01.09.2004., srijeda
'jutro
|
Čudno je to ne željet karat za jednog hiperseksualnog bolesnika. Em nemrem na net, em mi se kara ali mi se ne kara, ma sve jebote. Meni je fantastično kak je to opce moguće. Bit pored superzgodne cure i sve i ne pokarat ju. Štoviše, upozorit ju da ak dođe do karanja da ono, ti ipak radije ne bi jer si zaljubljen pa da te sprijeci da razmisljaš miloklizom. Ukrudbenik vecinom ima mind of its own, pa je to jako zajebano za izvest, no mi kombinacijom tehnika i dugogodišnjom vježbom uspjevamo nadjebat sve čari koje nam ženetine mogu ponudit, oh da, on i ja. Nego, bil sam neki dan na nasipu i vidio crnog miša koji je išao «cmi». Miš je jebo mater. A onda je otišao u rupu. To je bila ta nadahnuta priča o mišu koji ide «cmi». I pesu kojeg nisam spomenuo, ali koji je bio presretan valjat se u njemu visokoj nasipskoj travi. Onak, nije mi prvi put da sam solo u nečijem stanu i to u stanu komada kojeg jedva poznam. Mislio sam da ce mi se s vremenom prestat događat takve stvari. Ali ne. Gledam ja tak «big fish» jučer i dođe mi poruka da kak ona ne bi baš bila sama i kaj ja znam. Reko aj dobro koka, dritoman to the rescue. I tak sam došao, pričasmo, kajaznam. Ode ona po frendicu jutros. I nije bilo seksa. Preplavljen ponosom poput partizana koji je pojeo šumskom dječaku zeca ljubimca ne bi li spasio domovinu, pišem ove retke. Zagrlio sam ju, slušao kaj ju muci u životu, kenjal bezveze i zaspal. A nije da ju ne bi maznuo jer je preslatka. :D No, jebeš to sad. Bio sam s bivšom na kavi, onom radi koje sam njonjao na početku bloga. Vidio sam ju vani prije tjedan i nekaj pa sam skužio da i ne patim baš više za njom jerbo sam zaljubljen valjda, te reko ajmo na kavu koka. I tak, bijasmo na kavi. Kara se s nekim kitom kaj sluša narodnjake i jadan je. No, veli ona da ga se da istrenirat da posluži. Pragmatična pička kisela. No, lijepo ju je bilo vidjet znajuc da mi zapravo puca kurac. Čak sam ju za 2 dana pijan u 4 ujutro zvao da dal zna ona možda di mi je auto. S obzirom da se prije ovog nismo vidjeli 5 mjeseci, logičan potez je bio zvat ju poradi pronalaženja auta jer jamačno znade gdje je isti. Kak meni mozak radi dok sam pijan, nitko nikad nece znat. Niš. I dalje nemrem pisat puno i smisleno. Dakle, živ sam, planina patnje, ostajanje bez goriva, spašavanje tužnih djeva, pogled u beskonačnost, uh-oh, sranja. Priča se događa, događa se njih više paralelno, ne znaci da baš svaki kurac moram zapisat i to upravo sad. Ne moram. Al moram po pljuge jer bum umrl. |