18.09.2004., subota
....
|
Eto, napravih ručak u pol 3 ujutro. Sad bi radil narodnjake tipa 'ja više nemam razloga da živim' i to. Ne, fakat. Zadnjih godinu dana mi je život brutalna kurčina. I postaje sve veca. Ne kužim fakin zakaj. Kak izaci iz tog nekog prebrutalno kurčevitog razdoblja? Ne veselim se više sranjima. Umjesto da budem super sretan kaj imam auto, ja sam opterecen činjenicom da imam auto. Umjesto da budem zadovoljan kaj sam tu nekaj talentiran, mene to izuzetno smeta jer od tog talenta nemam nikaj osim tapšanja po leđima ljudi kojima zapravo totalno puca kurac, bar u vecini slucajeva. Ne želim pit i random karat više, ne da mi se, preglupo je u krajnjoj liniji. Da odem šljakat nekaj za 2 soma kuna i opet žicam okolo za kruh iako radim? Koji bi mi trebao bit motiv da nekaj napravim sa svojim životom? To je ono kaj mi fali. Motiv. Mislim da fakat niš nije nemoguce uz propisni motiv. A ja imam motiva toliko da se odem van samospalit, negdje na trg recimo. I fakat mi nije jasno koji mi je kurac s tim depresivnim sranjima, jer kuknjava je jedno i ajd, mogu podnijet kuknjavu sam od sebe, al nemrem podnijet cinjenicu da sam iskreno depresivan. Onak, da mi se fakat nikaj ne da. I da, naravno da vjerojatno imam milijardu razloga za ne samospalit sebe, no isto tak imam i ove protivu toga. Dakle, za samospalit se. Eto. Kak se postaje depresivna pičkica uz kmečavu. Zajebu te, onda ti zajebeš, onda opet tebe zajebu, onda opet ti zajebeš, onda te ostavi cura, onda sam sebe zajebeš, onda te zajebu, onda te zajebe još jedna i onda se sam sjebeš do kraja. To sve metnuti u razdoblje od godine dana, dodat alkohol i drolje i na sigurnom putu za apsolutnu depresiju ste. Jebote, kako sam si jebeno dosadan s tim sranjima, al fakat ne vidim koji kurac da radim s tim svim. Pošaljem se u kurac. Bože, pošalji mi nekog bogatog rođaka da mi kupi studio i nove gume. Oh, da. To ucini. I felgu. Prednju lijevu. Što se komada tice, nije potreban rođak. Daj samo ubaci nekakvu dobru curicu. Interesantnu, pametnu i da zgleda nekak. Može bit i sisata i to. I molim te, neka ne bude psiho. Pliz. |