30.10.2004., subota
I tak...
|
Okupljanje blogera, kuiš? Dofurao sam svoje amoralno tijelo te um tam u cvjecarnicu rego u mesnićku ne bi li uživao u društvu ekipe koja zajedno sa mnom tu nekaj brije po virtualnom papiru te se tako rjesava viška bulšita u glavi. Nego, citava vecer je bila interesantna te dobra. Prvo, pičke su maestralne. Ne jebem, to je fantastično. Drugo, bile su trash karaoke i ja sam po prvi put uspio isfurat davnu si želju do odpojem dean martina na takvima. Naravno, jebeni midi nije bio od spomenutog mi najdražeg alkoholičara, no nema veze. Ono kaj nas je vjerujem sve ušokiralo je kćer jedne od blogerica. Ta mlada djevojka je kao prvo prekrasna. Jebeš mi sve. Nikako fizički ne odaje dojam djevojčice od, oh pobogu, 14 godina. Ja sam dobio razne udare dok mi je rekla da ima toliko godina koliko ima. No, dosta o mojim pedofilskim spikama, sad mi je bar jasno kak je lolita nastala. Prestrašno jebeno, ali prestrašno. Vjerujem da će ta mlada djevojka po putu sijat kaos i smrt među muškom populacijom. Nimalo ne sumnjam u to, zapravo. Pa onda ona špaga, tiramola, kajliveć. Mala pjeva jebote. Odlično pjeva. Zgleda simpa, sve to. Živjele pičke iz zadra. Živjele! Pa onda komfort u saundu koja se pičkasto pokupila mado prije nego kaj je trebala. Isto gojazna količina bodova. Frajeri su bili poslovično pijani. E, da. Rocinante. Respect, frajeru. Ma ne da mi se nabrajat, ionak imam spojebanu memoriju. Ugodno društvo u svakom slučaju. Dakle, eugen, unspeakable te myself nakon karaoke eskapada koje je prekinula murija, matere im se najebem po milijarditi put, pođosmo put ribnjaka. Tamo sam opet bio amoralan i odvratan, ne svojom greškom naravno. Nemrem ja tu nikaj. Jebo. Ma nisam bil ni jedno ni drugo, bil sam ja, i to u blažem izdanju. Nekak sam soft u zadnje vrijeme pa ne brijem na analnu intruziju odmah po upoznavanju. Ko ga jebe. Ionak se radi samo o zadnjih recimo 7 dana. Kaj se dogodi po putu, dogodi se. Vježbam i tak...brijem možda prek neke štele zabadava upisat rock akademiju pa da me jel, žezoa majstor uputi u neka sranja koja ne znam. A ne znam ih masu jer sam jebeni ignorant. E, da. Tiramola mi je natočila rezervoar za 10€, jebote koka! Znaj da sam sve spotrošio igrajuć se taksista na kraju večeri. Tvoja žrtva nikoliko nije bila uzaludna. Kaj da velim, kad mi se ne da nikaj pisat. Ovo bi trebala postat rutina, taj petak u cvjecarnici. Brijem. Kaj ne? eto recimo kak mene nađu prek googla drill down 1 Google jebo mater ak je ovaj normalan / :D :D a i ta koka koja je ranije zbrisala, nabim ;) btw. na trash karaokama sam pjevao i jasmina starvorsa - umoran, te sam trebao pjevat pejakovića - neću, al je murija zajebala još jedna kitosišnja za redarstvo |
28.10.2004., četvrtak
|
Hodao sam prema ksetu na slušaonicu chainsa ni u ludilu ne sluteć kakovi me to sve zavodljivi mrakovi i nečiste sile čekaju unutar spomenutog. Moj korak bio je lak, barem onih pet koje učinih od osobnog automobila do ulaza u klub. Večer kao svaka druga, pomislio sam. Vidjet ću neke prijatelje, neki od njih izgledaju skoro identično, a nisu ista osoba, neki izgledaju potpuno drugačije te je evidentno da nisu ista osoba – tekle su misli lakoćom kojom teče bujna rijeka, ne bi li završila slapom te se razdvojila u stotine tisuća kapljica padajući prema jezercu, nešto kao drevna nindža tehnika «Napad stotine hiljada kapljica». Bijah rasterećen, lagan tijelom i umom, te spreman na slušaonu grupe koju volim. Ne pijem, pomislio sam. To je dobro. To sam isto pomislio. Ubrzo sam našao prijatelje. Nije ih bilo teško naći, neki izgledaju isto, a neki drugačije. Primjetio sam da ni pičke nisu loše i to me obradovalo, jer u vrijeme kad je već spomenuta grupa bila na vrhuncu popularnosti, sve čuče koje su ju voljele imale su masnu kosu, zmazanu kurt cobain majicu, te su u velikoj većini bile pretile. Debele ko pas, objasnimo laicima. Nasuprot mom sjećanju o estetski neprihvatljivim jedinkama ženskog spola, u ksetu stajale su mahom ljepotice, manekenke, modeli žena s kakovom bi i najveći zavodnik, ženskaroš, muška droljetina pohrlio pred oltar, uz minimalnu misao potrošenu pred sam čin. Ostao sam, rekli bismo paf. No, onda se pojavila ona. Prvo što sam na njoj vidio bila je glava, jer je njome, uz pomoć očiju gledala naokolo. Ili obrnuto. Blještala je u mraku poput rijetke svjetiljke na one baterije od 4.5v, one kockaste, negdje tamo 1984, u doba redukcija u zagrebu. Prišla mi je i zalila me pivom. Ko kad psa zaliješ vodom, zaljevajući vrt, jer ti se baš eto, sprdnulo. Osmjehnuh se. Glupo od mene, znam, ali nisam si mogao pomoći. Plave kose, svijetle puti, golemog dekoltea iz kojeg su se poput prvih sezonskih lubenica, na dan kada je jako vruće a ti si žedan i nemaš vode u blizini, smješile savršeno oblikovane grudi, dojke, sise, mrcine. «Ja sam zubarka» - rekla je, naslanjajuć mi sisu na lakat te usne na lice. «Poklonjenom se konju ne gleda u zube» - odgovorih, šeretski se osmjehnuvši. Nisam se dao zbuniti savršenom taktikom te plavokose sisate sotone iz pakla užasa, smrti i dugoročnih kredita sa šatro malom kamatom. Odjednom među nas uleti malena, no vrlo dobro izgledajuća, te sisata brineta. «Ja sam šumarka» - reče. «Mora da ti je sjekira kojom sječeš šume jednako oštra kao pogled kojime osvajaš čak i muškarce koji bi za sebe tvrdili da su najtvrđi orah, no kakova god bila, sada ti je pala u med» - odgovorio sam pronicljivo. «Koliko je uopće orah tvrd..kao stablo mislim?» - upitao sam, zbunjen vlastitom digresijom. U dobivanju odgovora prekinula me plavuša. «Ja sam Cherry...višnja, rekli bi vi seljaci.» - prepotentno me prekine plavuša. «Ovo je moja sestrična. LaToya...možeš ju zvati..LaIgračka-a» - reče, te nadoda – «Jer, to je ono što ona zapravo i jest. Igračka. Sestrične smo...» Više nisam znao kuda bi gledao. S jedne strane plavuša zamamnih oblina, te blistavog osmjeha, s druge strane brineta britkog pogleda te evidentno prljavog i pokvarenog uma. Bijah zbunjen, poput tigra u sesvetama. Umom su mi prolazili različiti scenariji, od titanika do dana nezavisnosti. No, ni sa jednim nisam mogao smetnut s uma da pored sebe imam možda incestuozan par vrućih zavodnica. Sestrične, kaže. Prije no što sam stigao pomislit iduću misao plavuša mi je ljubila vrat, a brineta se spuštala prema podu. Možda joj je ispala čaša, pomislih. No, kada se zaustavila na nivou prepona, znao sam da nije čaša u pitanju...iako sam se i dalje nadao. Ta gleda me pošten svijet, zavapih u sebi. Nije bilo druge, morao sam se prepustiti momentu, a nisam ni slutio kuda će me te dvije vruće sestrične odvesti....ni sanjao nisam...ali odlučio sam biti hrabar, te se prepustiti avanturi, no uz maksimalan oprez... (tbc) 3.14 Krik Smrti Najveći nindža-majstori znali su da krikovima onemoguće skok zmije i tako spasu sebe ili drugog, ali i da ubiju sitnije životinje poput miševa. |
26.10.2004., utorak
posao
|
Kak čekam ovaj posel, a kurac u oko, šaljem okolo mailove sa cv-om Kako je cv prepisan od frenda, zgleda ok. Ali popratno pismo ne znam napisat a da nekak zgleda. Eto zadnjeg, mora da će me odma zaposlit. :D Poštovanje! Javljam se povodom Vaše ponude za posao. Uglavnom, smatram se više no kompetentnim za obavljanje posla na navedenom radnom mjestu, pa Vi vidite... Drito. Ko mu jebe mater... :D |
....
|
Našao sam stan u kojem ću imat cable net. Živijo dcm. Sam ne znam dal da uzmem 64k, koji je 200 kn mjesečno ili 128k koji je 300kn. Sam znam da ću drkat ko Flash Gordon jebote ako uzmem 128k, ko Flash – munja ću bacat malog u drugu dimenziju, ko ljuti saskvač kad poskakuje...i to. Nego, stan je malen, supermalen te posjeduje sve stvari koje bi moj stan trebao posjedovat. Zapravo nije ni stan, nego garsonijera, no dobro. Ima štednjak u dnevnoj sobi, na petnaestom katu je, imam susjedu šizofreničarku koja lupa po cijevima i tak. Taman za moi. Svi elementi se savršeno poklapaju. Uglavnom, do onda sam kod majke, tak da brijem da cu iducih tjedan dana imat ili najdepresivnije ili najzabavnije postove ikad. Ova kuća jednostavno tak vibra, skupa sa stanarima. O, da. |
Buc buc buc....
|
Slavica upada u kuću, za stolom sjedimo majka mi, sestra i ja. Pogledajmo dijalog, po sjećanju. Ja sam slavici okrenut leđima, ostatak familije ju vidi. Slavica: Jebo im pas mater, da im jebo... Mama: Kae bilo slavica? Sis: Da, kae bilo? Slavica: ...da im jebo pas mater... Muk.. Slavica: Ma hitili su mi mačku u smeće, mater im jebem, ivu su hitili u smeće, to ova usrana vještica preko, sad mi je rekla... Ja: Kaj je bilo? Sis: Ivu (mačka koju je već zgazil auto i na čiji oporavak su hitili 3 soma kuna) je auto zgazil Ja: Aha... Slavica: Da im jebem mater milu... Mama: A ko je hitil mačku? Slavica: Ma kurac, vlado ide buc buc buc buc, nema mačke jebemti mater, ova kurva stara... ...pička im materina, nemreš mi sam tak hitit mačku u smeće Mama: A ko je hitil mačku? Sis: Da, ko je hitil mačku? Ja: Da... Slavica: Veli kurvetina, droljetina stara....ona mi je rekla, valjda su ju hitili da ne zagadi dvorište, da se zaraze ne prošire, pička ti materina, da nju pokopamo kad jebeno krepa tu, kugu bi svi dobili, koleru, pomrli bi pička joj materina.... Mama: A kaj, susjeda je hitila, a baka ti je rekla? Mislim, nemreš se na nju ljutit, ima 82 godine, ipak...znaš.. Slavica: A vlado ide buc buc buc buc, nema ive pička im materina...u smeće su ju hitili, pa jebemti tak ću ja nju hitit u smeće kad krepa...kaj kurac 82 godine, nek krepa pa da ju hitim u kantu... Sis: A čuj, valjda su se dogovorile tak, da ti ni ne vele, ne, kužiš? Mama: Da, jebiga.... Ja: da... :D :D Slavica: Ma koji je ona kurac da mi hiti mačku u smeće? Koji kurac? Vlado ide buc buc buc, mačke jebeno nema, znala sam da nekaj nije u redu... Mama: A gle, znaš da je stalno kod susjeda, valjda su vidjele kad je auto zgazil mačku i odlučile ju bacit bez da ti vele, ajd ne pizdi...nemreš sad niš.. Sestra: Ziher se svi udružuju pa gaze mačke i bacaju ih u smeće, tak je i nama gato nestal Mama: Da, gato je isto misteriozno ispario, možda je i njega hitila... Slavica: Ma svima im se najebem mame, nemreš mi sam tak hitit mačku u smeće, nemreš se tak ponašat jednostavno, nek idu u kurac, sve bi ih zapalila... Mama: Dobro, prestani pizdukat, niš nemreš Slavica: Buc buc buc, vlado ide, a kurva stara je bacila mačku u jebeno smeće, najebem joj se matere... ...... (još 15 minuta)....isti kurac.... Slavica: Ma znaš kaj, ko im svima jebe mater, kurve stare. Ni jednoj nebum na sprovod došla! Touche! Btw, mi smo krepavali, ali krepavali od smijeha...... |
25.10.2004., ponedjeljak
....
|
Zajebano je kad ne spavaš čitavu noć jer nema smisla. Pričao sam sa sestrom dobar dio noći, sjebana je onak nekak kak sam ja bil prije koju godinu s epi i tak. Sounds like fun, ne. Uglavnom, tu di jesam, smijem bit jos jedno sat i pol, a onda put pod noge. Jebote kak je to fino. Osjećam se ko nekakva živina koja se seli s mjesta na mjesto samo tako. Al ono, bez razloga koji bi željela objasnit ljudima, ukoliko bi isti imala. Sam giba okolo. Činjenica jest da neću baš spavat pretjerano. Žal mi je sestre, mislim da niko kurca nema pojma kroz kaj prolazi. No dobro, potrudit cu se ja napravit nekaj za nju kad već nitko ne zna kako i kaj, ak im opće zapuca milokliznik. Moram nać jebeni stan u ovih sat i pol jer ću jebeno popizdit ako ne. Mislim, sad sam još miran, ali nebum baš dugo, ne. Još k tome nisam spaval. No, iznenađujuće je da sam onda najmirniji. Najsjebaniji sam kad se zbudim nakon predugog sna. Jebote, ja brijem nać stan u sat i pol vremena. E, ak to nije optimizam, nikaj jebeno nije. Ili očaj? Zijevam, još kave dakle. Buraz ide u školu, sestra će nadam se konačno zaspat, a ja ne mislim previše. Dovoljno je teško osjecat. |
hehehe
Dakle. Današnji dan je both glomazni ukrudbenik čudnog psa i onak, veseli. Više ne živim kod frendice, nego sam ono, in tranzišn. Dakle, sutra stan, proba, i dejt. Pazi spiku. Imam dejt navečer. Ne neko karanje i te spike. Oh, oh. To razdoblje je, duboko sam uvjeren, prošlo. Ono dole necu komentirat, jer necu bit ni dobar ni drag, a naucio sam s vremenom da se nižu intelektualno/emocionalnu kastu ipak treba ostavit tam di je. Dole negdi. U masi. Jebeš ljude bez smisla za humor. Nego. Eto, uvalio sam se malo s tom jednom djevojkom. Oh jebote, nazval sam komada djevojkom. Presedan. ;) Nije da se nekak ugodno osjecam radi toga, ali to je valjda onaj bedasti strah o kojem sam nedavno pisal. Ma mrak, jebeš sve. I frendici totalno fala kaj me trpila ovih mjesec i pol, brijem da bi sam sotona poludio i samoubio se analnim doplućnim trozupcem da je morao živjet sa mnom. Živjela! Dinamo! Mislim, ne volim citirat sranja, al nek Koji put je lijepo izvuć iz konteksta nekaj kaj te se dotikavlje, ne, kuiš... ;) tamo me čekaj gdje ribe jedu avanturiste tamo me čekaj skini kaput i odmori se sad ti je jasno da si jeftin nikom potreban sad ti je jasno da se vozimo niz tobogan na fenomenalan dan U revijalnom faking tonu, šupci! :) Nego, sam pipse slušam zadnjih par dana i jebote, nisam fakat dugo slušal i opet se osjecam tak nekak ono, ko komad neceg stvarno jako vrijednog. I ne, ne ušlajfavam se zato kaj decki iz benda citaju, nego jebote, bas se osjecam jebeno dobro radi toga, a jebes mi mater ak tu necu pisat samo zato kaj me citaju, ne. Nego, jebes to, idem spavat. np. PCVC - Rosita Pedringo puno je lakše slušat stvari koje trebaš svirat ako uživaš u njima, naputak nadolazecim glazbenicima...kad skuzite da nekaj ne stima, bez obzira na lovu, odjebite spiku oma. Ali tu jebenu sekundu. Možda sam izgubio smisao za humor....al znam da nisam. :D :D Kitica. |
24.10.2004., nedjelja
Dva dana, kuiš
|
Jucerasnju vecer proveo sam u najmanju ruku čudno. Ajmo krenut od jučer, pa cemo nekak po putu doc i do danas te slijedom situacije i do sad. Dakle, jučer sam išao s nepoznatim ljudima u piranhu na promociju albuma paole valić. No, nije to prva stvar. Još cureć ko zadnja pizdurina od hodajuće prehlade našao sam se s nekim komadom onak usput. I sad uglavnom, čekajuć ženu za piranhu da mi se javi, polako sam završavao druženje s komadom broj 1. čmrljeć joj po prištevima na leđima. Kao kaj sam već napomenuo, glavno da je akcija, bila švarceneger ili entoni hopkins. I tak, javi mi se konačno ova za piranhu...mislim, budimo realni sada malo. Ja sam bio. Znal sam da idem u mjesto di su ljudi tak papir da nije jebena istina. Intelektualno/emocionalno groblje, al jebiga. Svi živi su me zvali svuda, ali ne. Ja sam morao iskusit nekaj novo i neponovljivo. Dakle, bilo je novo, a ponovit se neće da me ubiješ. Nalazim se komadom s kojim sam trebal, njenom prijateljicom i simpatičnim ibervoćkastim prijateljem potonjih. Ulazimo u piranu, paola razuzdano ide jeah i bejbe i sve to na tmurnom stejđu, svi snimaju snimajućim mobitelima i tak. Uglavnom, koka plaća cugu jer sam ja dekintos, osim love za stan. Nego, pijem vodka – redbull/reddragon/crnasmrt/letimnamars piće i jebeno mi je neugodno kaj sam tam. Znam da sam u svakoj sekundi imao priliku otić doma il nekam kam su me već zvali ali reko kurac, ovo je moj križ i nosit ću ga do kraja. No, nisam znao težinu istog. Uglavnom, tu je bio goli kurac i idemo mi na roćkas fet filija u aquarius. Mili isuse. Prvo smo čekali ispred da se jebena blagajna zatvori a onda sam ušao u svoju najgoru noćnu moru. Taman kad sam u pirani pomislio da me niš više nemre satrat ko psa, ovo je to učinilo. Naime, vidio sam targeta kako pleše. Frajer je imao majicu preko druge majice i to da mu lijevi rukav gornje majice visi a ruka onak ležerno reperski visi ledo ne, ko kuiš kit z ono, vrapča. Kakva jebena jedanaestica jebemti sunce, još imaš 4 stanice busom do doma! Bilo mi je žal kaj nisam imo portabl napalm konstrakšn kit u tom jebenom momentu. Uglavnom, muzika je bila super, ali gledat te sve frajere iz zagrebačkih jebenih kvartova kak se pozdravljaju sa wuzzup g, wuzzup nigga, mothafucka i slično nemrem jebeno zgutat. Ma dobro, puca mi kurac, ali bilo mi je smiješno. Uglavnom, tam sam popio još valjda 2 pive i išli smo. Ono kaj je interesantno s ljudima koji su simpa ali nižeg intelektualnog ranga je da NE razlikuju sadržaj od forme ali UOPĆE i smisao za humor je sveden na naučeno. No dobro, toliko. Kod auta sam pital koku da vozi ispred mene jer imam sranja s murijom toliko da mi je stari reko da sad imam bodova ko manchester united. Ali nekim smiješnim slučajem još imam vozačku. No, spomenuo sam da na takvim mjestima mogu uživat samo urokan ko kugla. Poruka koju sam od prijespomenute koke dobio danas: razočarao si me sa onom jučer alkoholnom brijom i ajde vozi ti prva. to ti nije trebalo...neću se praviti da te ne poznajem na ulici,ali ni frendovi baš neki nećemo biti...sretno drito konju! i nemoj curkama koje prvi put upoznaš više uvaljivati te luzerske šprehe! Suza mi je kanula niz friško obrijanih 17 dlaka na prsima, pala na pubično područje, tamo se zadržala taman toliko da u njoj vidim odraz svog tugom izbrazdanog lišca ne bi li sekundu nakon eksplodirala u manifestu tuge i nemoći. Kamon. :D Potom sam otišao pred brazil nać se sa svojom dragom frendicom koja je kasnila samo 25 minuta. Sisa draga prijateljica, iako ju volim. No, iskupila se poslije, kao što to obično biva i to time kaj smo umrli ko cucki na livadi od sto kostiju iz crtića na pičku u kaubojskoj opravi. No, nit pjevanje dean martina a ni fućkanje teme iz camel trophy kroz pustinju i prašumu nije joj obratilo pažnju na nas dvoje. Moja prijateljica je inače doktorica. Aha, družim se sa višom intelektualnom kastom po uopćenim standardima. Tada sam znao da sam ponosan. Uglavnom, još se tam samo dogodilo to da je prošla crvenokosa djevojka kojoj ne vidjesmo lišce te mi rekla «kae zvijezdo?» il nekaj tog tipa. Ja ostadoh zbunjen na kaj mi prijateljica reče da sam se trebo kurčit. Zapravo sam ju trebao zaustavit i pitat dal oće da joj se potpišem na sisu il pljunem na glavu. Nemam pojma kaj već zvijezde uništene naglo stečenom slavom rade, tak nekaj, predmnijevam. Uglavnom, ošli smo do nje gdje nađoh konačište. Ujutro sam pil kavu, a njen dečko nam je doralfu ćevape. Uveselilo me to iako bijah shrvan onim žderanjem energije u pirani i to. Tava like personalities te fakat jebeno ubiju ko cucka. Danas mi je bila neka depra, i dalje sam curio svud po stanu, kajaznam. Zajebah frendicu za posao, i kad sam ju sad po dolasku pitao dal se ljuti, rekla mi je da ne i da sam stvarno idiot. Ja bi stvarno, ali stvarno htio znat čitat misli, jebeš mi mater. No, jedna druga stvar se večeras dogodila. Eh. Rekoh jednoj curki za koju sam neki dan skužil da mi se sviđa, da mi se sviđa. Mislim, to je već zajebana stvar za rutinera poput moi, ali učinih to, jer jebeš sve ak nemreš reć kaj ti je na srcu, il kak se to već veli. I tak, velim ja njoj to onak bedasto, nisam baš dobar u tome. I nađosmo se večeras. I viđe, poljubismo se a bez seksa. I tak. E jebeš mi sve ak mi to nije bio doživljaj ono, ne znam čega, i've lost track jebiga...ali bio je doživljaj bolji od ovih karanja i to, masu. Ošli smo do dragog frenda mi kojem sam dužan 200kn. Sad sam mu dužan 150. Zajebavali smo se svi jedno vrijeme a onda je koka zaspala. E, matija jebote koji si ti jebač majaka. Matija je naime jedan od najbriljantnijih glazbenika koje ja znam, fantastičan tehnički, emotivno, kako god želiš. Prejeben tip koji me već masu puta vadio iz glomaznih govana i ono frajeru, to. I jebeno zabavan te inteliđente. Dakle, večeras mi je bilo JEBENO dobro, ali jebeno. Fakat. Steral nas je doma oko 5 i ono, spokupili smo se, otpeljal sam ju doma, poljubil i to. Ma jebeno, fakat mi je bila super večer. I na povratku sam pojeo burek sa sirom/jogurt, nisu imali sa mesom. Još jedna stvar. Jebeni imbecili su bili sa mnom u pekari. Neuljudni, debilni, kretenoidni i fakat mi je žal žene kaj tam dela. Pička mu materina, al ja mislim da su ljudi prije, koliko god sad mogu jadno i old school zvučat, imali nekakvog jebenog poštovanja prema starijima i u krajnjoj liniji prema činjenici da ljudi jebeno rade svoj posao. A ne naručivat burek sa «e, stara kuiš jebemti maaaa, ne, daj mi jebeni burek sa sirom jebemti». Marš u pičku materinu. Pazi, tu se NE RADI o dosadnim babuljagama kaj ti se najebu pred sic u tramvaju pa pluzdre po tebi da «ta današnja mladež» iako se i njima dignem. Tu se radi o gospođi koja radi svoj posao u noćnoj jebenoj smjeni. Mislim, ja sam zadnji tip koji je drag, ne psuje i nije ekscesan. Ali neke stvari idu iz kičme, a to te nauče doma još ko klinca. Koliko god moja familija mogla bit sjebana iz jebenih filmova, stvari su se znale. Ma nabijem ovaj grad na kurac. No, poljubih komada kaj mi se dopada, nije u vezi, nije u braku, ne živi u kongu, nema kurac na uhu. Kak to? Oh da. Bijah trijezan. Aha! |
22.10.2004., petak
ISUSE PREMILI!!!
|
E, sad. Ja se NE zajebavam kad velim da ove stranice morate, ali MORATE temeljito prouciti, ali jebeno TEMELJITO!! Ovo je THE stranica. Ne šalim se. Ovo je surreal. nema.... Kpt. Willard, najljepša hvala FAMOZNO, SAVRŠENO, PREDOBRO! detalj Ako imate dobroga auta i višak vremena, tu možete naći sve o auto osvjetljenju, prednjim svjetlima, H-4, H-3 i H-1 halogenim žaruljama i kako zmontirati svjetla tako da dobijete rally/offroad osvjetljenog auta. Trebate kompjutor, potrošni materijal ili možda printer, skener ili samo informacije može se javiti u firmu BIT u kojoj povremeno obavljam posao skladištara, smetlara, kosača trave, dizajnera, prevoznika, istraživača za high-end video i audio sustave, dobavljača informacija i znanja te odgovornog i glavnog urednika za izradu audio i video sistema. |
Zapravo pojašnjenje....
Sjećam se ushita kad sam prvi put poljubio svoju prvu djevojku. Legao sam spavat sad i onak se prisjecam nekih stvari, više emocija nego konkretnih događaja. Dobro, sjecam se di smo bili, pozvala me na pivu u parkic. Trebal sam ic s deckima u skuc, ali nisam, otišao sam s komadom iz kvarta na pivu u park. Nije to bitno tu. Bitno je to kaj sam ja osjećao par tjedana nakon. Sad kad gledam, to je mogla bit bilo koja djevojka. Nije ni ona više ta cura ni ja taj dečko u podrapanoj trenirci, zmazanoj majici, sjebanim starkama i masom ideala koji su vrištali iz mene. Usro sam se živ kad sam nakon par tjedana skužio kaj osjećam. Jebote, koji je to slatki strah bio. Baš onak, prvi put sam tak nekaj osjetio. I sjećam se kak mi je bilo prekrasno poljubit ju i osjećat to. Kak sam joj došao na verandu drugi dan, nekaj sral, pričal i onda ju nesigurno poljubio. Naravno, nije se taj poljubac doimao nesigurnim, ali ja pojma nisam imal kaj će ona reć il napravit. Mogla me otpravit doma bedaka. Ali nije. Svejedno sam, odlazeć od nje valjda pucal od ponosa i veselja kaj sam to napravio. I tak sam se veselil kaj cu ju ponovo vidjet, mislim, nadal sam se da se nije zajebala, skinula leće, slušni aparat il nekaj i da kuži ko je to bil u dvorištu.To je mogla bit bilo koja djevojka. Sad kad gledam. Jelda da je mogla? Bože, kak je nenadjebiv filing tog nečeg nepoznatog, upoznavanja istog, upoznavanja sebe kroz to. Velim, usral sam se ko grlica dok sam skužil da sam zaljubljen. Radil sam joj pjesme, jedva sam čekal da dođe iz škole, drito k meni. Isuse, koji neopisiv osjecaj. Jednu večer sam joj rekao gle, ja bi ti rekao nekaj al me sram i strah. Umirala je od smijeha. Veli ona reci. Reko nemrem. Reci. Joooj, nemrem, bed. Ne znam kak dugo smo se nadjebavali tak. Ona se zabavljala a ja sam htio umrijet na mjestu. «Zaljubljen sam u tebe» - procviljugale su riječi popračene brutalnim zabijanjem glave među jastuke u svrhu apsolutno svemirskog i ultimativnog sramljenja pred sobom. Ona se smijala. Fakat sam htel umrijet. Brijem da smo se onda počeli ljubit i kajaznam. Nisam htio da ikaj veli. Njena šutnja bila je potvrda činjenice da eto, bar u ovom momentu može živjet s tim. Ne znam kad točno ali nakon jednog seksa je sam rekla volim te. Isusti. Nema te tripčine za pojest kak su mene šupile te rijeci. Protrnuo sam, doslovno. Ono kaj mene jebe jest...zakaj tog više nema? Zakaj je sve postala rutina? Mislim, ja jesam prestrašen do neke mjere, ali vidim da su se svi usrali ko grlice. Svi kalkuliramo, svi jebeno gledamo gdje su prilike povoljnije, di cemo se manje zajebat, di izvuc veci gušt. Nema tog nečeg nepoznatog, tog nekog sranja kojeg se bojimo. Ima, da. Ali ga tak izbjegnemo da nije istina. Nema smisla, ovo ono. Da li nam je svima pun kurac? Ne znam. Ja nisam zaljubljiv tip, opce. Čega sam se zadnje bojao? Toga da će se ova vratit dečku? Isuse premili koja jebena bolest. Kaj nema nikaj normalno više? Dok sam bil mlađi, mrak mi je bilo uletit u nekaj kaj ne poznam baš najbolje i di se ne snalazim. Sad mi nije tak ugodno, a opravdavam to spikom da znam ja kaj hoću. Ma znam kitu od zmije. Ali znam dovoljno toga da bi kalkulaciju uspješno zamaskirao u koji god razlog hoću, u koju god sliku i koji god ton. I da, poceo sam kalkulirat i pazit na tuđe zidove. Nikad nisam pazio na to, rušio sam ih. Da li je to zato kaj sam u međuvremenu sagradio svoj pa na nekom glupom nivou spoznao vrijednost istog? Al jebemu sunce, sad sam se sjetio tog ushita, te jebene čežnje za iducim poljupcem djevojke za koju nisam znao da će drugi dan pljunut na mene. I sanjario sam svakim korakom, svakim lijeganjem, svakim buđenjem. Onak, prekrasno. I koji se kurac dogodio pitam se. Nemrem si više zamislit da osjecam tak nekaj pri poljupcu. Pri pomisli na isti, na osobu koja je vlasnik polovice. Nemrem se pomirit s tim da je tak nekaj nestalo. Da se sve svodi na zbroj interesa, korektnu komunikaciju, eventualnu kemiju i seks. A ni toga nema. Mislim da je vrijeme da dođe svemirski brod i da nam objasne da ne valjamo tak da to svi shvate. Ili da se pojavi tih pola poljupca. Šanse su otprilike jednake. Ali ja jebeno vjerujem u svemirce. Oduvijek. |
....
|
Ima tam niže priča o tipu koji mi je spojebao glavu vlastitom lobanjom. I sad, tu i tam se cujemo preko poruka, neam pojma. Uglavnom, to su on i ta cura. Frendovi, ljubavnici, kaj god vec jesu. I sad, ja brijem po forumu i odgovaram na neku temu i jedno od njih dvoje me ide podjebavat i srat bezveze. Kao faca sam na forumu, a u RL sam pičkica. Ma jebem ti sunce krvavo, kaj mi to koji kurac ne veliš uživo, prek poruka, na chatu, a? Nego ide srat na temi. Jadno, glupo i nedojebano. Sisaj jaje južnoafričkom čudesnom dlakavom jajatu. No dobro. I danas sam jebeno bolestan, samo kaj me jebeju sinusi. Glava libo, curim žuto. E, nekaj sam htio reć. Sve te iskrica koke i pizdarije, opcenito koke koje mi se jave, il se ja njima javim il nekaj. Meni vecinom tak puca kurac. Za neke ne jer su super, al to te znaju, ne. Nego, kaj sam htio rec. Ima tu jedna koka s kojom se hvatam za kavu vec jedno vrijeme. Interesantno djetešce u svakom slučaju. Jedna od rijetkih koja se može pohvalit statusom osobe u životu mi. Jebote, sad zvučim ko ono, prebahato đubre. Mislim, ja to i jesam ali ko to jebe sad. Uglavnom, idem se ja družit malo s njom. Sad, eto odvažnog poteza od strane moi. Lakše mi se frekventno družit s bljedunjavim likovima za koje ne imadem interesa whatsoever. Nije li to tako opcenito? Čitav dan preslušavam stvari koje bi trebao naucit za koncerte. I to je ok, ali je zajeb kaj se ja uvijek vraćam na pjesme koje volim slušat i ono, imam tu žensku crtu da slušam na repeat. Mislim, bar mi je rečeno da je to pičkasta spika. Neka. Slušanje stvari na repeat produljuje raspoloženje. Ja sam sad nekak sjetan, al baš mi paše. Aj pogodite koju pjesmu. Ko pogodi, ne dobiva sišnju. U zadnje vrijeme mi se ne piše nikaj. Em sam bolestan, em sam sav nekak zakurac. Sprejebao sam se tolikim karanjem okolo. Ne osjećam ushit radi golog kurca više, osim radi sviranja. Zapravo, to kaj sam sad poceo svirat nakon toliko vremena mi je samo ukazalo koliko me to veseli u odnosu na sva ta karanja. Ne da me veseli, neg sam si opet onak, živ, iako se gledajuć me u zadnje vrijeme to ne bi moglo zakljucit jer zgledam zakurac. O cem ja pišem tu? O pičkama, o alkoholu, o karanju, o pizdarijama....o jebote... Kaj se fakat sve ostalo zna? |
21.10.2004., četvrtak
....
|
Imam prehladu veličine svemirskog broda kojim evakuiraju stanovnike neke planete na kojoj ima užasno puno stanovnika. Već mi ide to na kurac. Prvo viroza, onda sad prehlada, jebeju me sinusi, glava me boli, slušam flejming lipse i opće nisu loši al nekak mi čudno to. No, dopada mi se bas na stvari koja trenutno ide. Gledam ja ove lolobriđide dole i fakat mi je na slikama zgodnija ona koju uživo ne vidjeh osim kad je zgledala ko najbizarniji superjunak na svijetu. Zoro kams, momak mlad. Kill sam bill u kinu danas vol.2 i film kika bladi es. Sad, fakat ne znam koliko je vas tu štovatelja hongkonške kung fu filmografije, ali ja sam bio jeben fan dok sam bio klinac. Argh, pišem bezvezni blog umjesto da radim neku mjuzicu za neke stvari, pišem kolumnu za časopis i preslušavam materijale. Idem to radit sad. I tak, iako kasnim s rokovima, po obicaju. Živio odgovorni drito. |
20.10.2004., srijeda
Kak zbarit koku iz lolobriđide i nac zenu koja voli c64 mjuzu?
Np. Chris Huelsbeck – R – typeBijah ja tako na zg film festivalu o kojem nemrem pisat sad, ne, jer su me izzamolili da pisem za jedne novine svoja sranja, pa cu to pisat za iste, ali spomenut cu jednu stvar. Mislim, ja godinama tvrdim da ne jebem plavuše pol posto, ali to je apsolutno i totalno krivo, jer je zadnja čučonjara s kojom bijah 3.5 godine plava. A i još neke. No dobro. I tak ja besciljno lutam po sc kompleksu i te stvari i primjetim plavu koku koja nije onak uberzgodna da padneš na prkno, (np. Chris h. – hard'n'heavy) ali zraci nekom posebnom toplinom, onak, totalno drago koka djeluje. Naravno, ako me i pogledala bilo je to prezirno. :D Uglavnom, skužim ja ko je ta kokoš poslije. To je jedna od dvije ubertrash koke iz onog grozomornog lolobriđida dueta. Jebote, a koka mrak. I sad, brijem tu po blogovima te naletim na neki di ima link na stranica ta dva trash komada i ono, pa ta koka je fakat preslatka. I ova druga djeluje drago diklić. Sad, namece se pitanje. (np. Matt Gray – Tusker, tune1) Kak takovu djevu osvojit? Kao sto sam rekao, ja ne znam uletavat komadima. Uvijek ja sebi objasnim da to nema smisla i ta sranja. Uglavnom, kak, kak? (np. Matt Gray – Dominator, tune2) Oh, Jonathan Dunn – Robocop. Ta stvar je jednostavno predobra. Mislim da cu morat top 20 stvari s komodorca napravit jednom tu. Ali izbor je jebeno težak. Za amigu se zna. Neprikosnoveni kralj je Allister Brimble, kao na c64 Tim Follin. No, koje stvari, kaj, kaj. Jebo. Vratimo se na moment plavuši. Kaj da ja radim s tim? Koka cak i svira. Oh! Za razliku od ovih kaj sviraju kurcu. No dobro, bar dobro sviraju. (np. Tim Follin – Bodyslam) Nego, da li postoji IKO u jebenom svemiru da slusa mjuzu s jebenog c64 i amige osim mene? I kita koji je ostavio dole komentar onomad, prije koji tjedan. Mislim, ja sam znal zicka pred telku metat ko klinac i tak sam snimao najbolje stvari i to. Lud. Isto se dizao prije skole ne bi li poslusao najbolje stvari. Future composer, kasnije razni trackeri...eh...serem, idem na probu.. np. Tim Follin - Gauntlet III e, ova lijeva. iako mi u principu ova desna djeluje slađe na fotkama, al nisam ju vidio dobro jer su na koncertu obje zgledale ko jebeni zoro osvetnik |
....
|
No, uglavnom. Kak sam vec pricao da brijem po iskrici i to, pa sad dva svjedocanstva, iako i dalje jebem mamu onim šupcima u t-co(m)vine revolucije su nam to pružile, da. Kurac. Uglavnom, kokica no1. Splicanka. Vec mi je kenjala nekaj da kaj kurac, da sam niži od nje. Mene to ne jebe pa sam se upustio u avanturu. A avantura to doista i bješe jer je u birtiji di smo bili bio je i ljubazni domaćin sa upaljenom bušilicom uperenom u zid, te je njome ponekad zid i zakacio. Predivno. Uglavnom, koka je kak je rekla jako slatka. Tak se smješi i sve to. Magnet za imbecile. A nije ni glupa. Oh, pravnica k tome. A i bogata. A i tak joj je dosadno u životu da mislim da mnogi nikad takvu dosadu osjetili nijesu. I shvatih ja. To je komad za mene. Jebote, njoj dosadno ko bakicama pred telkom a ima para, ja nemam para a dosadno mi je ko meksikancima kad se plivajuć zapute do raznijeh amerika. A još je pravnica te k tome zgleda dobro. Nije da nisam spomenuo kokici kak bi ju rado pokazival okolo. «Ovo vam je moj komad, pravnica je a i vidi kak zgleda. To ja šiljim» - predstavio bi ju prijateljima. :D Ona bi se šeretski osmjehnula, sterala me u kurac u najšarmantnijoj maniri i zgubila se koketirat s nekim tam frajerima. Ah, odlicno. Dakle, stali smo kod koke no2. Ta isto nije za hitit samo kaj je paranoicna tularemija, rekli bismo - žena. Toliko o tome za sad, da me ne optuži za napad na lik i rad. Tebi koka sretno na razgovoru za posao. Za koji kurac nemrem spavat? Mislim, nema više nikakvih bolesnika online. Kaj sam fakat jedini? Koji je meni kurac il koji je vama kaj vas nema? I daj, pišite mi retardirane mailove, mene to zabavlja. A tak ih nema. |
Marš u glomazni hrvatski zaostali kurac
|
Frajer se stal do mene, ono, bembura mrcina neka, kit celav, pička do njega...i ja kupujem kolu a on dolazi. I placa. I izlazim ja van te vidim da nas ima još. 2.71 l. Aha, toliko se goriva dobije za uberprecizno nakapanih 20 kuna u rezervoar sportske mrcine koja troši 15 litara. Pokrivač kojim se ja pokrivam, veličine je onih malenih ručnika u koji se brišu ruke u stanovima bogatih ljudi koji nemaju jedan ili dva ručnika za sve namjene. I sad, našao sam ja stan danas. Fakat sam bil sretan. Nije da meni treba puno. Plejs u kojem bi živio, 3 kutije cigareta, nekaj goriva i jebeni DSL. Da, nemrem pokrivat fakin dial-up. Sporo i skupo. Izvan hr ljudi imaju t3 veze. Tamo imaju t1 veze već stoljecima. Ali u ovom stanu koji sam ja našao, nemre se dobit dsl. Nemre. I neću ga jebeno uzet, nema šanse. Stvar je u tome da je ova jebena država po svemu valjda osam stotina jebenih godina iza ostatka. I ne, ne radi se o tome da postoje države u kojima je još gore. Ja sam tu i tu je tak loše da to nije jebena istina. Mislim, ajmo pogleat glazbu. Ok, to smo apsolvirali. Stanje je katastrofa. Tu i tam se nekaj dogodi, al sve skupa glomazni kurac. Tu se na glazbenike gleda ko na totalna smeća. I na to sam se recimo naviknuo. Ali dajte mi jebeni DSL, pobogu za koji kurac nemrem imat jebeni dsl? Da li tražim puno? Da li nakon godina i godina sranja stvarno previše tražim željom za dsl-om ne bi li smanjio troškove neta? Ocigledno da. Dajte mi da jebeno pišem, da komuniciram s ljudima, da izbacim svoju jebenu frustraciju pisanim putem. Mirim se s tim da nikad neću snimit svoje pjesme. Mirim se s tim da je to ono, fakat samo neka suluda ideja i da se nikad al nikad neće realizirat. Mogu to prebacit u domenu instrumentaliziranja tam nekaj za bubnjem i to ako. Pomiril sam se s tim da nemam dom. Ok, reko. Pomiril sam se i s tim da imam epilepsiju i da me to sjebe s vremena na vrijeme. Pomiril sam se i s činjenicom da ću 60% plaće davat na jebeni stan. Da nebum niš jebeno imal od love. Al da cu imat svoj mir. Ali zakaj se jebeno moram pomirit s tim da nemrem imat dsl? E, pa jebeno neću. Nema jebene šanse. Ht, t-com, kak god se već zovete, sisajte jebenu kurčevu usranu kitu jebenom zlom morskom biću od dvjesto tona, koje živi na dnu mora, ima 3 oka, 7 sisa, glomazan kurac umočen u onaj kurac od kojeg je wolverine napravljen i krepajte zlom, nasilnom ali sporom smrcu. Marš u pičku materinu. osjećam se kao vegetarijanac...u pol 5 ujutro...u zagrebu... |
19.10.2004., utorak
....
|
Eto, sutra ujutro...hm, kurac ujutro, sad sam vidio koliko je sati. Uglavnom, sutra krecem u potragu za stanom i ono, brijem da bi ga trebao odmah nać. Bila je jedna draga cura koja mi je svojedobno poslala mail kak imade stan za iznajmit, nedavno sam joj poslao mail da ono, koka, može ali kurac. Nije se javila. Nego, stan. Soban stan tražim. Ima ko od vas potonji? Dobro bi mi došao. Danas sam na probi naletio na pjesmu koja je po karakteru nekaj najdalje na kaj sam ikad naletio. Jebote, sjednem za fakin bubanj i neam pojma koji kurac sad tu. Kad je već prilično definirana i to. Jebem si mamu. Ali dobro, još neko vrijeme prosviravanja i valjda će sjest. Mora, jebo mamu, inace prodajem bubanj i kupujem jebeni triangl i to maleni. No dobro. U očekivanju konfliktnih situacija sam. Ja se ne borim ni sa kime doduše, samo sam s ovom pjesmom uletio na nepoznat teren. A imam strašnu potrebu opravdavat se zakaj ovo ili ono ne razumijem il ne osjećam, a znam da je to glupo i u krajnjoj liniji kontraproduktivno. No jebiga, to sam ja. I onak, kak slušam boga zadnja 2 dana, skužio sam da neke pjesme nikad nisam cuo. Jebo. a tvrdio sam da jesam. Al kaj sad da radim. I da su mi neke od dražih pjesama one koje nikako necemo svirat koncertno. No dobro i za to. Jebo mamu. I sad, iako imam svoje mišljenje te emociju spram nekih od pjesama, nikako se nemrem mješat u filozofiju benda. Kaj je razumljivo. Viš, čudno je to pun kurac. Svi bendovi imaju nekakve filozofije i smjer u kojem idu i to je tak jasno, ja se u to nikad nisam petljao, nisam smatrao da ima smisla. A ovak, kad uletiš u bend ciji si fan bio godinama, ne, situacija je pun kurac čudnija. Onak, s obzirom da si godinama slušao to sve i kajaznam, nekak se osjećaš čak povezaniji s pjesmama i te spike nego u bendu s kojim samo sviraš i puštaš im da furaju tu neku svoju priču jer si ipak samo bubnjar, ne. U principu se inace bubnjare najmanje pita za misljenje, to tak nekak je, neka bendovska hijerarhija koja je takva otkad valjda postoji institucija benda. No, tu je ipak prisutan fini nivo demokracije ukoliko se ne skrece sa smjera u kojem se pjesmom ide. Hm, opce nemam pojma kaj hocu rec tu zapravo. To da mi zapravo jos nije jasno kak to sve funkcionira i kak mi je jebeno sranje kaj nisam polovio pjesmu isprve. To mi se jebeno ne događa nikad. I slusam motorcycle boy, koji mi je tak lego da nije istina. No, to se ne svira live. Oh, jebo! A vec sam se vidio pred razularenim masama. :D No dobro, meni super sve to. No, jebo stvar s metlicama i k tome sporu. Ne volim sumnjat u sebe nikoliko. To mi je jebeno najmrža stvar na svijetu. No, kupio sam si nove tenisice i skuzio sam da ih opce ne skidam. Osjecam ponos poradi tenisica. Al i dalje me jebe to da cu i na iducu probu doc svirat ovu stvar i da nekaj ne bude ok. Jebote, trebao sam se bavit nekakvim biznisom, necim do cega mi nije stalo, to je valjda jednostavnije, ne košta živaca, nema preispitivanja i pizdarija tog tipa. Hm, brijem da više neću pisat o radu s bendom. Nekak mi je debilana. A kak sad ne pijem, o cemu cu pisat onda? Pa jebemu mater... |
16.10.2004., subota
koji neocekivani obrat, a?
|
Skužil sam jednu nevjerojatnu stvar jucer. Bil sam malo vani, nekaj u spunku, pa onda pred prostorijom di se održaval neki tulum. I reko, aj idem u sc u potrazi za akcijom. I tak, prolazim pokraj sc-a i skužim da mi se zapravo nikam ne ide. Pogledam koliko pljuga imam, reko dovoljno. Sjetim se da imam još kole doma i to mi dislocira glavu u smjesak. Potom se sjetim da opet sviram kaj mi je razjebalo facu u osmjeh. I sad, trebalo mi je ono jebote, tjedan dana da skuzim da sam sretan. Ono, SRETAN. Ne jebem. Sviram opet. I to s bendom ciji sam fan otkad bijah malen djecarac. Dobro, ne tak malen. Pubertetski djecarac. Trebalo mi je jedno tjedan dana da to ful skuzim. No dobro. Sjedim tu i slusam te neke stvari te se smjesim. Nego, isto tak sam gledal setlistu jucer. Ma meni to sve mrak ali pobogu, di su gume na kotacima, nisam ni novac primjetio tam. Sjecam se kad sam kao klinac brijao daj jeeebote šparka, NE tak to svirat, ne, ovak jebote (tapkanje po onom kaj mi je vec bilo u blizini udova). Uglavnom, gume na kotačima. Aj ne jebat da to fakat nije jedna od najboljih ljubavnih stvari s ovih nam prostora. Al kad je to bilo jebote, prije 12 godina. Zvala bi mene Na kavu ili sok Pozdravio bi je Sa zdravo ili bok Igrali bi tad Rijeke i gradove Na kraju sam spušio Polupane lončiće Eh, na taj dio sam otkidao ko pseto, i dalje pucam tu. :D Tu je to dvoglasje koje se pijano pjeva pred kraj tuluma. Oh, pa tintilinti jebo mamu. Kuiš, sad sam ja skužil koliko mene ovo veseli. A sad slušam dan, mrak live kaj je jebeno jerbo nema bas backova, pa ih mogu ja pjevat i jeben sam si. Ono kaj sam htio reć je da sam jučer navečer išao doma i nije mi falila cuga, akcija, nikakav kurac. Osjecal sam se korisno opet, baš onak mrak, kaj mi se dugo nije dogodilo. Mislim, još se nikaj ne događa, al ja volim sanjat. I sad slušam ovo i jebeno se dobro osjecam. Mislim, još si možda danas kupim nove tenisice. A i sluša se novi materijal za radit, oh! Hehehe ma u picku, sretan sam. Al s kojim oprezom sam to konstatirao, nije istina. Aha, kaj sad? :D |
15.10.2004., petak
No, naslov...
|
Nego, pazi ovo. Dopisujem se s tom kokom prek iskrice, ne. Onak, skroz ok, koka zabavna, djeluje inteligentno i sve te spike. Cak je poslala i sliku i sve te stvari. I sad, danas je citala moj blog. Ja bijah na probi, kad dolazi meni poruka. Da se ona takvih ljudi boji, da me zamišlja ko onog patuljka s dreadovima kaj dismr i brije okolo te urla. Pa da smo se našli na kavi da se već vidi raskomadanu negdje tam, ovo ono. Mislim, možda se šalila. Al brijem da nikoliko nije. Dobro, činjenica je da ko jebe osobu, da je bitno ono izvana, FORMA. NAČIN na koji govoriš, NAČIN na koji se oblačiš, NAČIN na koji ovo ili ono. Sadržaj je manje bitan, apsolutno. Mislim, to kaj je to poznanstvo prek iskrice, nema kurca nikakve veze s ničim. Negdje vani me možda ne bi dvaput pogledala ili progovorila riječ sa mnom nakon kaj bi reko kurac više od 12 puta u 7 minuta. No jebo to. Ali krivo shvacanje ovoga kaj ja tu pišem nemrem skužit. Ja dok me brutalno ne jebe neki komad fakat nisam dosadan te njonjav tip. Ajde, nekak se potrefilo da mi je baš u zadnjih godinu dana sve otišlo u kurac...ma kurac godinu dana, zadnje 2 godine pa sam ono ošo u kurac. Ali i kad njonjam i žalim se, bar to ne radim jebeno dosadno brijem. Imam nekakvu satisfakciju u jedinstvenom shvaćanju toga kaj mi se događa kroz priču. Jer da, sve kaj nam se događa treba percipirat samo kao priču. Ja brijem da to ne radim da bi davno puko puno više nego kaj jesam, a jesam malo, ne. No, brijem da svi jebeno pucaju, samo nit znaju kak to izrazit nit imaju nekakvu jebenu potrebu jer briju da će ih se onda doživljavat krebilnima, kretenoidnima, kajaznam, a zna se da nitko ne voli sjebane ljude, a pogotovo ne sjebane ljude s mišljenjem i idejom. Oh, pobogu, kako to. No, koliko god ja sjeban mogu bit, necu to tak percipirat. Percipirat ću to kao put, kao učenje, kao nekaj kaj jednostavno moram proživjet da jednog dana ne bi imao pitanja. Jednostavno znaš. Mislim da negativno iskustvo puno više oplemenjuje nego pozitivno. Daje ti stanoviti respekt prema ovom pozitivnom, zahvalnost, iako otupljuje mogućnost izražavanja istog prema osobama, događajima, stvarima. Fakat te otupi. Ali respekt postoji. No, sad je zajebano kak to pokazat. Eh, svako zlo za neko dobro il kak to već ide. No, ono kaj sam htio reć je da ovo ovdje nije puko njonjanje. Ovo je dokumentacija mentalne njonjaže koju svako od nas ponekad prolazi, cesce nego kaj bi si htio priznat. Vecina razmišlja o sranjima. Ja, dok sam sam sa sobom pred kompjuterom, pišem neka od tih razmišljanja. I nisu to razmišljanja koja nosim sa sobom pa ih zapišem. Ne. Generiraju se kako pišem. Nikad, ali NIKAD ne znam kaj ću napisat. I ova rečenica kaj ju sad pišem nije bila pisana s prethodnom mišlju o istoj. Nema planiranja, nema računanja. Emocija nije matematika. Sjedneš i jednostavno izlazi van. Onaj tren kad izađe, vracas se u recimo ono kaj bi vecina rekla normalno stanje i nastavljaš živjet. Meni je kristalno jasno da vecina vas nema kurca pojma kaj ja tu zapravo govorim ali cete zato procitat ne bi li mogli klimat glavom tipa aha je, tak je, ili argumentirat zakaj to nije tak i kaj sam sve zasro u opisu il nekaj te me tak pokusat navuc na opravdanje. A stvar je samo u tome da ja pišem a vi citate. I da bi ja pisao i da me cita manje ljudi. Ne bi pisao za sebe, naravno, preveliki sam egzibicionist. Ali sad vam pokušavam objasnit KAJ pišem, jer sam uvjeren da velika vecina jednostavno ne razumije KAJ, ZAKAJ i KAD pišem. Kad velim KAD mislim na mentalno stanje. Mislim na one momente u kojima velika vecina iskljuci mozak, sjedne pred televizor i gleda jednu od velebnih tvorevina nekog fantasticnog marketinskog strucnjaka za prodavanje laži ili zabave. Ja to ne radim. Ne gledam tv. Kad imam tv, on je uvijek upaljen, ali ga ne gledam. Upaljen je ne bi li imao osjecaj prisutnosti. Ko živi sam a ne dela to, nekaj nije u redu s njim. No, di sam stal. Da. Ne iskljucim mozak. Ne iskljucim emociju. Dajem ih van. U tom kratkom periodu kad pišem, a vi gledate televiziju, ja dajem sebe, a vi konzumirate. No, ne bih rekao da su te dvije vrste bijega, opuštanja, kako god, toliko različite. I jedna i druga nam daje šansu da malo pobjegnemo od sebe. Da. Ja se sa sobom ne suočavam dok ovo pišem. Ja od sebe bježim. Isto onako kak drugi bježe gledajuć tv il konzumirajuć bilo kaj kaj se konzumirat dade. A kak bježim od sebe? Baš sam to sad skužil. E pa tak da trenutnu emociju metnem na papir, virtualni papir u ovom slučaju, ona postaje iskonzumirana. Kužite kaj hoću reć? Isto je i sa pisanjem pjesama. Emocija je i dalje prisutna, ali sad ima neki, skoro fizički oblik. I na nju se dade uprijet prstom i reć da, to je to. Dao sam to van. Prešao preko toga. Inkarnirala se u pjesmi, tekstu, bedastoćama koje ja tu pišem, slici, kipu, boli te kurac u čemu. No, isto tako sam shvatio još nekaj upravo. Kak mora bit ljudima koji ne mogu emociji dat oblik ili boju, zvuk i ton? Da li zato gledaju serije i filmove? Da li zato postoji poistovjecivanje? Da li zato postoje junaci, heroji i idoli? Ne znam. Nisam nikada imao idola. Nikad nekog junaka za kojeg bi rekao uuu jebote, ja bi bil ko on. Dal je to krivo? Dal nije? Nikad se nisam poistovjecivao. Sad sam već jebeno zabrazdil, ali sad znam da stvarno puno ljudi iz ovih sjebanih fragmenata ne mogu sklopit sliku. Mogu uvećat fragment iste i primjetit jednu nijansu jedne boje i iz toga izvuć zaključak. I onda sam fakat ziher da ovo i dalje pišem za sebe, a osim toga, znam bit jebeno zabavan. Oh. Stay well. I nekak tak ne volim snobovštinu. Nit klasnu nit intelektualnu. Ne vjerujem toliko ni u formu, što se ljudi tiče. Dobro, koji put forma naglašava sadržaj koji je goli kurac. Stvar uporabe. Stvar NAMJERE uporabe iste. Trebat će meni puno godina da shvatim neke stvari još. Ali ne bih se usudio reć da je to ni blizu nekaj loše. Jer učenje je brijem prekrasna stvar ako pred sobom nemaš sklerotičnu babetinu koja te sili da shvatiš stvari koje te tak ne zanimaju da bi radije tukao glavom o limeni, te vrlo zagrijani dimnjak nego slušao to. Pospan sam, idem leć malo. I iako je ovo konfuzno, bar sam nekaj napisal. I sad sam miran. I ja to ne čitam, opće. Ste skužili sad? Bar malo? |
14.10.2004., četvrtak
Draga
|
Sisaj kitu draga Jer, ako ti već nije stalo do mene Mišljah da brineš do zdravlja ljudi Pa makar i mojeg Koliko god to moglo bit bizarno Jer jebemu Hodal sam par kilometara Sa prepoznavanja Jebote murija, al kaj sad I šetal se s cuckom i tobom Kroz travu koja evidentno nije bila suha Rupa u mojoj tenisici je Uz bolest koju imam u trenutnom posjedu Bila indikator da bi jebiga, ipak trebala pomoć Ionako si ti bila ta koja je rekla da, vozit ću te No dobro, jebo te stari I kuhanje juhica I nemogućnost izlazaka Dok je kit doma I to kaj si jebeno pouzdana ko fićo Al njega se popravi sa selotejpom i cvikcangama A tebe se draga nemre, ni institucionalizacijom No, dala si mi pljuge I bila si slatka To volim kod tebe, fakat I zgodna si mi Ali daj se više udaj za vlastitog starog Molim te Glupačo |
13.10.2004., srijeda
jebo...
|
Grad mirisi po nadolazecoj zimi. Ili mene pegla prehlada, viroza, kaj god me već šora pa ne kužim zapravo. Svima odma na znanje da me iz bb nisu, nit budu zvali. Eto, da ne nagađate.Brijem da bi im bil malo too much. Nego, ova viroza me šora ko cucka, opce ne kužim koji mi je kurac. Samo mi sve titra i to. Trebal bi se istuširat il nekaj. Niš, opet sam sav nekakav sjetan, nervozan, kajaznam. Ide mi nakurac kaj sam bolestan i nemrem svirat, nadam se da cu sutra bit ok. Ide mi nakurac kaj još nisam poceo radit i kaj si nemrem uzet stan. Uglavnom mi stvari danas idu nakurac. I mislim da bi se trebao leć, stovise, osjecam se tak, ali citav jebeni dan sam prespavao, ali čitav. Nemrem sad ležat bezveze. Il mogu? Neam pojma. Sad bi ja ovo postao cisto toliko, ali krasna kitica, nisam spojen na net trenutno, pa nemrem. Idem se tuširat pa cu nastavit pisat. Jebo mamu. Otusirao se, nije mi bilo bolje, corio 20 minuta, kurac. Nis. |
11.10.2004., ponedjeljak
uh-oh!
|
Upravo mi se pas pobljuvao u lijevu tenisicu. Tenisica je ono, već totalno sjebana, al nemrem jebeno vjerovat. Počel je bljuvat po krevetu i preciznošću neurokirurga iz američke serije, kompletan sadržaj tog nježnog pseceg želuca, po kanalima što formiraše se na plahti, slio se u moju lijevu tenisicu. I veli frendica, to je sam voda. Je iz psećeg želuca, ali samo voda. I dobro. Što neće ucinit tenisicu suhom. Pa je sad ispred kalorifera. I ociscena od strane vlasnice psa. Dobro je sanirala situaciju, te promjenila plahtu brzinom flash – munja tipa. Ne gordona, nego onog što je vrlo brz. Eto, očigledno je da i pas želi da se konačno iselim. Tihi želučani manifest želje tog nježnog psećeg bića, nagnao me na razmišljanje, od kojeg sam odmah odustao. Razmišljanje je smrt. No dobro. To je to, ukratko. Za kraj ću citirat svoju prijateljicu: «Mogu podnijet da čitav blog zna da dam u dupe, ali da mi je pas zao, to ne! I nemoj me citirat sad.» |
Glomazan post o karanju, pipsima i tak...
|
Ne znam koliko vas se snuždi poslije karanja. Ne mnogi, vjerujem. Al ja sam citav fakin dan u nekakvom sjetnom raspoloženju. Sad me već fakat pocelo jebat to kaj karam previše. Sinoć, naime. No, dobro. Samo me jebe to dal se radi o nekakvoj jebenoj kompenzaciji il čemu već. Mislim, prije par godina sam najmanje karao, tojest skoro nikaj dok sam puno svirao s ljudima s kojima sam volio svirat i koje sam volio. Pitanje je da li je ista formula primjenjiva na mene sada, 5 godina u buducnosti. Možda da, možda ne. Stvar je u tome kaj ne smatram seks iskazom vrhunske intime. Ni blizu. Iskaz ultimativne intime je pogled. Znali su mi srat ljudi još prije da ih ne gledam u oči čitavo vrijeme. Pa ne gledam jebote, nemrem. Kakav jebeni seks. U pogledu ima toliko više intime nego u guranju kite tam nekam da nije istina. To je brijem nekaj kaj je od mene najteže dobit. A nije da ne želim podarit isti nekome. Ko ga jebe. Htio sam ja tu još puno toga napisat, ali pogubilo se po putu. Ima jedan pogled koji mi nenadjebivo fali. No, ko i to jebe. Trebao bi pisat i o tome kaj je bilo na iskrica tulumu. Ali neću još. Ne da mi se, ne jebe me to trenutno previše, iako je bilo više no dobro. Valjda. Sad ću pisat o tome kak bi trebal radit s pipsima. I tak, pozove mene gosn. Ivaniš u prostoriju ne bi li poslušao materijal. I sad, brije on čitavo vrijeme da je materijal vjerojatno zakurac i tak. Meni to nije bilo baš jasno s obzirom da sam pušio kompletni opus do sad, pa reko zakaj ne bi i ovo. Malena digresija. O meni po gradu kruže priče da sam neodgovoran, da ne dolazim na probe, da sam zmazan i da uvijek zajebem za lovu. To je nekaj o čem sam se raspitao poslije. I sad, ajmo pokrit neodgovornost. Bulšit. To mogu prodavat šupci s kojima sam nekoć radio u nakupini koja je brijala osvojit svijet, a čiji je predvodnik jebena fakin šupendara svemirskih proporcija. Sisaš. Ovo da ne dolazim na probe je moglo bit točno negdje '99 kad sam pijan spavao diljem grada te ga tim putem upoznao. Kurac bi ja znao di je benzinska u dugavama da se nisam probudil u rupi drito prek puta. To smo pokrili. Zmazan? Može. To jesam. I puca mi kita. A što se tiče dijela di zajebem za lovu, to je posebna sekcija. Dužan sam vanji 500 kuna jer sam super ispustio njegovu gitaru sa 10 cm visine, promašujuć futrolu il tak nekaj. Bok vanja! (maše) Vanja bu dobil svoju lovu. Matiji sam dužan dve glave. Matiji sam uvijek nekaj dužan, tak da bi bilo čudno da mu nisam dužan. I on bu dobil lovu. Bok matija! (maše) Ostalo je eventualno spika di sam raznim stanodavcima, jel, zajebo spiku s placanjem racuna. No, dobro. To je otprilike to. Ne bih nabrajao koliko mi je opreme nestalo u stanovitim prostorijama gdje se mene optuživalo za gubljenje iste, ne bi li mjesecima kasnije saznao da se moja oprema već stanovito vrijeme iznajmljuje. Da, to ti isti opet sisaš. Mislim da je to donekle pokrilo moja sranja. Nevjerojatna je moć izmišljanja sranja. Nemam pojma ko izmišlja ta sranja i u krajnjoj liniji, kak im se da. Dajte živite nekakve živote di se ne raspravlja o, u principu nebitnim likovima kao što sam ja. Jebo mamu, kak je ljudski rod jadan. Sad mogu nastavit pricu s pipsima. I tak, ja u prostoriji, pušimo i pričamo nekaj. Kajaznam, uglavnom me ripper upozoraval na to da ono kaj bum cul nije ni u najmanjoj mjeri uhu ugodno. No, isto tak niko nije popušio «drvece i rijeke» a meni je album jeben, pa reko bring it on! Uglavnom, materijal sam čuo samo jednom. 6 novih pjesama. Mogu reć da mi je bilo fakat čudno slušat čudan umjetni bubanj u pozadini i te neke spike, ali pjesme su jebene, bar ono kaj sam od njih uspio čut. Neću kenjat previše, poslušao sam ih samo jednom pa ne znam, a i nisu bile zmiksane, nego onak, gomila kanala i ideja pa kaj prođe s vremenom. Nekaj smo se sjeli poslije u predprostoriju i tu je krenula spika da bi ja za prvu ruku bil samo bubnjar za album. Reko, jebe mamu. To je zapravo ono kaj bi meni totalno pasalo uz superakcioni uredski posao koji ću uskoro radit. Uglavnom, tu je u pitanje došla moja «reputacija» i to. Ma jebem mamu imbecilima koji izmišljaju sranja da im jebem mamu. Mislim, sve 5. Puca meni kurac za te imbecilijade, ali sad sam ja postavljen u poziciju opravdavat se. Nisam se opravdaval jer je ono kaj se o meni priča glomazni feces pa nije ni toliko bitno. Ja imam puno više za ispričat o sebi, puno gadnije, puno interesantnije i puno zabavnije. Ali ne ono kaj se prica. No, dobro. Tu sam ja ispričal svoju priču i to je bilo to. Dojam o ripperu nambr2. Frajer je nedvojbeno lud, ali brijem jedno od pozitivnijih ludila kaj sam ikad vidio. Ne lud, teatralan. Sad, meni je to ko dobar dan, jer sam odrastao u okružju ljudi koji ga u onome kaj bi drugi nazvali eskapadama ne bi ni primjetili koliko je moderate cinec to. No, onima koji nisu navikli na to, je sjebano. Je, ja sam se isto iznenadio jerbo sam taj modus operandi primjetio samo kod svoje familije i susjeda. To je bilo tih 5 sekundi prilagodbe pri ugrozidbi raid situacije na kompu gdje su materijali. No uglavnom, meni se kompletna spika jako sviđa. Jer, iako ja NIKAD ne ulazim u sranja s nekim predrasudama, više brijem sa znatiželjom, i ja sam uletio u ovo sa prethodnim informacijama, ne? No, informacije su goli jebeni kurac. Ja iz filma sa jennifer connely ne znam dal ona ima madež na šupku, hemeroide il kajgod. Ili da nema. Ak mi frend koji ju je karao veli da ima, boli me kurac, dok ne dođem u poziciju di bum joj poljubio analni otvor te, ukoliko slučajno osvjetljenje dozvoljava sasvim nehotično primjetim dotični madež. No dobro. Kao što rekoh. Meni su uletavali i prije sa spikama kak je kit lud il ovo ono, kak njake i kajaznam. Nisam ga poznal, pa sam reko ok. Sad mogu reć da je kit uberteatralan i to je to. Ko od vas teatralnost nalazi negativnom osobinom, ni ja vam se ne bi dopal pa posisajte hidrant. Dobro, to pokriva to. Ajmo sad malo o dvije pjesme koje su mi zapekli ne bi li ih poslušao te vidio kaj se s bubnjem na dotičnima dade radit. Ovak. Prva stvar se zove «zjakamo zjake» il je to samo radni naziv, nemam pojma. Uglavnom, meni je stvar jebeni hit. Ne jebem. Popušio sam ju na prvo slušanje i to totalno. I sad si ju puštam na repeat konstantno već 2 dana i nemrem reć da mi je dosadila, naprotiv. Fino si pjevam druge glasove, bubnjam po volanu il jastuku, gdjegod već jesam. Druga stvar je već teže popušljiva, no većma poradi zvuka. Nazovimo ju Sinkro. Brijem da to i je radni naziv. Konkretnije, zvuka bubnja. Nemrem ja popušit taj nekakav sintetički bubanj ukoliko ga nisam ja radio. :D No, opet ima fragmenata pjesme koji jebu mater i koji su mi mrak. Samo fali taj neki flow koji pruža pravi bubanj. E, da. I minijatura gitare na refrenu. No, omjer slušanja ove dvije pjesme je ipak 3:1 u korist zjaka. A zjake jebu milu majku. Sad bi ja mogao nastavit o svojim sranjima dalje, al iskreno, ne da mi se kurca nikaj pisat. I tak....možda sutra napišem nekaj o iskrici i tim stvarima. I da, želim više počet radit, jer će mi glava jebeno eksplodirat. I nemrem, al nemrem ja približno nikom objasnit kak se veselim kaj ću svirat. Jebo mamu, nemate vi pojma kak je to jebeno dobro. I to kaj ću svirat nekaj u kaj vjerujem. Jebo mater ako bi si IKAD više dozvolio svirat nekaj u kaj ne vjerujem 100%. Bez sranja, laži, pizdarija, kajaznam kaj još postoji loše. A ajmo sad ovak. Možda opće neću svirat s pipsima jer nekaj ode u kurac. Ne znam. Al mogu reć da se veselim. Nije li to dobro? Jedino me jebe kaj tak dugo nisam tako jebeni instrument...al to mi nikad nije bio neki problem, pa tak vjerujem, nece ni sad. I tak...kaj da velim...niš. :D |
10.10.2004., nedjelja
Five 4 Kids
|
Dragi prijatelji i svi oni koji citate Blog.Polako se primicu Bozicni blagdani ,vrijeme u kojem svi mi imamo potrebu pokrenuti nesto u zivotu,vrijeme u kojem intensivnije dajemo i primamo ljubav i njeznost ,vrijeme u kojem sa zahvalnoscu gledamo na sve dobro sto nas okruzuje,familiju ,prijatelje ,zdravlje ,posao.Ima toliko toga na cemu trebamo biti zahvalni.Sigurno se svatko od vas jednom barem nasao u situaciji kada mu je bila hitno potrebna pomoc i tada ste je naravno objerucke i sa osmijehom prihvatili.Ja cu vas ovim postom zamoliti da sa osmijehom darivate... Bridge kaže:Five 4 Kids Za više informacija, pogledajte: Bridge blog Ja sam ovo samo copy pastal sa eugenovog bloga, ali pobogu! odite tam i pomozite tim klincima! A krepajte ko zadnje usrane pizdurine ako možete pomoć a ne budete. I ne jebem vas. I nisam pijan. |
09.10.2004., subota
40 godina škole "marija jurić zagorka"
|
To je bila ta školska predstava kakove sam mrzio kao mlad dječarac. 40 godina škole u dubravi. Mislim, prvo su kasnili ko zadnje pizdurine, a onda se sve prepunilo grdim facama. No, dobro. Gledal sam tam zbor koji pjeva kak im je škola najbolja i najljepša, pa tamburaški orkestar koji je super svirao al ga se nije nikaj čulo, no nisu to bili glavni doživljaji. Ja sam tam došao radi buraza koji je trebao svirat bubanj s bodalecom i ono....mladenom burnaćom. Jebote! Fakat ne znam kaj ti profesori briju, al sam uspio vidjet najbesmislenije sranje u svemiru. Klinci obuceni u nekakve narodne nošnje, te neki drugi, obuceni valjda u 12 apostola il nekaj, išli su u krug, navodno se igrali skrivača, te se gegali i sudarali poput mase pingvina na tripu, koji k tome nisu izašli iz pećine popriličnu količinu vremena. Grozan prizor. Ko god je radio «koreografiju», zaslužuje zatvor i to negdje gdje mecu čudne glupe ljude. Potom je došla ravnateljica. Mileni isuse. Predstavili su ju ko ravnateljicu koja je tam već 13 godina. E, tu sam umro skoro. Čitala je SVE jebeno živo kaj piše u brošuri koju smo mogli pokupit na ulazu u školu. Ali ne. Ona je to morala izrecitirat dosadnim babljim glasom, s ponekom jebeno nebitnom digresijom i ja sam ju skoro ubio pogledom mržnje i smrti. Kako je to dosadna baba bila. Onda su zvali profe koji su prije radili tam, i točno sam znal da je kit koji je pobrao najveći pljesak bil kit iz likovnog. Ti frajeri su uvijek face, jebeš mi sve. Negdje u tom razdoblju pojavio se hiperaktivni hopsavi sklerotični starčić, sa mješavinom melodike i klavira u koji se puše. Ne, ne jebem. To je meni tak zgledalo. Zamolio je za potpunu tišinu i koncert za 4 sintića koji se ne čuju jer je frajer zaboravio dignut volume na pojačalu je počeo. Ta fantastična 4 sintića na baterije i hodajući mrtvac na puhajućem klaviru bila je točka za pamćenje. Onda je uslijedio burnać. O jebote. Burnać i njegov pobočnik pjevaše neki kurac «kiša pada, a meni puca kita» tipa i bili su iznimno zabavni. Tu je moj buraz već pucao po šavovima da koji kurac ne svira te svirao uz njih. Pa bogović koji mi je skroz ok kit. Idući se pojavio bodalec uz pratnju sintića (velikog, na struju) i mog buraza na bubnju. Nego, kako je tak kit ispao ultimativni kreten. Moj buraz je htio nekaj pričat s njim i kit ga je odjebo ko cucka. Kad je poslije prical s mojim starim, reko mu je da je znal da mu je to sin, da bi pričal s njim. Sisaj prljava jaja glomaznom slonu, bodalec. Stojka ce se nastavit il navecer il sutra....u međuvremenu imam još stvari za pokrit. Stay tuned. :D |
06.10.2004., srijeda
skoro pa moj krasno smeđi stojadin iz '79 - prvi deo
|
Dobro, jebeš pizdariju kaj se dogodila, stignem pisat o tome. Nego, sad ću ja napisat kako sam pokušao kupit svoj prvi auto. Moj skoro pa prvi auto bio je stojadin iz '79. Limeni ljepotan neodoljive smeđe boje kakovu su samo u tvornici automobila zastava nanosili na osobna vozila. Po preporuci svog tada 9 godišnjeg brata otišao sam u ulicu iza, buljookom visokom čovjeku s motoričkim poremecajima. Djelovao je simpatično za prispodobu iz dubrave. Izgurao je automobil iz garaže te prispomenuo kako rikverc ponekad eto, malo zašteka, kak nije regan, kak je vlasnik mrtav, nestao ili u drugoj državi. Smješio sam se na sve kaj je govorio, ne obračajuć pažnju na sadržaj jer to je bio čovjek koji će mi prodat automobil za nevjerojatno povoljnih 400 maraka. Sjeo sam u taj moderni sportski stroj i išao napravit đir po kvartu. Malo se naginjao, škripao, stenjao te djelovao raspadno pri brzini od 57km/h, no ja sam si to objasnio sportskim ovjesom na lošim cestama južne dubrave. Ništa mi nije moglo maknut glupi cer s lica. Ono, moj auto. Jebote. Napravio sam puni kilometar brijem, prije nego kaj sam se sparkirao pred dom zdravlja ne bi li obavjestio najboljeg si prijatelja o kupnji stroja kojim kad idem, idem brže nego kad hodam, pa cak i biciklom kad se vozam. Nazvao sam ga u obnevidju od sreće i veselja, nimalo ne sumnjajuć u to da sudba za me ima sasvim drugačiji, možda i ne tako dobar plan. Nakon obavljena razgovora, sjeo sam u paklenu raketu spreman da se vratim do dobrog čovjeka te ga informiram o odluci da stroj zauvijek postane samo moj, iako se prijenos nikako nije mogao napravit. Nije bitan prijenos, rekoh. Sjeo sam u pilu i pokušao krenut u rikverc. Jedno petnaest puta. Kad sam konačno ubacio u stražnjačku brzinu, dogodio se događaj koji me je ostavio nespremnog samo tako. Kuplung je proklizao, a ja kako nisam još položio kompletan vozački nisam napravio provjeru prije zadnjeg ubacivanja, nađoh se s mehkim zastava limom u tvrdom limu te odbojniku novog folcvagen passata. Nisam bio sretan. Nimalo. Štoviše, usro sam se ko grlica. Izađoh iz auta i suočih se s bjesom vlasnika njemačkog vozila. Frajer nije bio sretan. Toliko da me skoro ubio. Ali dobro. Huda sudba mi je namjenila da ispogodim janjevca koji je s familijom išao u dom zdravlja popravit zdravlje nejači si. Skoro pa moj sportski stroj ostao je zarobljen u braniku skupog njemačkog vozila. Frajer je pizdio. Uskoro se skupilo 50% janjevaca iz dubrave oko mene. Nisu imali zube. Imali su volju da mi slome vrat. Rekao sam frajeru da ću mu dofurat soma maraka, da mi ne zove muriju jer nemam vozačku a bome ni prometnu. Jedva je pristao. Komentari okolnih kad utihnu tipa «Za to si ih mogao imat 10 u gajeva ulica» su me držali prisebnim. Humor sam tada smatrao dobrim, iako nije bio namjeran. Imam jednog jako dragog prijatelja koji mu uvijek uleti s onim kaj mi treba. Uletio je s lovom. Kasnije sam teško stečeni komp prodao najboljem frendu kojem sam se hvalio sa sportskom pilom ne bi li vratio pare, no dobro. Auto sam otpeljao limaru i otišao vlasniku koji to nije bio reć kaj se dogodilo. Ni on nije bio sretan. Nitko nije bio sretan. Ali ono kaj se dogodilo potom uzrokovalo je opće nezadovoljstvo te nesreću diljem kvarta a posebno u mojoj ulici... (to be continued) |
04.10.2004., ponedjeljak
.....
|
Razmisljam si nekak kak sam otisao u kurac u zadnjih godinu dana. Nije da prije nisam bio u kurcu slušajuć ljude koji mi nisu željeli dobro i ono, ne vjerujuć sebi. Ali ovo kak ja živim i kaj radim zadnjih godinu dana je fakat gola kurčina. Prije stvarno nisam mogao drugačije, u krajnjoj liniji, nisam znao da drugačije postoji, bez jebe. Onda mi je bivša pokazala da postoji, ali to je onak, bilo malo previše za moi, pa sam i tu zasro. Ne kužim koji mi je kurac i zakaj nemrem bit jebeno normalan i ne radit sranja. Ali ono, nemrem valjda. I ono kaj je najgluplje od svega je da me od SVIH sranja, a ima ih, najviše muci situacija sa zenom iz stranih zemalja. Mislim, situacija. Nije to više situacija. Ali osjecam se jebeno loše radi toga svega. I nek sve ide u kurac. Ja ponajprije. Jer sam glup. Ovo je moj zapis za mene, ne komentirajte jer ionak kurca nemate pojma o cem se radi. hvala. |
02.10.2004., subota
....
|
Argh. Nisam se zapravo ni prepio ni nikaj. Jednostavno mi je bilo zlo, valjda od jebene kole il neceg takvog. Onda me copila zgaravica, onda neki brutalni umor. Nisam nikam otisao. Jebeš takav rođendan, ako je nekom negdje bio rođendan. A danas dejt, onda edo i te stvari. Vrlo dobro, samo kaj se moram oporavit sam od sebe. I brijem da MOŽDA neću pit danas. A mozda ni ne odem na edu. Ko zna. Uglavnom, nikaj. Idem se budit, radni mi narode. |
now playing
|
Chris Huelsbeck - R-type da, mothafuckaz :D a sad recimo Jeroen Tel - Hawkeye jooooj pičke... a sad Tim Follin - Bodyslam da bar vi znate kak je to dobro.... OH! GLOMAZNI JEBENI OH!! |
01.10.2004., petak
Kako sam popio od male iz pule
|
Oh, predobro sam popušio. To je ona barbara iz pule koju sam već spominjao. I sad, kaj je bilo. Rekla mi je da ju nazovem u utorak. Nazvao sam al se nije javljala pa sam poslao poruku. Rekla je da nije doma i da nema punjač te da će mi se javit u srijedu kad dođe doma. Srijeda navečer, ona se ne javlja. Meni strašno ide na kurac kad se ljudi ne drže onog kaj vele, bar shortterm i poslao sam joj poruku da kaj, bumo se našli il ne i da me ne jebe ak ne. I sad, javlja ona da sory (da da, s jednim r) jer nekaj sestrična, kajaznam i pita koliko imam godina i kaj sam u horoskopu. Preko jebene poruke. Reko, jebo majku glupavu, ali napisah, ipak je avion, a takvima toleriramo i svemirski idiotizam ne bi li utrpali. I tak...veli ona da joj se može nać sa mnom i sve to ali da prijepodne. I to četvrtak. Reko može. Veli joooj ne, petak, javi mi u četvrtak. Reko koka, ok. Može. I kurac krasan mi se javila. Tu sam ja puko, nakon kaj sam joj NAPISAO da se ne moramo neć jer mi puca kurac, samo da me ne jebe. No, međutim. Nije mi se javila, ne? Od onda je naša komunikacija išla ovak, putem smsa naravno. Obratiti pažnju na to da ona NE VIDI razliku između je, ijeje, jejeijeje i tih. Ajmo sada. Moja poruka – «Milostivica, uz dužno poštovanje nabijem Vas nakurac povodom nejavljanja i glomaznog bullshita. Sisaj kitu povampirenom ježu s miteserom. Hvala, doviđenja» Njena poruka – «oprosti ali s takvim ponasanjem pa tko bi se nasao s tobom!? I ne ljuti se na mene nego razmisli malo o sebi! Molim, zbogom!» Njena poruka – «iskreno, mislila sam se naci s tobom, ali nervira me kad me netko davi, sto puta zove...i jos na kraju ovaj ispad. Imam pun k. Problema i nemam vremena jos za to» Moja iduca poruka – «Iskreno, ja volim kad se neko drži dogovora, jer ak nemres onda se javiš a na opozit uvijek reagiram osebujnim stilom. Zvao sam jednom po dogovoru, ne?» Njena – «dobro, sory, ja sam pogrijesila. Mogla sam ti se javit, ali imala sam cjeli tjedan frku. Zao mi je da je sve tako ispalo ali vise se ne zelim naci. Bok» Moja – «mislim da mi to ipak nece uzrokovat neke teze traume, iako zgledaš ko avion koliko se sjecam. Eh, u idealnom svijetu ne bi bilo ratova a žene bi bocno parkirale» I tak...neam pojma kakve veze s ikakvim kurcem ima moja zadnja poruka al eto, ovo je kratka prica o tome kako sam popio. :D inđoj. |
kaj je tu po petku...
|
Već kad pomislih da nema šanse za van, da je totalna pizdarija, događa se tulum. E, sad. To je dvosjekli mač da mi jebeš sve. Tulum se odvija u stanu u kojem sam ja nekoć živio. I sad, ako tulum rade novi podstanari, to je jebeno prekrasno, ali ako tulum radi vlasnikov sin, onda sam jebeno najebo, no jebeš život bez izazova. Stvar je u tome da sam ja tam ostavio nekakve račune khm...i malo zjeban stan. Mislim, počistio sam, ali mi je ovaj na jednom tulumu uletio kak je morao čistit moje zadrkane maramice. Reko stari, da me niste tak nabrzaka hitili van, ne bi bilo zadrkanih maramica. Ali nisu mi dali 2 dana da počistim. Pa sam ostavio. I još me nekaj htio nabit il kajaznam, ali bil sam prepijan da bi se sad sjetio svega. Ah, sjecanja. Tamo je bio prvi forumaški tulum ever. Leb i ja smo došli oko 4 s opremom za roštilj. Ne. Išli smo u dubravu po rešetke i par cigli. Onda u getro po pive. Onda sam ja vješto izgubio ključeve od stana i tražili smo ih 20 minuta ne bi li ih ja na kraju našao u džepu od hlaca. Jebiga. Uglavnom, moje organizacijske sposobnosti je leb fantastično upotpunio svojim, jednako nepostojecim. Dok su ljudi došli, mi smo već bili lagano kugla, te smo prepustili ovim pravim mačo frajerima da peku roštilj i to, dočim smo nas dvojica cuclali alkohola pića. Pivu, točnije. Dobro je bilo. Uvaljivali smo se patagoniji, svi i tak. Zanimljivo je da sam ja oko 4 ili 5 otišao po cigarete ali sam zaključao stan izvana pa niko nije nikam mogao. Kak je benzinska na jukicevoj bila zatvorena radi radova na cesti, brijem da sam iz ne znam kojeg razloga išao sve dalje i dalje od centra ipak pokušavajuć doć do prijespomenute pumpe. To je trajalo jedno 45 minuta brijem. Jebeš pijanog imbecila. Zvali su me da bi oni van, no ja sam bio na svetoj misiji. Na kraju sam nekak uspio doć do roberta na glavnom ali avaj! Skužio sam da nisam uzeo jebeni novčanik. Reko, nema veze. Dopuzao ili doteturao sam do momka koji je radio na kiosku i ljubazno ga zamolio da mi da cigarete za 5 kuna koje nađoh u pretincu za sitan novac jerbo da nek me pogleda kak sam drugog agregatnog stanja i kak ću poginut ak ću ić po lovu natrag doma...i tip veli ok. Hvala ti na tome, tip. Uglavnom, uspio sam i baterije metnut punit naopacke, pa nema bas puno slika s tog tuluma, bar ih ja nemam. No dobro. Tulum je uspio. Brijem da smo ujutro ostali banderas, leb i ja. Nemam pojma. Leb me poslije odveo na vinski gulaš. Živio! Uglavnom, teška je pizdarija po petku. Jer jebemu mater, frajer bu me jebeno ubil, al ono, UBIL NOGOM ako je njegov tulum. A on je obicavao radit tulume gore. No, ko ne riskira, ne profitira, iako ne znam ni kak omgu profitirat odlaskom na ikakav tulum. Ali idem hrabro u boj s vlastitom prošlošću. Tko će pobjediti? Nije bitno...a zašto? Jer ima još dana, hi-men.... |
i tak...
|
Oh, jutrom mi obasjano dupe lijeno se pomaknulo iz komfora toplog krevetića te je zasjelo pred računalni stroj prije nego li sam odvojio kapak od nekakve mase te od oka. Pas je veselo skakutao jer njega ne zanima koliko je sati. Prijateljica je promolila glavu te rame ispod pokrivača. «Jutro je, šupci» - veselo je uskliknuo pauk koji mi se nasrao nad glavu, iako ga niko nije čuo. No, manifest toga je naseravanje nad glavu. Pauk nad glavom znači sreću. No, dobro. Pustimo psa, pauka te rame moje prijateljice. Ja ću ovdje pisat o onom fenomenu znanom kao BB, iliti interesantnom sociološkom eksperimentu. To su u biti mahom vrlo dosadni te stiroporni ljudi koji će s vremenom bit metnuti u situacije koje će im ić nakurac toliko da budu jebeno popizdili. Sad, kaj sam ja gledal jučer. Mislim, strašno. Prvo su u onoj nekoj kabini brijali da kak se ko osjeća, kak je kome i ta sranja, onda je kit dobil auto za rođendan, onda su se napili i njih 12 je veselo skakutalo po đakuziju. Mislim, o cem se tu radi, sad ću ja objasnit. Prvo, frajer koji je dobio auto za rođendan mi je išao na kurac malo. Vin super98 jebote. Nije kit pital ni koja je mašina ni nikaj. Jebeš takvog tipa. Svi jebeno urlaju neki kurac, vesele se kao, mislim, to je sve divno, ali da ja dobijem jebeni auto, prvo bi pitao koja je jebena mašina nutra. Al dobro. Tip je prosječni kit is kvarta, ni vrit ni mimo, baš nekak bezveze. Ne znam kak se zove, ali je upglu blago. Jebote, oni su pili jebene vočko bakardi brizerčiće for faks sejk. Filip i ona anarho pankoidna vegetarijanska droljetina su zabrijali. E, sad. Idem dole jednog po jednog zapisat ja. Filip – ne znam koji kurac to staklo od čovjeka radi tam. Kit je gljiva. Al ono, gljiva jebote. Blagi smajl, vidi se da mu je neugodno za svaki kurac, nekaj je tam brijao s onom ćelavom abominacijom, te je pritom bio akcija koliko bi bio filip šovagović glumeć komandoa umjesto švarcenegera. Bekam – jebo mamu, njega ne bi pustil u kvartovski dućan, jebeš mi sve. Nema jebene šanse. Nemam kaj za napisat o njemu. Kupus. Krešo – taj bi trebal bit kao, kućni kreten. To je dobro, ako nemaš intelektualne kapacitete ustrijeljenog fazana s alzeimerom. No, dobro. Saša – s tim kitom sam bil na audiciji. Tam je bil 6x glasniji nego u emisiji, nekaj smo pricali, djelovao je ok iako nije odveć bistar, ni blizu. No, po mom mišljenju, najnormalniji tip tam. Definitivno. Ozren – EEEEE, jebote pas ovu njonjavu algu bi poslal doma tom brzinom da bi japanci htjeli kupit jebeni patent. Fali ti cura? Ma jebeno, odi njoj njonjat. Iako jebote, sumnjam da bu imal curu nakon ove jebene sramote. Koji Glomazni Papak (GP). Egle – e, nju bi ostavil u emisiji samo da može jebeno patit, majke mi mile. Neka njoja, neka pati koga smeta, hrvatska je prvak svijeta. Krepaj debela. Anarho pank veggie ljadro par excellance – e pa jebem ti mamu. Ono, nije da loše brije, ali brate, manira joj je u debelkurcu. Koji kurac se dere stalno? Marš u pičku materinu, kad umre, ići će u pakao za glupe pankerice. Krepaj ćelava. Valentina – bezveze. Pijan bi ju pokarao na nekom parkiralištu pred svjedocima i kamerom s onom velikom vhs kazetom. Dosadna. Ona drolja u štikli – ISUSE BOŽE. Ubit. Al ono, strijeljajte ju ODMA. Nju bi prvu pokarao tamo, odmah jebeno, na rasvjetljenoj površini, da svi vide. Glupa ko kurac. Kurac. Ana (30) – brilijantno. Vrlo dobro. Ona i saša bi trebali bit u finalu. Dobra koka, dobra juha, ne sere puno, sve 5. Ako sam nekog izostavio, nisam ga zapamtil. Ma ono. Ok je, dofurali su ljude koji se jedan drugom žele dopast i koliko toliko funkcionirat, ali nece to samo tak sljakat. To znaju oni, znam ja, znaju svi. Uglavnom, moje je misljenje da su fakat mogli izabrat kompleksnije osobe i da bi to onda bilo interesantnije. No, kao što se sve u hrvatskoj radi plitko, i ovo se radi tak. Mislim, zamislimo sukobe malo inteligentnijih osoba kroz jedno vrijeme. Oh, to bi bilo dobro. Ovak ce bit plitko sranje. Jebo. Nema veze, ionak nemam TV. |
....
|
Eh, eto nakon snow patrol – chocolate, vraca nam se nam se nick drake sa prijespomenutom pjesmom. Ne se pitati kako. Predrasuda je majka svih zajeba. Oh, da. Skidaju mi se nekakvi mailovi. Hm. Nego, rece meni frendica da ja nemrem past na ženu koja nema probleme. I večeras se ja nađem s jednom curkom. Simpa, slatka, sva sranja. Normalna curka. Ali avaj! Ima goli kurac od samopouzdanja, problem koji ne želim spomenut i svakaj još. A mrak je. I ne, nisam ju ni poljubio. Samo smo pricali. Nije mogla vjerovat. No, kurac, kaj imaš za ne vjerovat. Sam sam ju zagrlil, rekao kak je do jaja i to. Kaj zapravo i je. Koliki sick idiot moraš bit da komadu kaj je u nekakvom životnom kurcu želiš ulitva karinu? No, dobro. Poljubila je ona mene dok je išla doma, onak usput. Ma simpa curka. Nego, po prvi put sam gledao big brother danas. Isus mater. Sutra ću prokomentirat, skupa sa postom o drkanju, jer su rane još svježe. To je nama hrvatska dala. Isuse premili. Da isuse...brilijantna gomila abominacija. No, to bumo sutra. ;) idem spat |