22.09.2004., srijeda
....
|
Skuzil sam da kad imam previse tema za pokrit, ne znam o cem bi pisao zapravo. Danas mogu pokrit svemir tema, al mi se ne da. Nikaj mi se ne da. Trebal bi počet radit uskoro. Oh, glomazna promjena u svemiru mi. Ne da mi se karat okolo više, tvrdim mjesecima a i dalje to radim. Zakaj? Nemam pojma, pretpostavljam da mi je bez obzira na sve avanture jednostavno jebeno dosadno i da se uvaljujuć u kretenske situacije kompenziram nedostatak onog kaj bi fakat htio. Oh, reče ona popiknuvši se na moje gaće. I uh, skoro mi lomeć gitaru sjedenjem na istu koja je iz nekog razloga bila pod poplunom. Okrivio sam psa, kad nemamo batlera. Sve se nekaj nalazim s nekim kokama okolo, a bezveze. Totalno mi se ne da. Veli draga mi frendica da kak si nisam u kurcu već sa svim tim karanjima i to. Ma jebeno jesam, al neam pojma kaj drugo delat. Ne, ne mislim da ću dobit ljubav il neki kurac ako joj ga priteram, ali bože, krati vrijeme a i ono, karaš. Budimo realni. I ovo kak su sve ove koke mrak. Ma da mrak. Jesu simpa tu i tam, neke su i zgodne i to. Pokušavam se izvuć iz sranja pobogu. Nije da sam ostao neoštećen nakon zle žene iz drugih država. I dalje se probudim s njom u mislima. I dalje imam jebene slike u glavi. Clean se distorzijom izbija. Kajaznam. Činjenica je da je ta ista koka meni brijala da kak nemre ona sam tak promjenit ljude u životu, okrenut se i otić dalje. No, isto tak je rekla da nikad ne bi prevarila dečka. Pa ga je varala kontinuirano. A onda se okrenula i otišla. Jebeš ljude od glomaznih izjava, ako nema bar nekakvog pokrica. Ona nije imala. Ali svejedno sam spušio. Jebiga. Kak frendica veli, loše sam se zaljubil. Ko bi reko da postoji tak nekaj. Ne nesretno. Loše. Mora da je to to. I sva ova ekipa po iskrici. Bože isuse. Ne želim na kraju random karat pičke samo zato kaj mi se digo. Khm. To radim samo pijan i vani. A i to bi fakat trebao prestat. Eto, jednog prekrasnog dana cu doc sim i ono, čitat kak sam se putem javnog medija pokušao uvjerit kak mi život ne valja. Pobogu. Dobro, ne da mi se pisat. Rezimirajmo. Trebam počet radit. Dao bog. I dalje mi fali ona. Koliko god ja ne želio da to bude tako. Onda ju pošaljem u kurac. Onda to mogu napravit i javno. Ovak. Odi u krasan trokurac kokica. I da, svira mi se. Nikaj novo zapravo. Al kaj je? Pobogu! |