27.09.2004., ponedjeljak
brodo jutro
|
Dobro jutro velim, radni narode kojem ću se uskoro pridružit. Aha. Nego, ljudi se fakat ne znaju potpisivat, nemrem vjerovat. Koja je to spika? Napiši ante, napiši tvrdo drvo, napiši začuđeni čudnovati kljunaš koji se eto baš trenutno ne čudi ničem. Ono, ali se jebeno potpiši. Moram spomenut jedan blog koji sam prije pratio, onda ga dugo nije bilo pa sam ga jučer ispronašao te pročitao ono, čitavog. Blog JEBE MAJKU. Ne šalim se. MAD (pis-crt-karanje) Eto, to je taj blog. S guštom sam pročital čitav. I pogledal. Vidjeh nacrtano, pročitah napisano. Jebeno dobar blog. No, toliko o tome. Tražim si stan. Vrijeme je da se pomaknem, te time pokušam ne uništit prijateljstvo si. Ima to smisla, ima. Brijem da ću oprat kosu danas. Oh, to je posebna mrcina od zadatka preda mnom. I moram nać jebeni stan. Poskupili su stanovi, mater im jebem, ne kužim kak cu ja to zdržat, ali nekak budem valjda. Ne sjećam se koliko sam goriva potrošio. Jebote, nemam pojma ni di sam se sparkirao. Niš ne znam. Al dobro. Sam da nađem jebeni stan. Tam onda mogu kaj hoću. Već sam zaboravil kak je to dobro doć doma i ono, doma si. Ti, doma, kod sebe doma. I fakat dugo nisam radio. A ni svirao bome. Nije to loš plan, nimalo... e, da. Da napomenem, ako ko od vas dragih i manje dragih ljudi tu iznajmljuje stan, nek mi se javi na mail. Al fakat. |