11.10.2004., ponedjeljak
Glomazan post o karanju, pipsima i tak...
|
Ne znam koliko vas se snuždi poslije karanja. Ne mnogi, vjerujem. Al ja sam citav fakin dan u nekakvom sjetnom raspoloženju. Sad me već fakat pocelo jebat to kaj karam previše. Sinoć, naime. No, dobro. Samo me jebe to dal se radi o nekakvoj jebenoj kompenzaciji il čemu već. Mislim, prije par godina sam najmanje karao, tojest skoro nikaj dok sam puno svirao s ljudima s kojima sam volio svirat i koje sam volio. Pitanje je da li je ista formula primjenjiva na mene sada, 5 godina u buducnosti. Možda da, možda ne. Stvar je u tome kaj ne smatram seks iskazom vrhunske intime. Ni blizu. Iskaz ultimativne intime je pogled. Znali su mi srat ljudi još prije da ih ne gledam u oči čitavo vrijeme. Pa ne gledam jebote, nemrem. Kakav jebeni seks. U pogledu ima toliko više intime nego u guranju kite tam nekam da nije istina. To je brijem nekaj kaj je od mene najteže dobit. A nije da ne želim podarit isti nekome. Ko ga jebe. Htio sam ja tu još puno toga napisat, ali pogubilo se po putu. Ima jedan pogled koji mi nenadjebivo fali. No, ko i to jebe. Trebao bi pisat i o tome kaj je bilo na iskrica tulumu. Ali neću još. Ne da mi se, ne jebe me to trenutno previše, iako je bilo više no dobro. Valjda. Sad ću pisat o tome kak bi trebal radit s pipsima. I tak, pozove mene gosn. Ivaniš u prostoriju ne bi li poslušao materijal. I sad, brije on čitavo vrijeme da je materijal vjerojatno zakurac i tak. Meni to nije bilo baš jasno s obzirom da sam pušio kompletni opus do sad, pa reko zakaj ne bi i ovo. Malena digresija. O meni po gradu kruže priče da sam neodgovoran, da ne dolazim na probe, da sam zmazan i da uvijek zajebem za lovu. To je nekaj o čem sam se raspitao poslije. I sad, ajmo pokrit neodgovornost. Bulšit. To mogu prodavat šupci s kojima sam nekoć radio u nakupini koja je brijala osvojit svijet, a čiji je predvodnik jebena fakin šupendara svemirskih proporcija. Sisaš. Ovo da ne dolazim na probe je moglo bit točno negdje '99 kad sam pijan spavao diljem grada te ga tim putem upoznao. Kurac bi ja znao di je benzinska u dugavama da se nisam probudil u rupi drito prek puta. To smo pokrili. Zmazan? Može. To jesam. I puca mi kita. A što se tiče dijela di zajebem za lovu, to je posebna sekcija. Dužan sam vanji 500 kuna jer sam super ispustio njegovu gitaru sa 10 cm visine, promašujuć futrolu il tak nekaj. Bok vanja! (maše) Vanja bu dobil svoju lovu. Matiji sam dužan dve glave. Matiji sam uvijek nekaj dužan, tak da bi bilo čudno da mu nisam dužan. I on bu dobil lovu. Bok matija! (maše) Ostalo je eventualno spika di sam raznim stanodavcima, jel, zajebo spiku s placanjem racuna. No, dobro. To je otprilike to. Ne bih nabrajao koliko mi je opreme nestalo u stanovitim prostorijama gdje se mene optuživalo za gubljenje iste, ne bi li mjesecima kasnije saznao da se moja oprema već stanovito vrijeme iznajmljuje. Da, to ti isti opet sisaš. Mislim da je to donekle pokrilo moja sranja. Nevjerojatna je moć izmišljanja sranja. Nemam pojma ko izmišlja ta sranja i u krajnjoj liniji, kak im se da. Dajte živite nekakve živote di se ne raspravlja o, u principu nebitnim likovima kao što sam ja. Jebo mamu, kak je ljudski rod jadan. Sad mogu nastavit pricu s pipsima. I tak, ja u prostoriji, pušimo i pričamo nekaj. Kajaznam, uglavnom me ripper upozoraval na to da ono kaj bum cul nije ni u najmanjoj mjeri uhu ugodno. No, isto tak niko nije popušio «drvece i rijeke» a meni je album jeben, pa reko bring it on! Uglavnom, materijal sam čuo samo jednom. 6 novih pjesama. Mogu reć da mi je bilo fakat čudno slušat čudan umjetni bubanj u pozadini i te neke spike, ali pjesme su jebene, bar ono kaj sam od njih uspio čut. Neću kenjat previše, poslušao sam ih samo jednom pa ne znam, a i nisu bile zmiksane, nego onak, gomila kanala i ideja pa kaj prođe s vremenom. Nekaj smo se sjeli poslije u predprostoriju i tu je krenula spika da bi ja za prvu ruku bil samo bubnjar za album. Reko, jebe mamu. To je zapravo ono kaj bi meni totalno pasalo uz superakcioni uredski posao koji ću uskoro radit. Uglavnom, tu je u pitanje došla moja «reputacija» i to. Ma jebem mamu imbecilima koji izmišljaju sranja da im jebem mamu. Mislim, sve 5. Puca meni kurac za te imbecilijade, ali sad sam ja postavljen u poziciju opravdavat se. Nisam se opravdaval jer je ono kaj se o meni priča glomazni feces pa nije ni toliko bitno. Ja imam puno više za ispričat o sebi, puno gadnije, puno interesantnije i puno zabavnije. Ali ne ono kaj se prica. No, dobro. Tu sam ja ispričal svoju priču i to je bilo to. Dojam o ripperu nambr2. Frajer je nedvojbeno lud, ali brijem jedno od pozitivnijih ludila kaj sam ikad vidio. Ne lud, teatralan. Sad, meni je to ko dobar dan, jer sam odrastao u okružju ljudi koji ga u onome kaj bi drugi nazvali eskapadama ne bi ni primjetili koliko je moderate cinec to. No, onima koji nisu navikli na to, je sjebano. Je, ja sam se isto iznenadio jerbo sam taj modus operandi primjetio samo kod svoje familije i susjeda. To je bilo tih 5 sekundi prilagodbe pri ugrozidbi raid situacije na kompu gdje su materijali. No uglavnom, meni se kompletna spika jako sviđa. Jer, iako ja NIKAD ne ulazim u sranja s nekim predrasudama, više brijem sa znatiželjom, i ja sam uletio u ovo sa prethodnim informacijama, ne? No, informacije su goli jebeni kurac. Ja iz filma sa jennifer connely ne znam dal ona ima madež na šupku, hemeroide il kajgod. Ili da nema. Ak mi frend koji ju je karao veli da ima, boli me kurac, dok ne dođem u poziciju di bum joj poljubio analni otvor te, ukoliko slučajno osvjetljenje dozvoljava sasvim nehotično primjetim dotični madež. No dobro. Kao što rekoh. Meni su uletavali i prije sa spikama kak je kit lud il ovo ono, kak njake i kajaznam. Nisam ga poznal, pa sam reko ok. Sad mogu reć da je kit uberteatralan i to je to. Ko od vas teatralnost nalazi negativnom osobinom, ni ja vam se ne bi dopal pa posisajte hidrant. Dobro, to pokriva to. Ajmo sad malo o dvije pjesme koje su mi zapekli ne bi li ih poslušao te vidio kaj se s bubnjem na dotičnima dade radit. Ovak. Prva stvar se zove «zjakamo zjake» il je to samo radni naziv, nemam pojma. Uglavnom, meni je stvar jebeni hit. Ne jebem. Popušio sam ju na prvo slušanje i to totalno. I sad si ju puštam na repeat konstantno već 2 dana i nemrem reć da mi je dosadila, naprotiv. Fino si pjevam druge glasove, bubnjam po volanu il jastuku, gdjegod već jesam. Druga stvar je već teže popušljiva, no većma poradi zvuka. Nazovimo ju Sinkro. Brijem da to i je radni naziv. Konkretnije, zvuka bubnja. Nemrem ja popušit taj nekakav sintetički bubanj ukoliko ga nisam ja radio. :D No, opet ima fragmenata pjesme koji jebu mater i koji su mi mrak. Samo fali taj neki flow koji pruža pravi bubanj. E, da. I minijatura gitare na refrenu. No, omjer slušanja ove dvije pjesme je ipak 3:1 u korist zjaka. A zjake jebu milu majku. Sad bi ja mogao nastavit o svojim sranjima dalje, al iskreno, ne da mi se kurca nikaj pisat. I tak....možda sutra napišem nekaj o iskrici i tim stvarima. I da, želim više počet radit, jer će mi glava jebeno eksplodirat. I nemrem, al nemrem ja približno nikom objasnit kak se veselim kaj ću svirat. Jebo mamu, nemate vi pojma kak je to jebeno dobro. I to kaj ću svirat nekaj u kaj vjerujem. Jebo mater ako bi si IKAD više dozvolio svirat nekaj u kaj ne vjerujem 100%. Bez sranja, laži, pizdarija, kajaznam kaj još postoji loše. A ajmo sad ovak. Možda opće neću svirat s pipsima jer nekaj ode u kurac. Ne znam. Al mogu reć da se veselim. Nije li to dobro? Jedino me jebe kaj tak dugo nisam tako jebeni instrument...al to mi nikad nije bio neki problem, pa tak vjerujem, nece ni sad. I tak...kaj da velim...niš. :D |