Već kad pomislih da nema šanse za van, da je totalna pizdarija, događa se tulum. E, sad. To je dvosjekli mač da mi jebeš sve. Tulum se odvija u stanu u kojem sam ja nekoć živio. I sad, ako tulum rade novi podstanari, to je jebeno prekrasno, ali ako tulum radi vlasnikov sin, onda sam jebeno najebo, no jebeš život bez izazova. Stvar je u tome da sam ja tam ostavio nekakve račune khm...i malo zjeban stan. Mislim, počistio sam, ali mi je ovaj na jednom tulumu uletio kak je morao čistit moje zadrkane maramice. Reko stari, da me niste tak nabrzaka hitili van, ne bi bilo zadrkanih maramica. Ali nisu mi dali 2 dana da počistim. Pa sam ostavio. I još me nekaj htio nabit il kajaznam, ali bil sam prepijan da bi se sad sjetio svega. Ah, sjecanja. Tamo je bio prvi forumaški tulum ever. Leb i ja smo došli oko 4 s opremom za roštilj. Ne. Išli smo u dubravu po rešetke i par cigli. Onda u getro po pive. Onda sam ja vješto izgubio ključeve od stana i tražili smo ih 20 minuta ne bi li ih ja na kraju našao u džepu od hlaca. Jebiga. Uglavnom, moje organizacijske sposobnosti je leb fantastično upotpunio svojim, jednako nepostojecim. Dok su ljudi došli, mi smo već bili lagano kugla, te smo prepustili ovim pravim mačo frajerima da peku roštilj i to, dočim smo nas dvojica cuclali alkohola pića. Pivu, točnije.
Dobro je bilo. Uvaljivali smo se patagoniji, svi i tak. Zanimljivo je da sam ja oko 4 ili 5 otišao po cigarete ali sam zaključao stan izvana pa niko nije nikam mogao. Kak je benzinska na jukicevoj bila zatvorena radi radova na cesti, brijem da sam iz ne znam kojeg razloga išao sve dalje i dalje od centra ipak pokušavajuć doć do prijespomenute pumpe. To je trajalo jedno 45 minuta brijem. Jebeš pijanog imbecila. Zvali su me da bi oni van, no ja sam bio na svetoj misiji. Na kraju sam nekak uspio doć do roberta na glavnom ali avaj! Skužio sam da nisam uzeo jebeni novčanik. Reko, nema veze. Dopuzao ili doteturao sam do momka koji je radio na kiosku i ljubazno ga zamolio da mi da cigarete za 5 kuna koje nađoh u pretincu za sitan novac jerbo da nek me pogleda kak sam drugog agregatnog stanja i kak ću poginut ak ću ić po lovu natrag doma...i tip veli ok. Hvala ti na tome, tip. Uglavnom, uspio sam i baterije metnut punit naopacke, pa nema bas puno slika s tog tuluma, bar ih ja nemam. No dobro. Tulum je uspio. Brijem da smo ujutro ostali banderas, leb i ja. Nemam pojma. Leb me poslije odveo na vinski gulaš. Živio!
Uglavnom, teška je pizdarija po petku. Jer jebemu mater, frajer bu me jebeno ubil, al ono, UBIL NOGOM ako je njegov tulum. A on je obicavao radit tulume gore. No, ko ne riskira, ne profitira, iako ne znam ni kak omgu profitirat odlaskom na ikakav tulum. Ali idem hrabro u boj s vlastitom prošlošću. Tko će pobjediti? Nije bitno...a zašto? Jer ima još dana, hi-men....
Post je objavljen 01.10.2004. u 19:38 sati.