi bit riješen. Nema jebene šanse. Ne da mi se više ponavljat tko sam, kaj želim u životu i kakve ljude želim poznavat. I to kak je to jebeno neizvedivo. Jebeni užas. Njih dvoje naime žive u jednom gradu u kojem sam ja htio studirat. Kako sam obecao da se više s njom necu vidjet ni cut, nemrem ic tam. Baš sam mu to rekao a on je rekao, eh jebiga. Dakle, nemrem ni to, ukoliko bih prošao prijemni. No, ne smijem. Kak jebeno glupo. Veli frendica da odem na prijemni ako i dalje mogu. Mislim, meni je život sad skroz nedefiniran. Zgubljen sam. Stvarno bi se htio bavit glazbom i jedino glazbom. Mislim da vrijedim neki kurac tu. Ali ocigledno nemrem. I izgubil sam jednu priliku u koju sam vjerovao. I djevojku koju volim. Al to tak valjda ide. I u to ime proglašavam tridesetodnevni štrajk glađu. Ko ga jebe. Ako život ne jebe mene pol posto, ne jebem ni ja život. Pa cemo vidjet. |
08.09.2004., srijeda
Kmečavac Vol. III
|
Ja sam, kao što znate, osoba koja voli dijeliti. E, danas sam tako dijelio letke. I da, postoji žena koja izgleda kao fred kremenko. Postoji i frajer koji izgleda ko vatrogasni aparat. Ja naime, patim, pa nisam doživio mnoštvo žena koje bi po svim kriterijima trebale bit do jaja. Dobro, bila je jedna s kojom bi na osnovu fizickog izgleda proveo 2-4 života, a još je k tome uzela 2 letka. Kao, za frendicu. Dobro ajde, bilo je za frendicu. Al ja sam patio pa ju nisam stigao zavest il nekaj. Patim i dalje, da se razumijemo. Kad sam zadnji put prekinul vezu, tojest kad me ostavila, lijecio sam se promiskuitetom i smrću alkoholom. No, sad ne da nemam tu potrebu, nego jednostavno nemrem. Kak ubiješ noja? Prestrašiš ga na betonu. Uh – oh. :D Razgovaram tu s pesicom, objašnjavam joj da patim. Liže me po nosu, mora da razumije. Isusti, kak sam ja zaljubljen, fakat. Pa to se meni nije dogodilo 9 godina. Ono, 9 godina jebote. Mislim, ne radi se ni o tome. Sad cu ja malo pricat kak sam ja jako zaljubljen, ko pes i to. Onak, kad gledaš u oblake i to pa se sjetiš ovog pa onog. Pa kužiš kak je ovo il ono nenadjebivo. I sad bi se poslao u kurac da ona ne osjeca isto. Ali osjeca i zato sam si glup, zato mi se opet cini kak sve to skupa nije fer i te stvari. I nije mi jasno. Mislim, najradije bi stisnuo reset il tak nekaj, jer situacija nije opce zabavna. I sad bi se ja trebao okrenut i otic. Mislim, to i radim. Okrenul sam se. Al nemrem otic. Sam stojim na mjestu. Ja bi se samo trebao okrenut i otic nakon kaj mi je pruzila sve kaj sam ikad htio od nekog. Nakon kaj je napravila te izgovorila stvari koje se jebote ne govore. Koje nisam cuo od osobe s kojom sam bil u vezi 3.5 godine. Koja me kuzi i koju ja kuzim. Zakaj? Zakaj je to sve tak jebeno sjebano? Da li sam bio poligon za testiranje emocija? Ono, ajmo vidjet kak se sve mogu igrat sa sobom i drugima spika? Odbijam u to vjerovati. Ali da te neko uvuce toliko duboko u sebe i obrnuto da bi onda rekao cuj sori, ali ja imam pravi zivot u koji se ti ne uklapas. Da, znacis mi ono, svemir, ali nikad vise se necemo vidjet ni cut jer moram bit fer? A to je kao fer? Da ti neko veli i na kraju svega da i dalje tako osjeca ali da nikaj od toga. Mislim, ne razumijem jebeno. Ja to ne bih mogao. Osjecat toliko za nekoga i gledat drugu osobu svaki dan i uvjeravat se da ju volim na osnovu racionalizacije te sjecanja na to koliko mi je nekad znacio njen dodir, pogled, misao. Ne bih mogao lijegat u krevet s nekim ko me toliko voli znajuc da ljubav nije obostrana, o intenzitetu te kontekstu da ne govorim. Jebe me to sve, uzasno. Osjecam se jebote, iskorišteno, koliko god glupo zvucalo. Ono kaj je najgore je da nemrem o nicem drugom razmisljat. Da mi je rekla gle, fakat mi ne znacis nis, nit si mi znacio, bilo bi mi jasno. Ali i na samom rastanku mi reci apsolutno obrnuto, nema smisla. Cemu laž kad je ionak gotovo? Zakaj ne lagati recimo ako mi se tak može olakšat? Ono, da je rekla da ju boli kurac i da se zajebavala malo, fino bi ju uvjetno receno zamrzil i stvar bi bila rijesena. Ali neeee. Ja moram ostat ovak, u nedorecenom sranju, vjecno se pitajuc what if. Jebo ti what if mater. Nemrem o nicem drugom razmisljat, mislim da je apsolutno jasno zakaj. I kaj sad? Da jednostavno zaboravim zadnjih par mjeseci? Kao, nije bitno, ti momenti su bili goli kurac i ono, ko ga jebe. Ma ono, da me bar nazove i veli jebote, fakat mi nije jebeno stalo, odjebi više s tim. Ali ne. To se nece dogodit. Moze me eventualno jedan dan nazvat i rec da vise ne pisem o tome jer joj unistavam ono malo kaj joj je ostalo od zivota kakav je bio i da ga ne moram do kraja unistit. Naravno da nas nije bilo dvoje u svom tom sranju. Ja sam sjebo, ne. A mozda joj se popnem na kurac s tim kaj pišem o tome pa zakljuci da joj fakat nije stalo. To je isto opcija koja bi bila ok. Nek ne cita jebeno, ona je mene izbacila iz svog zivota, nek se makne iz mog onda. Potpuno. Ne zelim to, iskreno, ne. Puno toga mi nije jasno, ali znam kak osjecam i znam kak se osjecam radi svega kaj se dogodilo. I jebeš mi mater ak necu cekat ko zadnji krelac. Ono, tu sam, cekam, glupav sam, ali ovo sve nije bilo za kurac. I ne zelim mislit da je to to. Nek bude to za ovaj period vremena. I okrenul sam se. No, i dalje sam pred istim zidom. Samo kaj mi je sad iza leđa. A ja fakin stojim. I na kraju detalj iz razgovora s frendicom otprije koji tjedan. Ja – «Ne razumijem, jebeno ne razumijem, mrzim kad jebeno ne razumijem....a ne razumijem» Ona – «Znam. Razumijem.» Ajd u kurac. :D |
Kmečavac vol. II
|
Eto, jutro mi se dogodilo. Još jedno onak glupavo, tupo i s njom u mislima. A pitam se čemu, kak ju izbacit iz sistema i ta slična sranja. Ma dobro, znam da nemrem i da necu dugo moc, mozda nikad, baš zato kaj se radi o totalno nedovrsenoj prici. Eto, kmečavac strikes back. Smiješno je koliko te mogu pojebat okolnosti i kak ljude pojebe strah od samoce. To se isto moze interpretirat kao ljubav. Ma ne znam kaj bi rekao i mislio više. Sve sam rekao, sve sam izanalizirao i stvari su upravo onakve kakvima se cine. Volimo si reć da to nije tak, ne bi li imali manevarski prostor za laganje sebi i sređivanje sebe unutar nekog sustava za koji smo vjerovali da je ispravan. Moram samo spomenut da je blog opet GLOMAZNO GOVNO (GLOMAZNO GOVNO) jer ne radi svako malo. Jebeno usrano smeće. I tak. Igranje s emocijama je nekaj prekrasno. Kako svojim, tako i tuđim. Ja bi da mogu napisat kaj se sve izdogađalo zapravo, ali ne smijem jer akteri citaju bložinje. Jednostavno ne bi bilo fer napisat nekaj kaj se i dalje događa. Iako bi onda stvari bile puno puno jasnije. Ali više se ne događa meni, događa se u glavama. Događa se u životima kojih ionako nikad nisam bio dio, ne legalno barem. Ma u tri pičke materine nek ide sve. I ono kaj sam ja mislio da vrijedi, kaj sam mislio da nekaj predstavlja, ma sve. Sjetil sam se kad me ova moja ostavljala da sam joj sral sa «a kaj je s povjerenjem? Ljubavlju? Kaj je s tim nekim trajnim vrijednostima?» Kao što rekoh, sve je to goli kurac ako nema strasti kako je tvrdila moja bivša draga. A ja sam rekao da je jadna kučka koja ne zna voljeti. Oh, pa da. Kako jednostavno. Ali let's face it. Nije ona mene doživljavala nimalo. Ni ja nju zapravo. Ma u pizdu materinu i emocije, koji jebeni zajeb. Ja sam nju držao uz sebe oh, prevelikom ljubavlju. Prevelikim razumijevanjem i željom za promjenom. Mislio sam da cu ju s vremenom uspjet naucit da voli mene na nacin kak sam ja volio nju. Al sad kad gledam, onda bi si brutalno lagali međusobno. Ovak smo samo lagali sami sebi. I ovo kaj lil fish dole piše. Nije da se zaljubljujemo u svoju projekciju osobe. Zaljubljujemo se u ono kaj postajemo uz osobu. Bivša i ja smo čitavo vrijeme brijali na «potencijal» i na ono kak bi nam bilo super u savršenim uvjetima. To je zapravo to «građenje života» s nekim. Ono, imaš nekaj kaj radiš u životu i briješ da nije bitno kaj trenutno radiš ako te donekle ispunjava i ako si s osobom koju voliš. Ma jebote ugoda da te jebo. Debilana. Ma aaaaargh nikaj ne kužim više da mi jebeš mater jebeno. Stvari su jebeno superjednostavne. Ako si jebeno nesretan u vezi, jebeno si nesretan i to je to. Nema «dobra» i «loša» razdoblja i vaganje. Jebalo nas sve jebeno vaganje u sifilitičnu dupendaru. Emocija mora bit nepromijenjena bez obzira na sva ta razdoblja. I nema sad kak onda možemo svako malo mijenjat partnera i kak to nema smisla. Ima jebenog smisla. Tražiš dok ne nađeš onog ko ti jebeno paše za život. Ali ljudi se prestraše, umore se, racionaliziraju i provedu živote u vezama koje su loše, u kojima nisu sretni, u kojima nisu ono kaj trebaju bit i jednostavno fulaju jebeni život. Ali su ispravni. Ali ispunili su ocekivanja koja su iz nekog razloga postavili sebi. A nisu ispunili nikaj. Muče sebe kako i onog pored sebe. No, tak se teško maknut. Da mene bivša nije ostavila, ja nju nikad ne bi ostavil, koliko god nesretan sam bio. Tu sam bio papak. Oh, prijetio sam. Srao, pizdio. Ali nikad ju ne bi stvarno ostavio. To je ono glupo. Jucer sam isao citat svoje stare blogove. Jebote, ja sam znal da mi nemamo nikakvu buducnost a tak sam se trudil objasnit si da ima «jer se volimo». Još dok sam bil u irskoj, nekaj smo se dopisivali i onda je ona napisala da naravno da moramo pokušat bez obzira na sve zato «jer se volimo». Ma voljeli smo se moj goli kurac. Aaaargh. Napisal sam u jednom od starih postova i to da sam popusio pricu jer ocajni ljudi uvijek popuse pricu. Nitko ne voli osjetit gubitak. Htio sam ispravit stvari, napravit da sve opet bude kak je bilo. Onda si sad gledam kak je bilo. Bilo je lijepo do određene tocke. Eh, al kad je došlo do toga da više nije bilo lijepo, umjetno smo održavali vezu «građenjem» iste. Nema građenja veze. To je debilana. Il osjecas, il ne osjecas. Kao što rekoh, nek sve ide u tri pičke materine. |
Kmečavac (c) Silajn 2004
|
Bas se nekak prazno osjećam. Onak, gledam u zid. Pa onda gledam u pod. Pa sam danas vozio auto tak da sam gledal kroz vozacki prozor ko u americkim filmovima i nisam poginuo. To je valjda zato kaj je americki auto. Uglavnom gledam nekam bezveze i osjećam se tak sjebano da bi rado nestal jednostavno. Al to ne ide. Stvar je u tome da mi tak fali. Koji zajeb. Tup sam. Prazan. Jebo mater. I gledal sam seriju o tipu koji sve znao osim toga zakaj sve zna i vidi crno bijelo. Gledajuci tu seriju shvatio sam kako osvojit komada. Prvo se moram ukrcat na avion za nekamo. Onda tamo mora bit pizdarija i ubojstva. Onda ja nađem sve kemikalije na svijetu na tom avionu i upravim ga prema zračnoj luci, usput spasavajuci i krasnu djevu koja od mene želi kolač. Ma jebeš to. Ne ide mi. Nemrem nikaj napisat. Boli me kurac i za seriju i za sve. Fali mi. I nemrem nikaj tu. Ne znam kak bi objasnio kak se osjecam. Oduzeto mi je pravo upoznavanja osobe koja me zaintrigirala kao nitko do sad i koju sam zavolio kao nikoga do sad. Ovak šturo postavljeno fakat glupo zvuci. Našao sam se s ovom friškom bivšom i uputio ju u problematiku. Niš. Odvela me na sladoled, kuruzu, dala mi cigaretu i onda smo zagrljeni sjedec na trgu jednostavno šutili. Ili bi si govorili sranja koja smo si govorili dok smo bili skupa i dok smo se voljeli onak, kak se ljudi vole i to. Smiješno je kak sam prije par mjeseci brijao da bih proveo život s njom. I onak, pricamo nekaj o strasti i tim sranjima. Kak je nama tog falilo zadnjih 6 mjeseci. Onak, brijem da tebe netko kog ti stvarno voliš na način na koji se treba voljeti, nemre prestat voljet tebe. Ja sam svoju bivšu djevojku stvarno volio. Jesam. Ali sam ju pasivno volio. Ne znam kak bi objasnio to. Sjedio sam pored nje i volio ju. Noćima sam znao bit budan, gledati ju kako spava, poljubit ju, ona se nasmjesila i ja sam bio najsretniji covjek na svijetu. Mislio sam da je to ljubav. Mislio sam da je to nekonzumentska ljubav, da ju volim bez obzira na sva sranja koja su nas razdvajala. Ali konzumirao sam. Konzumirao sam osmjeh, dodir, poljubac. I doveo sam se u stanje u kojem sam nedostatak truda, ljubavi, želje za njom sretnom zapravo nazvao uberljubavlju. To je bio kurac a ne ljubav. Sjedimo mi tak danas na trgu i ja njoj objasnjavam kak ne zna voljeti. I onak, u zadnjih mjesec dana mene jebe kaj ja nju, koliko god sam brijao da sam ju volio preko svake normalne granice, nisam volio kao prvu djevojku, a nit sam se zaljubio ko u ovu sad. I sad, to neko zapravo ravnodušno stanje ja sam drsko proglasio skoro pa zen ljubavlju. To je bilo nesudjelovanje. Ravnodušnost. Draga, volim te bez obzira na sve. Ili, volim sve kod tebe. To je ravnodušnost. Nepoštovanje. No, rado to predstavljamo kao ultimativnu ljubav. I sad, mene jebe zakaj smo mi bili skupa tri i pol godine, fakat me mučilo to. I pitam ja nju, jebote, zakaj smo mi bili tak dugo skupa. Veli ona, kajaznam, ne zamaram se, voljeli smo se. I onda skužimo, nekak istovremeno. Zagrlili smo se, sjedimo tak nakon kaj smo ubili kuruzu i baljezgamo si onak pomalo. I veli ona meni, pa viš, ja te recimo volim, a nisam zaljubljena u tebe. I tako mi je lijepo. I skužim. Bilo nam je ugodno skupa. Prvo je tu bio bizarno dobar seks. Onda je bila predobra zajebancija. A kak se to trošilo, ostajalo je samo ono kaj nas je zapravo vezalo u pocetku. Ugoda. I kužim ju sad. Onak, sjedimo zagrljeni ko kad smo bili skupa i nikaj se nije promjenilo, samo kaj si ne lažemo. I ne kužim kak smo jebeno izdržali lagat si. Ne jedan drugome, nego sami sebi. Kakva jebena glupost. Ja sam njoj nakon prekida napisal pismo od 3 kilometra. Sve je bilo tranu. Klinci, zajednicki zivot, sva jebena sranja. I sad kad se vidimo, znam da sam si lagal. Onda sam imao spiku da nas jebu okolnosti. A jednostavno je nestalo strasti. Nestalo je i povjerenja. Ostao je osjecaj krivnje radi sveg sjebanog. Ona se osjecala krivom kaj me vise nije voljela kak treba. Ja sam se osjecal kriv kaj nisam mogao bit ono kaj ona zeli da budem. A nisam mogao. Iako je govorila da sam jedan, jedini, neponovljiv, najbolji za nju i da si nemre zamislit nekog drugog uz sebe. Ali nestalo je strasti. Umrlo je jebote, totalno je ošlo u kurac. A to onda više nije ni prijateljstvo jer je previše sranja nutra. Ocekujes ljubav a ne daješ. Nisam ja niš davao. Otišao sam u irsku ne bi li nama stvorio novi život. Ne bi li promjenio okolnosti, pa možda vratim ljubav. Racionalizirao sam. Reko, sitnice ubijaju tak nekaj, okolnosti ubijaju ljubav. Ma ubijaju moj krasan kurac ako je to fakat ljubav. Gledam jednu obitelj. Frendovi. Žive na rubu bijede. Imaju male klince, dugove, pizdarije, fakat sranjski život. Ali jebeno se vole. Onak, nema pizdarija, nema laganja. Nema «moramo pokušat», nema gubljenja povjerenja, nema nevjerovanja mišljenju drugoga. Ako ja svojoj dragoj velim da je prekrasna, a ona veli da nije, jebeš to. Moja ljubav i moje mišljenje nije dovoljno da pobjedi kakav god ona kompleks nosi. Baš po tome se tvoje mišljenje razlikuje od mišljenja nekog drugog. Cini razliku. I zato je bitno. Ukoliko mu se ne vjeruje, ti si goli kurac. Ja bivšoj pred kraj nisam mogao objasnit da je prekrasna. Nije si bila. Nije si bila lijepa uz mene, that is. Te stvari su jako jednostavne zapravo. Ma mislim, koji kurac ja tu serem. Vrtim si po glavi kaj mi se izdogađalo kroz zadnjih godinu dana i kaj sam opce naucio iz toga. Skužil sam da ne želim mirnu dosadnu djevojku. Nek bude poremećena pizdurina, štoviše. Ne želim mirnu vezu. Želim osjećat. Želim znat da sam jebeno živ uz tu osobu. Nije nužno da to bude drama. Ali želim jebeno osjecat. Zelim vidjet da osjecam. Ne želim «gradit» vezu. Želim osjecat jebenu vezu. Želim znat da ona svaki tren može jebeno otic, ali ne osjecat strah. Ne znam kak bi to opisal. Ne želim osjecat krivnju zbog razlicitosti. Ne želim osjecat krivnju zbog nedostatka želje i maskirat ju u ljubav. Ne želim brijat na seks zbog potrebe. To je isto jako jednostavno. Da sam ja bio uvjeren da želim seks baš s njom jer ju volim. Kurac. Bila je poznata, ugodna, draga. To je bio taj uzdah, taj pokret i taj izraz lica. Tu sam bio siguran, tu sam bio doma. I interpretirao to kao ljubav. Kretenizam jebeni. Tijelo jebeno ne laže. I nema teškog dana, teškog tjedna, glavobolje, umora, dekoncentracije i slicnih sranja. I nema pizdarije da nemre bit ko na pocetku. Može. A to su sve sranja koja sam ja sebi prodavao da opravdam uloženo vrijeme i lažnu emociju. I gledam kolikima oko mene se to događa i nemrem vjerovat. I nema «sad sam drugacija osoba, uz tebe sam našao mir». Ma nabijem to sve racionaliziranje na jebeni kurac. Ono kaj jesi, jesi. Sve ostalo je gubljenje kičme, ak nikaj drugo. Veli meni ova moja kad sam joj danas brijao ovo o strasti «eto vidiš, majmune?». Reko, vidim draga. A kad mi je to govorila u vezi, rekao sam da nije bitno. Razdoblje, okolnosti, nemre bit ko na pocetku. Ma fakat, nemre moj kurac krasan. I veli da sam bio Glomazan Papak (GP). I jebeno sam bio, iako mi je i sad tesko to priznat. To kaj sam se propapcio sam si objasnjavao time kaj ne zelim igricama i sranjima degradirat to kaj osjecam za nju, jer ju na kraju necu voljet. A cinjenica je da se jednostavno nismo našli u potrebama. Ona se htjela igrat, let's face it, svaka žena voli ta sranja. Koja veli da ne voli, ne pozna sebe dovoljno. A stvar je samo u tome da si nađeš osobu koja ti je jednostavno na nivou. Samom sobom treba pružat dovoljnu kolicinu tih uvjetno receno «igrica» i pizdarija. Ja to s bivsom nisam mogao. Navodno sam ju previse volio da bi unistio tu emociju igranjem. Nisam htio «glumit nekaj kaj nisam». I fakat, nisam to bio s njom. S njom sam se prepustio. Osjecao sam dovoljnu ugodu da mi bude svejedno. Nije to bila ljubav. Bilo je to jedno jako suptilno pucanje kurca. Isto to pucanje kurca sam osjetio danas kad smo se zagrlili. I s odmakom sam skuzio da ju i dalje volim na isti nacin. Pasivno. Nikako. Ne zelim ni procitat tekstove s pocetka bloga. Mora da se jebeno kunem da ju obožavam i da ne znam kak cu zivjet bez nje. Sad mi je neugodno. Mislim, nije da mi je neugodno, nego do kud jebena samoobmana i strah od gubljenja neceg sigurnog idu? Kaj si sve mozemo predstavit kao ljubav opce? To je valjda ono kaj bi glupavo rekli «navika». I onda se pitas kak opce vjerovat sebi. E pa, iskustvom. Naucis jednostavno. Kak ja sad znam da je moja ljubav za djevojku koju sam upravo popušio nekaj kaj uvjetno receno vrijedi? Kak rec da to nije laž? Redefinicijom sustava vrijednosti? Ili jednostavno pratiš ono kaj osjecas? Ja znam kak sam se osjecao kad bi ju pogledao. Ali isto tak znam kak sam se osjecao kad je ona mene pogledala. Kad sav racio ode u kurac. To se meni sviđa, valjda zato kaj sam poremecen. Ali to tak treba bit jebeno. Nemres u određenim godinama rec, e jebiga, nije bitno ono kaj osjecam, mogu osjecat polovicno. Ako si nesretan u vezi, nesretan si. Nema racionalizacije. Neces postat sretan odjednom. Stvari se nece jebeno mijenjat, jer se ne mogu mijenjat. Mogu se zamotat u šareni papir koji traje dok ga se ne podrapa. A drapa ga se. Nema truda koji moze zamjenit emociju. Proizvodnja emocije. Voljenje razumom i strahom. Interesantno, ne? Pretvorimo strah u ljubav. Pretvorimo nezadovoljstvo u želju. Pretvorimo ljutnju u pokušaj razumijevanja. Pretvorimo nerazumijevanje u «zajednicki rast». Dobivamo ljubav. Pravu, iskrenu ljubav. Vrlo racionalnu. Vrlo realnu. I bolno lažnu. |
07.09.2004., utorak
nek sve ide u kurac
|
i tak. osjecam se kao da je prek mene presao kamion ostavivsi me na zivotu samo da mogu osjetit koliko boli. nis drugo. ali to valjda tak mora bit. i rado bih napisao citavu pricu, ali nemrem. nemrem nikaj jer mi se nis ne da vise. sam bi fino legao i umro. a i to nemrem. nek sve ide u tri picke materine mrtve krvave usrane. toliko. |
06.09.2004., ponedjeljak
opet kurac
|
Sjedim kod frendice na podu. Mislim, lap mi se gasi svako malo jer mu se spojebalo hlađenje proca. No, jebeš to. Žene su u kurcu, jebeš mi sve. Sad mi se ova bivša cini ko jebena svetica. Spomenik bi joj digo sad. A i ona je bila u kurcu. Sve su žene u kurcu. Ali totalno. Ne kužim koji kurac hoće, zakaj, kako, niš. Sve je tak jebeno jednostavno a one iz svega naprave nuklearnu fiziku. Moram napomenut da mi u svrhu negašenja compa držac istog cine dva akademika i jedan nobelovac svojim knjigama. Eto, da ne ispadne da nisam nekaj korisnog dobio od velikih umova. Granny smith nije baka smith nego jabuka, zelena, glomazna i kisela. Oh, kako je dobra. To je ta zelena kisela jabuka ciji okus su krali oni pucketavi bomboni koje toliko voljesmo kao djecarci. Sad cu ja vama ispricat zakaj se kod mog strica u kucu ulazi kroz zahod. Naime, on je kupio kucu u jednom od hrvatskih zaseoka. Bila je stara i trošna. Dugo dugo se sralo u štagalj. Tamo je postojao kanister i štanga za koju se doticni serač trebao primit ne bi li ne upao u nakupinu fekalija što su krasile glomazan kanister. Nakon što je nekoliko puta upao u iste, odlučio je instalirat i drugu letvu te smo se sada mogli držat za dvije, te bi rizik od upadanja u feces bio duplo manji, skoro pa nikakav ako se dobro primiš. Moj stric odlučio je sam obnovit tu trošnu kuću te je kuhinju gradio samo šest godina uz maksimalan znoj, krv i suze. Bio je tamo i pas, dona. Dona je bila prozirni šljivarski mješanac. Ne postoji takova pasmina – povikat će skeptici te poznavatelji pasa. No, postoji. Dona se hranila šljivama jer je živjela ispod drveta šljive. To je drvo svojim raskošnim plodovima činilo da dona ipak ne zgleda ko da bu umrla odmah. Izgledala je više nego uhranjeno i bilo ju je teško primjetiti samo kad je legla iza travke. Nije bila mršava, ja bih to više nazvao prozirnim. Tko je gledao duha i crtiće, zna o cemu pricam. Dakle, gradnja kuhinje. Šest godina se gradila vjerujem. Za to vrijeme sralo se u štagalj. Dok bog ideje nije pogodio moj strica u guzicu. Odlucio je premjestit ulaz u kuću s druge strane a zahod napravit tamo gdje se do onda ulazilo. U tu svrhu iskopao je glomaznu rupu u sobi. Da, digao je podne daske, iskopao pola metra rupe i sad je soba bila rupa. Istovremeno je na ulaz instalirao školjku i ispod iste iskopao rupu, jer selo vodovoda nije vidjelo. Dakle, opet se sralo u rupu ali ovaj put kroz školjku. Kako je soba bila golema rupa, nije bilo smisla da se u kuću ulazi kroz rupu pa je odlučio da je bolje da se u kuću ulazi kroz zahod. Bila je tu i neka vešmašina, valjda zato kaj nije bilo vodovoda. To su bili sretni dani. Jednom je još u starom stanu sagradio zid nasred stana. A bome je i digao parkete u najvećoj sobi u stanu tjedan dana pred božić. Rekao je da će bit gotovo do božića. I bilo je, ali do idućeg. I nitko mu nije mogao reć da se ne drži dane rijeci. A imao je i videoteku. I pčelarstvom se bavio. Uzgajanjem pilića. Imao je autoškolu i vučnu službu. Sve je imao. I kaj je najbolje, mislim da mu se u kuću više ne ulazi kroz zahod. A to je puno. |
sinoc
|
Izašao sam večeras van da se ne napijem i dobro zabavim. Sad je 6:34 i ja sam pijan ko guzica došao miloj si sobi. Radi se o tome da ja nemrem vjerovat da svaki put završim s nekom ženom, makar i onoj in need. Nije bitno. Uglavnom, ova se zove Katarina. Interesantna stvar je to da mi se ne da pisat o tome jer nikaj nije ni bilo. Jesam li ili nisam brutalno zaljubljen? Jesam. Dakle, sve ostalo je suvišno. Ono kaj je interesantno je da sam na račun brata drage si prijateljice, čije tenisice nosim, njegove, ne njene, popio lozu. Tip je jebač. Ali pobogu, kakav jebač. I tak, stojim ja pokraj i reko, jebote. Nije nikaj veći jebač od mene. Pa kakav sam ja to jebač onda pregolem? I kakove su sve kategorije jebača tu u svemiru, oh pobogu? No, dobro. Tip kika es. Uglavnom, tak ja hodam sa seanom , još nekim kitom i nekom malom simpa curicom prema trgu. I vidim ja da mala šepesa. Reko, vozit ću te doma, makar mi to bilo zadnje gorivo na svijetu. I tak stojim ja s njom u jednoj od njenih šepačkih pauza u nečemu što bi se većini učinilo kao nedolična poza kadli me opizdi poznat opizd po dupendari. Reko, crni vraže što me noću po dupendari mi pizdi me mene. A kadli ono moja bivša djevojka. Pijan sam sad pa ću joj dodjelit ime sada. Ona se zove Petra i s njom sam proveo tri i pol godine. Zagrlila me i poljubila, nakon kaj me pitala ko mi je ta drolja. Oh, želi me. Moram priznat da ovakav pijan imam čudne osjećaje spram dotične, na koju izjavu bi moji prijatelji dobili žmarce, moždane udare, analne situacije i infarkte. Vidjeli smo se samo na sekundu il nekaj, ali tak mi je drago vidjet ju otkad ju ne volim i otkad nismo skupa. Jebeno čudno. Velim ja njoj kak sam se nadal da ce doc u purgeraj, a veli ona da je htjela al da su zapeli. Ma mislim, kak je to sve naizgled jednostavno sad. Ja sam zaljubljen ko pes u drugu, ova mi je sva nekaj mila i draga nekaj, bog zna za koji kurac, žene me općenito voliju. Oh, uh. Nego, onda sam ja vozio Katarinu doma i kad sam ju dopeljal pričala mi je kak je u kurcu jer joj niko ne vjeruje kak ju sve živo boli i kak nemre hodat i kak je sjebana i kak su frendice totalne drolje prema njoj. Naime, Katarina je nedavno imala tešku prometnu i sva je spojebana, što ne umanju je činjenicu da ima glomazne sise, lijepo dupe i preslatko lišce. Ja ju kužim totalno, ne radi sisa i dupendare te radi lišca, nego znam kak je meni bilo kad su mi dijagnosticirali epi. Bilo je tu jebeno odurnih situacija, ali kog boli kurac. Moji frendovi su ionak zakurac. Bar oni za koje sam tada mislio da su mi frendovi, prijatelji cak u napadajima euforije. No dobro. Sad slušam ženu koja mi vizualno podražava samo centar za iritaciju. Ali kad ju slušam, ženio bi po defaultu a ta je ona drolja iz evanescence. Oh, kako li samo pjeva ta pička. Nego, Katarina mi se tam plakala, ja sam ju tam nekaj nježno poljubio i rekao da će sve bit ok, ispričao joj kak sam fatalno zaljubljen i dao joj broj telefona ako treba uberfrajera za pričat s. A jamačno treba. To mora da je posao za dritomena. |
03.09.2004., petak
Jucer, No.3 - danas rano ujutro
|
Jebote, preko pol 5 ujutro je a ja nemrem spavat da ga jebeš, nema mrtve šanse. I tak svaku noć više manje, samo kaj se inace prevrcem po krevetu a sad baš nisam mogao nikaj. Lud jebemu. Gledam Tatjanu Jurić u novinama. Oh, oh. Opće nije loša, rekao bih. Gomila kretenoidnih članaka, pa reklame za druge novine u kojima su gomile kretenoidnih članaka i tak dalje. Izvještaji s kraljevskog dvora. Mislim, kome jebeno puca kurac kaj je princ charles zadnje jeo i koga kara? Ne kužim. Kome puca kurac kaj njegov sin dela okolo. Nikad nisam kužio ljudsku fascinaciju ljudima koji su praktički rođeni na televiziji, iako ne moraju nužno bit ni interesantni ni nikaj tog tipa. Kraljevska jebena obitelj je sve samo ne interesantna. Brijem da interesantnije živi najdosadnija baba u mojoj ulici. Ta prastara ekipa iz kvarta se svaki dan druži tu. I to ne po dvorištima, ne po birtijama, nit po sličnim mjestima di bi se mirogojčeki mogli družit. A, ne. Oni se druže u ambulanti. Oduzimaju pravo prvenstva doista bolesnim ljudima. Uletiš u ambulantu s recimo, genitalnim herpesom i doista si zabrinut za svoju buducnost. Jebe te to. Ali, ne. Ispred tebe je bar 20 polupokretnih jeremijoznih no vrlo glasnih i svjesnih prispodoba koje su tu došle na čašicu razgovora, tračeva i trkeljanja te pikicu dvije ukoliko su sretni taj dan, pa baš imaju neki kurac kaj treba liječit. Ja se ne zajebavam, provjerite stanje u svom domu zdravlja. Zašto čekamo satima? Zašto? I onda ti ta ista baba jebe mater da «ta današnja mladež» u tramvaju jer joj je doktorica kojoj je već pun kurac babuljaga koje nemaju kaj za radit napisala uputnicu za pregled svega za rebro i sad glavinja po tramvajima i tak troši prostor. Naravno da po putu ode na plac te ti nasere na glavu svih sedamdesetšest vrećica sa preko sira i vrhnja do trulih mandarina od kojih se gube vozačke dozvole. Ja recimo nisam mogao vjerovat kad sam vidio da su kitu uzeli 500 kuna jer je imal 0.03! Jebem ti sve, uskoro čemo imat dilere trulim voćem koji sotonski zlo briju okolo i žele te sjebat dok nevino piješ kokakolu pokušavajuci ne ostat bez vozačke u subotu navečer dok se tvoji bezautni prijatelji veselo oblokavaju. Mama radi salatu s vinskim octom. Molim pričekati sat do dva prije vožnje. Nabijem im zakon u guzicu. Dregere s 12 znamenki treba nabavit, cijev na digitron prikopčat, da vidimo na koliko ste to decimala pijani, gospodine. Oh, 0.000013! Pa to je minimum 400 kuna i kazneni bod. Hodali ste pijani, vidim. A gdje vam je dozvola? Do kad ste registrirani? Hodali bi malo, a? Cvrcnuli smo si, a, moj gospodine? Jeste možda hodali prema....automobilu? Pa to je 6 godina zatvora, kao da ste već ubili kompletnu obitelj, to je osam milijardi kuna, pozdravite familiju i pođimo. Jebemti mater i državnom proračunu. A irska. Oh, ta krasna zemlja gdje smiješ imat cigli promil. No, tamo se nitko ne vozi osobnim automobilom po noći. A, ne. Taksi je jednostavno prejeftin za tak nekaj. Smiješ bit pijan za volanom, a ne da ti se, jer tebe i tvojih 16 pijanih prijatelja taksi odvede do jemena za šačicu eura. Hrvatska, ta divna zemlja. Samo dok se sjetim onog ingenioznog natpisa koji se pojavio na jumbo plakatima prije par godina. «Welcome IN Croatia». Bio sam ponosan, bio sam hrvat. Reko, to je moja zemlja, to je ministarstvo turizma, to je taj kompetentni kadar, to su ti reklamni slogani kojima ćemo privuć najmanje milijardu turista na savršeno nam uređene obale. Gledam babu na glavnom kako na engleskom koji bi i najžeščeg CIA-inog dekriptora natjerao na moždani udar nakon neuspješnog suicida jer je shvatio da je promašio profesiju, pokušava objasnit frajeru di je zahod. To je baba koja radi na MEĐUNARODNIM informacijama. To je ta superbaba oboružana znanjem barem jednog stranog jezika. Njoj je taj, predmnijevam hrvatski jer ni meni nije znala odgovorit na najjednostavnije pitanje na pretpostavkom vođen, materinjem joj jeziku koji bi trebao bit ovaj kojim pišem. Rvacki jezik. Blago našeg naroda psovki poradi. Trebao sam joj jebat mater, to bi možda razumjela. Na rvackom, naravno. Oh, misli kakove salijeću me u ovaj kasni sat, to ne bi pas s maslom pojeo. Ovo s cuckom sam napisal samo zato kaj fakat nikad nisam kužio to pas s maslom. Ko ga jebe. Razmišljam o tome da koji kurac mene čeka sad in d nijr fjučr. Da li ću osvojit djevojku svojih snova? Da li ću konačno moć snimat jebene pjesme? Da li će stara opće nać jebenu garanciju za zvučnu da bi ikaj mogao snimit...to mene jebe. Imam tu bubanj u sobi, da i gledam ga totalno lud. Užasno mi se svira a ne smijem, jebe me to prestrašno. Bar mogu drkuljit po gitari i zatvorenih očiju, poput kakovog umjetnika ić glavom lijevo desno neovisno o ritmu svirane pjesme ne bi li u tom momentu odavao dojam čovjeka koji je jedno sa svemirom. Taj dojam na taj način mogu odavat eventualno pijanoj, nadrogiranoj te zalutaloj krtici u poodmakloj dobi s inkontinencijom te narušenom koncentracijom poradi svih tih tegoba što ju prate. Zato to činim dok sam potpuno sam i mir mi narušava samo lagan zvuk vešmašine koja se pokušava oslobodit okova kupaone u čemu joj uvelike pomaže nedostatak neke od nogica koje su tamo bile poradi ravnoteže dotične. Ide mi na kurac kaj nemrem spavat, fakat. Ima nekaj u onom «sutra je novi dan» i to. A ovak, docekat cu novi dan budan te pola istog prespavat. To je frustrirajuce sranje. Fali mi moja djevojka koja nije moja. Fali mi nekaj smislenog kaj bi radio u životu. Recimo, studio. Baš sam danas razmišljal. Onak, zbudim se oko podne i pogledam po sobi. Instrumenti. Kaj bi prvo snimao il vježbao? Bubanj? Gitaru? Da dovršim onu stvar kaj sam krenuo radit jučer? Jebote utopije. I fali mi moja djevojka koja nije moja. Prepun kurac. Fali mi internet, oooo jebote, kak mi fali internet. Tak bi se spojil sad i čital teme po forumu, radil bilo kaj, pričao s drugim poluimbecilima koji su i dalje budni, a ima ih. I htio bih imat zaposlenje, poput nekih. Posao na kojem niš ne radiš that is. To je posao koji imaju razni zaposlenici net cafea, informatičari raznih radio postaja :D i ina ekipa. To je prekrasan posao. Zaposlenje. Možeš fino pisat tam, slušat muziku, puca ti živo kurac za sve, a onda dođeš doma i rospija te stera u kurac. Dobro, to nije savršen scenarij, samo spominjanje nekakvog posla daleko je od savršenog, nažalost i od izvedivog, ali kaj je tu je. Fakat nemrem spavat pa cu spomenut i da mi je auto zmazan, osim kaj troši poput ljutog lucifera na kilogramu amfetamina u otv domu. Danas sam bil kod ane. Pitali su nas iz nekakvog časopisa dal bi htjeli uljetit tam kao par koji je bil skupa a sad su prijatelji. Naravno da da, pobogu, kakvo pitanje. Uvijek bi se slikao uz tu guzicu pa da joj mogu dolazit posuđivat lovu i jest hranu te koristit net uz papirnati dokaz da sam joj prijatelj. Vidi novine, tu piše da sam ti prijatelj – rekao bih tada. Oh, da. Ako mi ne bi dala nekaj od navedenog, nazvao bi novine, rekao da muško-ženska prijateljstva ne postoje i da je ljuta guja, drolja, famfljordača, fuksa, prodroljnjača jeftina. Uništio bi mit o muško ženskom prijateljstvu, a pruža mi se prilika ta podržim tu, oh, jeftinu laž. Muško i žensko mogu bit prijatelji, dakako. Nakon kaj su se ispokarali kak treba. Ostalo je samo priprema za tu radnju. Mi smo se karali, dakako, ali bože moj, kakvo ona dupe ima. Zato smo prijatelji. Zbog dupeta. Ima ona jedne tajice. Dok ih obuce ja poludim, dobijem erekciju i polomim susjedu voćku njome. To je ko betmen s odijelom. Ko jebe brucea waynea. Ali kad frajer metne onu betmen opravu, postaje betmen. Tak je i ana s tim tajicama. Možda sam to već spominjao. Ako nisam, shame on me, jer je stvarno stvar vrijedna spomena. Nasrao sam toliko nepotrebnih govana, a i dalje mi se ne spava. Idem onda pokrenut jednu od igrica za koju znam da ziher ruši čudo od xp-a. Možda me to natjera na san. Jebo. |
Jucer, No.2 - navecer
|
Nema maria van peeblesa u filmu večeras. Nisam uspio poslat napisani post večeras jer usrano smeće od bloga opet nije radilo. Oh, ih, kako nisam korektan. A film koji je trebao bit umjesto ove pizdarije koja je trenutno ima zaista impresivnu glumačku postavu. Nicolette Sheridan, Zack Galligan, Monica Trombetta i režirao ga ne Avi Nesher. Tuko bi se u glavurdu sada kako nema tog filma. Nemam internet, sve neka tugobina, reko da mi je bar film u kojem glumi The Rock. Ali ne, nisam te sreće. I još mi van peeblesa oduzmu, oh, kako patim. Mislim da ću uvijek žaliti kaj nisam pogledal «Neboder» sa Cikatićem. Jebote, to mora da je predobar spektakl. Nemrem ne pokušat zamislit radnju. Po mojem, Branko se jamačno penje 200 katova, na svakom ubije ponešto nevaljalaca, kako ne znade engleski vjerojatno samo replicira sa «bulšit» ili «aj kil ju» sve dok ne dođe do penthausa u kojem je glavni nevaljalac koji mu je učinio nažao članu obitelji dok je švercao plutonij preko prečkog. Mora da mu je brankova filmska mama učinila spačku dok je tog nedjeljnog jutra išla po kruh za napaćenu poslijeratnu si djecu. Recimo da je slučajno nepažljivo ubacila pet ambalažu u rezervoar nuklearnobila prerušenog u ZGO kontejner za ambalažu il nekaj te mu tako pomrsila detaljno razrađen plan. Nešto tak nepredvidivo u svakom slučaju. Ne znam, smatram se bahatim ignorantom zbog negledanja tog jamačno neprocjenjivog filmskog dragulja. Pitanje je samo kako Branko glavnog nevaljalca liši ionako bezvrijednog života. Ako ko ima taj nedvojbeno fantastičan uradak, nek se javi na mail. Tu je neki zajeb s bracom blizancima. To je nama naša borba dala. Kurac u oko u četvrtačno veče. Svi su u dosluhu sa jesseom i svi su mu ljubavnica. Napisao sam još par pjesama za djevu života si. Oh, kako je to krasno. Ono kaj je najbolje, svi kojima sam odsvirao nove stvari a kompetentni su momci kažu da je to nekaj najbolje kaj sam ikad napravil. Kupid me pogodio u guzicu glazbeno romansnom strijelom i pjesme su mi oh, nadahnute. Tu glumi i ona pička kaj je u melrose placeu glumila kurvu i jebeno je dobra. Ko se slaže nek veli to. To! Nego, jebe me to kaj mi je zvučna i dalje strgana a bome si ni nemrem nekakav setup za snimanje postavit u kući drage mi majke, iako ću sutra, tojest nakon kaj napišem, a prije nego uspijem poslat ovaj post na blog pokušat. Pa da bar čujete jedan kratki dio nove stvari. Samo jedna gitara, guba je skroz. Isto tako cete dobit uvid u rad Doomjam&Infinite Fury vokalno instrumentalnog dua kroz prvi hit s prvog albuma i prvi hit sa zadnjeg albuma. Situacija mi je takva da recimo, nemrem nikaj napisat, nemrem niš radit i općenito je zakurac, ali predmnijevam da će se bar rasčistit u dogledno vrijeme. Buraz mi tu spava iza, sestra nekaj njake po zahodu, vjerojatno liječi neuroze čiščenjem istog, kojeg je danas počistila već dvajšest puta minimalno. Nije, serem. Igra se s hektorom, čarobnim mačkom. Hektor odista jebe mater, iako je vjerojatno jedini mačak koji se nikad ne dočeka na noge nego se spizdi na bubreg. No, zato je iznimno drag i mazan, ako već nije sposoban ocuvat si bubrežnost. Moš si ga metnut na glavu poput šubare ili nekog drugog glavopokrivala i on će tamo ostati te presti zadovoljno dok ga ne odložiš na neko drugo mjesto gdje će nastavit radit istu radnju. I upravo sam skužio ko će proizvest prvog terminatora. Apsolutno je jasno. Ericsson. Pazite kak su počeli. Prvo t10. Sad su već sony ericsson. Udruženi sa bolesnim japancima već su došli do t610 s kamerom. S kamerom jebote! Sjetite se švarcenegerovog spojebanog oka. A švarceneger je t800. Pogledajte u vašu kameru. Vidite li djelić švarcenegera unutra možda? Prototip samo. Jebote, s japancima su se udružili da unište zemlju. Vi se možete zajebavat, ali onaj tren kad sony ericsson izda t800, znamo da smo najebali. To je taj čip. Memoriju za telefonske brojeve koristit će za spremanje imena svojih neprijatelja, ekran u mnogim bojama za grafički prikaz možda baš Vašeg politički nekoreknog lišca, al onak nutra, da to on vidi a ne ono, vi koji gledate terminatoru u glavu. Bilo bi glupo da terminator ima ekran na faci pa da ono, probate otić na net preko njega il nekaj. Kao, sori, ak me neceš ubit, mogu malo na net, znam da imaš satelicku vezu ono, skylink kuiš. Isusti mater, kak sam glup. Kad se t800 i pojavi, ubit će mene prvo i to će mu pisat «target too glup» i onda ispod «terminate» i još par tih «terminate» opcija. Recimo, još jedna stvar kaj me jebe. Razvio sam teoriju. Ja mislim da je recimo Ray Liotta stvarno murjak. Ono, uvijek glumi nekakve murjake. To je savršeni cover da se ne skuži da je murjak. Sad vas muči da zakaj bi se murjak pretvarao da je glumac. Zato jer je to stvarno savršena maska. Taj novac koji zarađuje snimanjem filmova ništa mu ne znači. Jer, on je svoj život posvetio tome da bude pokvareni policajac. Možda je švarceneger zapravo terminator. Možemo samo nagađat kaj je zapravo Anthony Hopkins.... Inače, interesantna stvar je i to da se u ciklusu filmova Genea Hackmana tip uspio pojavit jednom u zadnjih pola sata. Krasan podsjetnik na film Stevena Seagala u kojem ovaj gine padom iz aviona u vjerujem šestoj minuti filma...ali je na omotu. A to je bitno. Metnite Stevena na svoj omot. Na početku filma objasnite da je umro prije šest mjeseci i kroz film ga vidimo na slikama. Recimo, njegova bivša zaručnica prolazi pored slike na regalu i veli «Oh, Jack, kako je bio zgodan i kako je znao borilačkih vještina, on». I to je to. Platite mu siću. Ti mater, trabunjam, idem spavat jer susan sarandon lomi ga bejbe ovu noć. Uskoro slijedi bizarni scenarij za bizarni film sa 3 glavna i 22 poznata sporedna glumca koji sam radio sa sestrom. Spomenut ću samo scenu u kojoj Morgan Feeman koji glumi lika koji se zove Friedman, autobusom prolazi pored zatvora u kojem je zatočen onaj tip koji zgleda ko Morgan Freeman, vidimo ga kak viri kroz rešetke zatvora dok se ispred zatvora događaju demonstracije da se tip oslobodi i ekipa drži natpise sa slikom na kojoj piše «free Morgan». Ah, kurac. To treba opisat, jebeš napisano. Ali Rob Lowe glumi tipa koji se zove Bob Row. :D Za kraj bi samo još napomenuo dvije stvari. Antologijsko pitanje mog prijatelja iz prvog posta ikad napisanog na ovom blogu i moje pitanje sestri prije 2 tjedna. Pitanje je slijedeće. «Znate vi dečki koja je najbolja živuća ženska pjevačica ikad trenutno?» Eh, a prije koji tjedan sam sestri rekao slijedeće. «Dobro, koji ti je kurac da spremaš po kući u jedan ujutro, daj budi malo normalna u pičku materinu, sjedni i ajmo popit kavu» To je familija. Oh, to su prijatelji. I naposlijetku, dragi teen, da li sam normalan? |
Jucer, no.1
|
Pricam ja tak danas s frendicom i dođemo do one debilane polupuna/poluprazna čaša. I velim ja kak je čaša jebeno prazna. Veli ona, ne vjerujem ti, dokaži. Reko jebote, vidi mi čašu, prazna je jerbo nema nikaj u njoj i kompletno se dade popuniti nečime.na kaj je ona rekla da je u čaši zrak, dakle ipak nije prazna. E sad, jebeš zrak. Fakat, ima ga svugdje i ko ga jebe. To bi se zapravo moglo objasnit kao moje nepoštovanje za elementarna sranja jerbo tko može živjet bez zraka i to. Sad, taman da u njoj i ima vode i da je poluprazna ili polupuna s tom vodom, jebeš i vodu. Neću vodu, oću kokakolu, makar i onu s placa. Fensi, tarabo, krukto koktu, floki, bilokaj, ali ne želim vodu. Sad opet ispada da sam šupak koji bi iznad svojih mogucnosti. Uzmimo u obzir da je čaša i dalje prazna i da ja samo razmatram o mogučnostima pune, polupune, poluprazne situacije te sadržaja. Dakle, neću vodu, oću cocktu il viski. Nudi mi se voda, eventualno, a ja ju ne želim jer cu ju kad tad pozeljet napunit koktom il kolom dakle morat cu mijesat, iz cistog poštovanja kaj je nutra bila voda i okus je jebeno bljutav. Dakle, imam praznu čašu koju bih rado napunio nekakovim mjehuričavim proizvodom možda čak i diskutabilne kvalitete, ali glavno da se mali pjeni. Preventivno šaljem u kurac sve imbecile koji prate blog a obrecnu se na automobil. Automobil je cedevita. :D Čaša je prazna, a ja sam to vrlo neuspješno pokušao dokazat. Ajmo dalje. Planina patnje. Veli ona, daj objasni planinu patnje. Zakaj ne jezero? E, ovak. Di slash svira tužni solo? Di, pitam vas. Na jebenoj planini. Planina simbolizira patnju, to sam sebi ja tako objasnio, još onomad, čim slash solira na njoj. Ne viri frajer iz potoka. Ne žmirka u tunelu, ne sjedi na drvu s tom tužnom gitarom. Popeo se na najviši tužni vrh i svira tužni solo. To jedino kreten iz creeda može spašavat sam sebe iz rijeke. Kak jebote? Glup, jadan. Kad je tuga, planina je. Kak mi nemamo baš nekih planina tu, a ni novaca da se do bilo kakovih dođe, onda se ekipa penje na zgrade. Tamo snimaju svoje poskočice u kojima pokušavaju imitirat po 20 godina stare bendove. I to su onda odista zgrade patnje i čudno mi je da se ne uruše od soničnog užasa koji prati mlade nade rvackog roka. No dobro. Žalosno je to kaj ja tu serem o nekoj patnji a sjedim u dubravi. Halo, u dubravi. Pa to je podzemlje jebote, kakva planina. A patim kao zrikavac kojem su zabranili da zriče, kao hrvat s 4 kredita i isto toliko djece te rospijetinom za vratom, kao netom zarobljeni nijemac u partizanskom filmu patim. A patim na burazovom krevetu u sobi od pol kvadrata, okružen bubnjevima koje ne smijem svirat, što pojačava patnju. I onda, odlazim na planinu te ponosno gledam mrave koji ne razumiju. «Oh, tuge i čemera» Dobro, jebo moju patnju. Ali objasnio sam planinu. Htio sam reć da si obavezno pogledate «big fish». Tim burton je izjebo mater jos jednom, ewan mcgregor jebe majku previše, ostali razaraju a mlada plavuša je neodoljiva. A ja sad idem do Doomjama gledat «army of darkness – director's cut». Eh, filmčina s alternativnim krajem. Tko to nije gledao, nek se srami, triput žmiri, titova točka, titov zlatni pečat, iza pika nema šupci. |
01.09.2004., srijeda
'jutro
|
Čudno je to ne željet karat za jednog hiperseksualnog bolesnika. Em nemrem na net, em mi se kara ali mi se ne kara, ma sve jebote. Meni je fantastično kak je to opce moguće. Bit pored superzgodne cure i sve i ne pokarat ju. Štoviše, upozorit ju da ak dođe do karanja da ono, ti ipak radije ne bi jer si zaljubljen pa da te sprijeci da razmisljaš miloklizom. Ukrudbenik vecinom ima mind of its own, pa je to jako zajebano za izvest, no mi kombinacijom tehnika i dugogodišnjom vježbom uspjevamo nadjebat sve čari koje nam ženetine mogu ponudit, oh da, on i ja. Nego, bil sam neki dan na nasipu i vidio crnog miša koji je išao «cmi». Miš je jebo mater. A onda je otišao u rupu. To je bila ta nadahnuta priča o mišu koji ide «cmi». I pesu kojeg nisam spomenuo, ali koji je bio presretan valjat se u njemu visokoj nasipskoj travi. Onak, nije mi prvi put da sam solo u nečijem stanu i to u stanu komada kojeg jedva poznam. Mislio sam da ce mi se s vremenom prestat događat takve stvari. Ali ne. Gledam ja tak «big fish» jučer i dođe mi poruka da kak ona ne bi baš bila sama i kaj ja znam. Reko aj dobro koka, dritoman to the rescue. I tak sam došao, pričasmo, kajaznam. Ode ona po frendicu jutros. I nije bilo seksa. Preplavljen ponosom poput partizana koji je pojeo šumskom dječaku zeca ljubimca ne bi li spasio domovinu, pišem ove retke. Zagrlio sam ju, slušao kaj ju muci u životu, kenjal bezveze i zaspal. A nije da ju ne bi maznuo jer je preslatka. :D No, jebeš to sad. Bio sam s bivšom na kavi, onom radi koje sam njonjao na početku bloga. Vidio sam ju vani prije tjedan i nekaj pa sam skužio da i ne patim baš više za njom jerbo sam zaljubljen valjda, te reko ajmo na kavu koka. I tak, bijasmo na kavi. Kara se s nekim kitom kaj sluša narodnjake i jadan je. No, veli ona da ga se da istrenirat da posluži. Pragmatična pička kisela. No, lijepo ju je bilo vidjet znajuc da mi zapravo puca kurac. Čak sam ju za 2 dana pijan u 4 ujutro zvao da dal zna ona možda di mi je auto. S obzirom da se prije ovog nismo vidjeli 5 mjeseci, logičan potez je bio zvat ju poradi pronalaženja auta jer jamačno znade gdje je isti. Kak meni mozak radi dok sam pijan, nitko nikad nece znat. Niš. I dalje nemrem pisat puno i smisleno. Dakle, živ sam, planina patnje, ostajanje bez goriva, spašavanje tužnih djeva, pogled u beskonačnost, uh-oh, sranja. Priča se događa, događa se njih više paralelno, ne znaci da baš svaki kurac moram zapisat i to upravo sad. Ne moram. Al moram po pljuge jer bum umrl. |