Zajebano je kad ne spavaš čitavu noć jer nema smisla. Pričao sam sa sestrom dobar dio noći, sjebana je onak nekak kak sam ja bil prije koju godinu s epi i tak. Sounds like fun, ne. Uglavnom, tu di jesam, smijem bit jos jedno sat i pol, a onda put pod noge. Jebote kak je to fino. Osjećam se ko nekakva živina koja se seli s mjesta na mjesto samo tako. Al ono, bez razloga koji bi željela objasnit ljudima, ukoliko bi isti imala. Sam giba okolo. Činjenica jest da neću baš spavat pretjerano. Žal mi je sestre, mislim da niko kurca nema pojma kroz kaj prolazi. No dobro, potrudit cu se ja napravit nekaj za nju kad već nitko ne zna kako i kaj, ak im opće zapuca milokliznik. Moram nać jebeni stan u ovih sat i pol jer ću jebeno popizdit ako ne. Mislim, sad sam još miran, ali nebum baš dugo, ne. Još k tome nisam spaval. No, iznenađujuće je da sam onda najmirniji. Najsjebaniji sam kad se zbudim nakon predugog sna. Jebote, ja brijem nać stan u sat i pol vremena. E, ak to nije optimizam, nikaj jebeno nije. Ili očaj? Zijevam, još kave dakle. Buraz ide u školu, sestra će nadam se konačno zaspat, a ja ne mislim previše. Dovoljno je teško osjecat.
|