Eto, jutro mi se dogodilo. Još jedno onak glupavo, tupo i s njom u mislima. A pitam se čemu, kak ju izbacit iz sistema i ta slična sranja. Ma dobro, znam da nemrem i da necu dugo moc, mozda nikad, baš zato kaj se radi o totalno nedovrsenoj prici. Eto, kmečavac strikes back. Smiješno je koliko te mogu pojebat okolnosti i kak ljude pojebe strah od samoce. To se isto moze interpretirat kao ljubav. Ma ne znam kaj bi rekao i mislio više. Sve sam rekao, sve sam izanalizirao i stvari su upravo onakve kakvima se cine. Volimo si reć da to nije tak, ne bi li imali manevarski prostor za laganje sebi i sređivanje sebe unutar nekog sustava za koji smo vjerovali da je ispravan. Moram samo spomenut da je blog opet GLOMAZNO GOVNO (GLOMAZNO GOVNO) jer ne radi svako malo. Jebeno usrano smeće. I tak. Igranje s emocijama je nekaj prekrasno. Kako svojim, tako i tuđim. Ja bi da mogu napisat kaj se sve izdogađalo zapravo, ali ne smijem jer akteri citaju bložinje. Jednostavno ne bi bilo fer napisat nekaj kaj se i dalje događa. Iako bi onda stvari bile puno puno jasnije. Ali više se ne događa meni, događa se u glavama. Događa se u životima kojih ionako nikad nisam bio dio, ne legalno barem.
Ma u tri pičke materine nek ide sve. I ono kaj sam ja mislio da vrijedi, kaj sam mislio da nekaj predstavlja, ma sve. Sjetil sam se kad me ova moja ostavljala da sam joj sral sa «a kaj je s povjerenjem? Ljubavlju? Kaj je s tim nekim trajnim vrijednostima?» Kao što rekoh, sve je to goli kurac ako nema strasti kako je tvrdila moja bivša draga. A ja sam rekao da je jadna kučka koja ne zna voljeti. Oh, pa da. Kako jednostavno. Ali let's face it. Nije ona mene doživljavala nimalo. Ni ja nju zapravo. Ma u pizdu materinu i emocije, koji jebeni zajeb. Ja sam nju držao uz sebe oh, prevelikom ljubavlju. Prevelikim razumijevanjem i željom za promjenom. Mislio sam da cu ju s vremenom uspjet naucit da voli mene na nacin kak sam ja volio nju. Al sad kad gledam, onda bi si brutalno lagali međusobno. Ovak smo samo lagali sami sebi. I ovo kaj lil fish dole piše. Nije da se zaljubljujemo u svoju projekciju osobe. Zaljubljujemo se u ono kaj postajemo uz osobu. Bivša i ja smo čitavo vrijeme brijali na «potencijal» i na ono kak bi nam bilo super u savršenim uvjetima. To je zapravo to «građenje života» s nekim.
Ono, imaš nekaj kaj radiš u životu i briješ da nije bitno kaj trenutno radiš ako te donekle ispunjava i ako si s osobom koju voliš. Ma jebote ugoda da te jebo. Debilana. Ma aaaaargh nikaj ne kužim više da mi jebeš mater jebeno. Stvari su jebeno superjednostavne. Ako si jebeno nesretan u vezi, jebeno si nesretan i to je to. Nema «dobra» i «loša» razdoblja i vaganje. Jebalo nas sve jebeno vaganje u sifilitičnu dupendaru. Emocija mora bit nepromijenjena bez obzira na sva ta razdoblja. I nema sad kak onda možemo svako malo mijenjat partnera i kak to nema smisla. Ima jebenog smisla. Tražiš dok ne nađeš onog ko ti jebeno paše za život. Ali ljudi se prestraše, umore se, racionaliziraju i provedu živote u vezama koje su loše, u kojima nisu sretni, u kojima nisu ono kaj trebaju bit i jednostavno fulaju jebeni život. Ali su ispravni. Ali ispunili su ocekivanja koja su iz nekog razloga postavili sebi. A nisu ispunili nikaj. Muče sebe kako i onog pored sebe. No, tak se teško maknut. Da mene bivša nije ostavila, ja nju nikad ne bi ostavil, koliko god nesretan sam bio. Tu sam bio papak. Oh, prijetio sam. Srao, pizdio. Ali nikad ju ne bi stvarno ostavio. To je ono glupo.
Jucer sam isao citat svoje stare blogove. Jebote, ja sam znal da mi nemamo nikakvu buducnost a tak sam se trudil objasnit si da ima «jer se volimo». Još dok sam bil u irskoj, nekaj smo se dopisivali i onda je ona napisala da naravno da moramo pokušat bez obzira na sve zato «jer se volimo». Ma voljeli smo se moj goli kurac. Aaaargh. Napisal sam u jednom od starih postova i to da sam popusio pricu jer ocajni ljudi uvijek popuse pricu. Nitko ne voli osjetit gubitak. Htio sam ispravit stvari, napravit da sve opet bude kak je bilo. Onda si sad gledam kak je bilo. Bilo je lijepo do određene tocke. Eh, al kad je došlo do toga da više nije bilo lijepo, umjetno smo održavali vezu «građenjem» iste. Nema građenja veze. To je debilana. Il osjecas, il ne osjecas. Kao što rekoh, nek sve ide u tri pičke materine.
Post je objavljen 08.09.2004. u 12:39 sati.