I da, sanjal sam te, kao što već napisah. Mrzim ove momente di skužim da mi fališ ipak. Mislim, ono, zašora te ovaj nekakav jesenski povjetarac, sve ono nekakva romansa u zraku, znaš kak to već zgleda. Pogledam kroz prozor, drveće, sva ta neka priroda do jaja, mačkuljine se šoraju, trče okolo i to, i fakat je nekak lijepo. I u tom momentu skužiš onak glupavo «isusti, kak bih podjelio ovaj moment s tobom, lijep je jednostavno». Baš se glupavo osjećam, ali neka. Isto tak hodam po cesti, totalno mi je svejedno i onda me neki detalj podsjeti. Ne konkretni detalj tipa izlog il tak nekaj. Nego baš ovak nekaj. Prelaz boja iz jedne u drugu, vjetar, neko tak bedasto sranje. I onda si sav romantičan hodam, gledam u nebo il nekaj i mislim si oh, ajd u kurac...
|